Ронин

Фелиз Унца
Завтра я уйду в небытие
Как солдат, позабытый в окопах
Той последней отчаянной роты
Что ушла навсегда в небытие

Я служил своей Родине честно
Но она позабыла меня
Знать не нужен я Родине больше
Завтра ночь проводит меня

Я служить бы и дальше готов
Только служба без чести - бесчестье!
В мире жирных, продажных скотов
Защищать их страну, как поместье

Больше я стихов не сложу
Все равно их никто не читает
И меня в третий тост не помянет
Я стихов больше не напишу

Завтра я уйду в небытие
Не склонив головы пред врагом
Значит мир наш по сути таков
Завтра я уйду в небытие

Сутра ћу отићи у заборав
Као војник у рову заборављеним
Тај последњи очајнички компанија
Шта је заувек отишао у заборав

Искрено сам служио своју домовину
Али ме она заборавила
Не морам да знам више домовина
Сутра вече ме води

Ја бих и даље да служи каоготов
Кадаслужба није без части - срамотите !
У свету масне , продаје стоку
Да бране своју земљу , као имању

Више песме Нисам прописани
Ипак нико не чита
И ја сам био у трећем тост не сећам се његовог
Пишем песме више

Сутра ћу отићи у заборав
Не клања своје главе пред непријатељем
Дакле, наш свет је , у ствари, таква
Сутра ћу отићи у заборав