Дан земље
Одломак из романа ''Нешто од онога што је било''
(На сербском языке)
Судећи по плану – динамици активности међународне организације ''Love the earth'', избор на Јерменију је пао као резултат слијепог жреба и никакве пристрасности. Помислило се, а зашто oни не би могли без предубјеђења сличну конференцију да одрже, на примјер, у Југославији....Извините, у републикама које су до недавно биле обједињене и границама једне државе по имену ''Југославија''. Само прије годину дана управо су ти ''љубитељи природе, али са еполетама'', тепих бомбардовањем тако испеглали ту земљу, да ће се последице осјећати још неколико деценија.
Услед удара бомбама по петрохемијским заводима дошло је до тровања ваздуха отровним парама, као и раније велики је број људи са канцерогеним обољењима.
Истовремено, коалиционе снаге са одушевљењем хвале хумани начин вођења овог рата: дан прије наношења авио удара са авиона они бацали су летке са информацијом о мјесту планираног напада и цивилно становништво је напуштало опасна мјеста. Одатле и релативно мали број људских жртава.
Са овим размишљањима се и упутих на конференцију.
Конференција је отпочела са дугим, од сат и по загријавањем, предавањем о поријеклу земље. Испада да земља не лежи на три кита, као што смо мислили, већ на три огромне корњаче, али ћу о томе писати у наредном роману. Мада, ако ћемо озбиљно, предавач је био сјајан, пошло му је за руком да нам за сат и по све на брзину изложи, што смо ми у петом разреду током године детаљно пролазили.Потом крену расправа и ја затражих ријеч.
У првом реду захвалио сам се организаторима, подносиоцу реферата, изразих увјерење да сличне конференције треба чешће организовати, једном ријечју, уљуљушках их.
А онда нагло ''промијених плочу''. Обратих се предсједништву гдје су учтиво и свечано сједјела страна господа:
-Па ево, јесте ли код нас дошли да би народу са вишевјековном историјом земљорадње објаснили како треба вољети и поштовати земљу? То јест ви за почетак знате како се то ради, а ми не знамо. Ви волите земљу а ми, аналогно не. И нама сада покушавате да објасните, да покажете, да нас научите? То је похвално, немам ријечи. А јесте ли у току, шта су чињеле ваше оружане снаге у саставу коалиције само прије годину дана у Југославији? Територију која је цвјетала претворили сте у руине. Бомбама сте спржили земљу о којој ви сада бринете.
Дакле, ето питања. Да ли сте тих дана исказивали свој однос, протестовали, бунили се? Гдје сте били? Хтио бих да добијем одговор на постављено питање.
У предсједништву се узврпољише и почеше да се сашаптавају, подругљиво ме гледајући.
-Ви можете оповрћи, кобајаги да су наши генерали испољавали посебну хуманост прије наношења удара и становништву дојављивали да ће падати бомбе.
Становништво сте информисали, то је добро, вјероватно сте заборавили на оно, да дивље животиње нијесу научиле да читају и нијесу читале ваше летке и, према томе, нијесу напуштале опасна мјеста.И страдале су. Па јесте ли ви заборавили да дрвеће, жбуње, трава, такође не умију да читају, а и ако би могли, ипак не би били у могућности да напуште зону бомбардовања.
И ви сте бацали бомбе на дивљач, на дрвеће, на жбуње и цвијеће. На исто такве руже што су пред вама у вази. И, најважније, бацали сте бомбе на земљу коју нам сада савјетујете да чувамо. И спаљивали је. Како то схватити?
Узалуд је ваш долазак овамо, ви треба да одете на ону спржену територију која се раније звала Југославија и локалном становништву испричате да се према земљи треба пажљиво односити.
Моји земљаци који су се сједјели у сали, невољно су и губећи се у нагађањима како поступити, плашљиво аплаудирали, иако настојећи да то раде што је могуће тише, да се нешто не каже о предсједништву.
Наши гости, не скривајући своје одушевљење, уставши са мјеста, широко су млатарали рукама и из све снаге ревносно се осмјехујући, пљескали.
Али, понашење гостију, прецизније речено њихов занос само ме збунио јер сам ја у том тренутку схватио да је боље имати посла са отвореним безобразлуком, него ли са неискреним осмијехом.
Превео: Војислав КАРАЏИЋ