Нет передышки сербам!

Биляна Митринович. НЕТ ПЕРЕДЫШКИ СЕРБАМ.
       
Сразу же после отправки поздравлений по случаю ареста Радована Караджича, функционеры США и Европейского Союза вынесли Сербии новое требование: поставить под их контроль север Косово и отказаться от требования оценки Международным судом ООН правомерности одностороннего провозглашения независимости Косова.
       
       Хоть ЕС и США радостно восприняли арест Радована Караджича как один из наиболее значительных шагов со стороны Сербии по выполнению своих обязанностей по сотрудничеству с Гаагским трибуналом и определённости с европейской интеграцией, это не дает сербам права ни на минуту закрыть глаза и передохнуть, так как уже выставлены новые требования.
       
       Прошёл лишь день после объявления об аресте одного из наиболее разыскиваемых Гаагским трибуналов обвиняемых, как один из высоких должностных чинов госдепартамента США Дэниел Фрид выдвинул новое требование. «США желает восстановить потерянный ранее мировым сообществом контроль над северными территориями Косова, где в большинстве своём проживают сербы», – заявил в Брюсселе помощник госсекретаря США по европейским вопросам после консультации между представителями Европейского Союза и НАТО. Призывая к ускорению действий по реконфигурации УНМИК, он подчеркнул, что север Косова не может оставаться «вне контроля и вне остального Косова».
       
       Председатель Совета Министров ЕС Бернар Кушнер с этого дня начал критиковать намерение Белграда и Генеральной Ассамблеи ООН обратиться в Международный суд за получением юридической оценки правомерности одностороннего провозглашения независимости Косова.
       
       Оценив намерение Сербии, шеф французского дипломатического корпуса обратился к своим «сербским друзьям» удивленный тем, что они хотят «доказать незаконность наших действий, притом, что сами мечтают к нам присоединиться». «Если вдруг, случайно, этот суд признает незаконным подобное решение, было бы крайне удивительно, что Сербия стремилась бы присоединиться к творящим беззаконие. Здесь присутствует некое противоречие», – заключил Кушнер.
       
       Пути евроинтеграции и «урегулирование» застарелых проблем (Косово и дальнейшее сотрудничество с трибуналом в Гааге) не должны пересекаться только в традиционной сербской склонности к заговорам, что видно из заявления европейского комиссара по вопросам расширения, который во вторник на встрече с журналистами в Брюсселе заявил, что «было бы хорошо, если вопросы ЕС и Косово рассматривались отдельно, насколько это возможно».
       
       На эту тему «Нью-Йорк Таймс» заметил, что арест Караджича – не только победа международного права, но и подтверждение того, что излюбленная европейская доктрина «лёгкого давления» неплохо работает. «Пока подбодряется сближение Сербии с ЕС, в то же время настаивают на выдаче обвиняемых в военных преступлениях – европейский подход прост и хорошо работает», – заключает в итоге журналист и подчёркивает, что это очень большой успех, которого, к тому же, долго ждали.
       
       Требование Кушнера об отказе подачи запроса в Международный Суд ООН, направленное председателем Совета Министров Европейского Союза министру иностранных дел Сербии Вуку Йеремичу (с примечанием «всячески искать и других обвиняемых») содержит уведомление, что Временное соглашение между ЕС и Сербией может вступить в силу до конца июля.
       
       В Белграде новое требование, поступившее от руководителей ЕС, каждая партия толкует его на свой лад, а министр Йеремич, после того как в ответной ноте сообщил Брюсселю, что правительство Сербии намерено «наиболее решительно отстаивать и защищать международное право и когда на повестке дня стоит вопрос суверенитета и целостности страны и, в конце концов, решение о статусе Косова», не успел объяснить журналу «Политика», как он отнесется к требованию Кушнера.
       
       Оппозиция же опять увидела в новом требовании от ЕС и США, ещё одну возможность, которая поможет уронить боевой дух правящей коалиции.
       
       Заместитель председателя Демократической партии Сербии (лидер – Воислав Коштуница) Слободан Самарджич считает «весьма вероятным» вариант, при котором Сербия под давлением ЕС откажется от намерения искать вердикта Международного Суда ООН по вопросу косовской независимости. Выступая на белградском телевидении Самарджич заявил, что есть вероятность отказа Сербии от данной инициативы. «Я думаю, что данным переходным соглашением они просто шантажируют Сербию, а нынешняя власть весьма легко поддаётся шантажу. Они как бы дают понять – шантажируйте нас, чтобы наше общественное мнение увидело, как нам тяжело, а мы под действием такой тяжести возьмём да и примем данное решение», – отметил бывший министр по делам Косова и Метохии.
       
       С другой стороны, представитель партии «Г17+» Желько Иваньи полагает, что данное заявление – личная позиция Бернара Кушнера, которая ни с чем не связана и, следовательно, данное заявление не может относиться к вопросу вступления в силу ССП.
       
       Бывший министр иностранных дел Горан Свиланович считает, что власти Сербии не должны соглашаться на требования французского министра иностранных дел. В своём выступлении на белградском телевидении, он заметил, что заявление Кушнера «возможно неловкое», но всё же ясно выраженное сообщение в адрес Сербии об отношении к ней ЕС.
       
