Донбасс, продолжение

Павел Бонев
Ночь умирает

         день впереди

Значит уже

         передышка

Только стеснённо

         в груди

И за дыханьем

         одышка

Дух затаю

         посчитаю там сколь

Требуется

         на выдох

Да посмотрю

         через мох

Окрестность

         почти не видя


Что же

         им надо

Зачем

         сюда прут

Где их

         совсем не чают

Я посижу

         закурю

И повстречаю