Олга Борисова Гурa
Крилата душа
Бездушна једнолична киша
Од јутра удара у мутна стакла…
Уморној души не смета,
Давно је од суза прокисла.
У грудима дрхти и боли
И бије попут слепе птице,
Ватром као хризолит гори
И по ноћи уморно плаче.
Од муке, коју множи нови дан,
Од речи којима је распета…
И видим сенка с прозора спада,
Душа моја опет је крилата!
Крылатая душа
Борисова Борисова Гурa
http://www.stihi.ru/2016/04/06/8830
Бездушный, монотонный дождь
Стучит с утра по мутным стеклам…
Души усталой не тревожь,
Она от слез давно промокла.
В груди трепещет и болит
И бьется птицею незрячей,
Горит огнем, как хризолит
И по ночам устало плачет.
От бед, что множит новый день,
От слов, которыми распята…
И вижу, сходит с окон тень,
Душа моя опять крылата!
Фотографија: Веселинка Стојковић