       «Если власти согласятся на влияние ЕС на Косово и достигнут соглашения по вопросам выдачи обвиняемых гаагскому трибуналу, то тогда не останется нерешённых вопросов и возникнет ситуация, в которой Сербия не находилась с 2000 года», – подчеркнул Свиланович.

перевод с сербкого выполнен для сайта SRPSKA.RU
________________________________________________________

Биљана Митриновић. НЕМА ПРЕДАХА ЗА СРБИJУ.

Док су упућивали честитке за хапшење Радована Караџића, функционери из САД и ЕУ изнели су нове захтеве: да се север Косова стави под контролу и да Србија одустане од захтева да Међународни суд правде оцени једнострано проглашену независност Косова

 
Иако су ЕУ и САД хапшење Радована Караџића поздравиле као до сада највећи корак Србије у испуњавању хашке обавезе и опредељености ка европским интеграцијама, овога пута није уследио ни тренутак предаха у испостављању нових захтева.
Само дан после објављивања вести о хапшењу једног од најтраженијих хашких оптуженика, високи функционер америчке администрације Данијел Фрид изнео је нови захтев. „САД желе да међународна заједница што пре преузме изгубљену контролу над севером Косова где већином живе Срби”, рекао је у Бриселу помоћник америчког државног секретара за Европу после консултација између ЕУ и НАТО-а. Позивајући на што бржу реконфигурацију Унмика, Фрид је нагласио да север Косова не може да остане „ван контроле, нити ван Косова”.
И председавајући Савета министара ЕУ Бернар Кушнер истог дана је критиковао намеру Београда да од Генералне скупштине УН тражи да Међународни суд правде оцени легалност једнострано проглашене независности Косова.
Оценивши намеру Србије изненађујућом, шеф француске дипломатије је поручио својим „српским пријатељима да је мало чудно да они желе да нас учине незаконитим, и то нас, који желимо да они дођу код нас”. „Ако би, случајно, тај суд прогласио незаконитим такав потез, било би необично да Србија жели да ступи у нелегалност. Ту постоји нека противречност”, закључио је Кушнер.
Да се путеви ка европским интеграцијама и „сређивање” заосталих проблема (Косово и пуна сарадња са трибуналом) нису укрстили само у традиционалној српској склоности ка заверама, види се и из изјаве европског комесара за проширење, који је у уторак на конференцији за новинаре у Бриселу изјавио да би „било добро да се питања ЕУ и Косова посматрају одвојено, колико год то буде могуће”.
Јучерашњи „Њујорк тајмс” је приметио да хапшење Караџића није само победа међународног права, него и потврда да омиљена европска доктрина „лаког притиска” добро функционише. „Док се охрабрује приближавање Србије ЕУ, инсистира се на изручењу оптужених за ратне злочине. Европски приступ једноставно добро функционише”, закључује се у коментару и наводи да је успех велики, иако се доста чекало на њега.
Кушнеров захтев да се одустане од Међународног суда правде, који је председавајући ЕУ у уторак у Бриселу упутио министру спољних послова Вуку Јеремићу (уз примедбу да ће то „свакако тражити и други”) пратила је најава да би Привремени споразум са Србијом могао да ступи на снагу до краја јула.
Нови захтев из ЕУ у Београду је јуче тумачен на различите начине, а министар Јеремић, после изјаве дате у Бриселу да је српска влада решена да „најодлучније брани и поштује међународно право, и кад је у питању суверенитет и интегритет земље и коначно решење статуса Косова”, током јучерашњег дана није стигао за „Политику” да објасни како ће се односити према Кушнеровом захтеву.
Опозиција је опет, нове захтеве из ЕУ и САД одмах видела као још једну прилику у којој ће владајућа коалиција поклекнути.
Потпредседник ДСС-а Слободан Самарџић сматра да је „врло вероватно” да ће Србија под притиском ЕУ одустати од захтева да тражи мишљење Међународног суда правде о косовској независности. Самарџић је јуче Бети рекао да ће вероватно у замену за одустајање Србије од те иницијативе, ЕУ одустати од услова да се ухапсе сви хашки оптуженици како би се активирао прелазни споразум са ЕУ. „Верујем да ће они са тим прелазним споразумом уценити Србију, а да је ова влада веома подложна уценама. Као да даје знаке – уцените нас да би наше јавно мњење видело колико је све то тешко а ми ћемо тешка срца то да прихватимо”, рекао бивши министар за Косово и Метохију.
С друге стране, функционер Г 17 плус Жељко Ивањи сматра да се само ради о Кушнеровом личном ставу који не обавезује и да се тај захтев не може повезивати са ступањем на снагу ССП-а.
Бивши министар спољних послова Горан Свилановић верује да влада Србије неће пристати на захтев француског министра спољних послова. Он је за Бету оценио да је Кушнерова изјава „можда неспретна”, али да је јасна порука о односима Србије и ЕУ. „Ако влада пристане на улогу ЕУ на Косову и постигне сарадњу с Хагом, онда нема више отворених питања, и то је ситуација у којој Србија није била ниједном од 2000. године”, истакао је Свилановић.