Российское правительство и кризис

Владан Глишич. Российское правительство и глобальный экономический кризис.

Если рассмотреть весь список аргументов, который привёл в своём выступлении господин Ненад Попович возникает полностью риторический вопрос: чьими интересами руководствуются те, кто ныне стоит у власти в Сербии, отказываясь от энергетического соглашения с Россией – интересами Сербии или интересами евроатлантических лоббистов, которые намерены помешать развитию какого бы то ни было российского влияния в Сербии? Почему вопрос получения экономической помощи из ЕС и США не вызывает возражений в правительстве, а привлечение в сербскую экономику российских инвесторов крайне нежелательно?

На недавно прошедшем Х съезде партии «Единая Россия» (которая является на сегодняшний день правящей партией в стране) премьер-министр Владимир Путин перечислил ряд мер, при помощи которых суверенное государство должно бороться с проявлениями мирового финансового кризиса. Правительством должны быть приняты меры в области финансово-кредитной системы, налоговой политики, защиты отечественного рынка и производства, поддержка программы ипотечного кредитования и особые меры по поддержке различными грантами реального сектора экономики, к каковым относятся нефтедобывающая промышленность, военно-промышленный сектор и сектор малого предпринимательства. Меры, которые предпринимаются по отношению к финансово-кредитной системе, должны включать в себя: кредитование российских компаний из собственных финансовых накоплений, обеспечение ликвидности и стабильности банковского сектора, гарантированные законом страховые выплаты по банковским вкладам граждан в размере до 700 тысяч рублей, выплата долгов наиболее крупных отечественных компаний со стороны коммерческих банков и совершенствование закона о рынке ценных бумаг, докапитализация развивающихся институтов и банков с государственным участием. Меры, принимаемые в области налоговой политики, должны включать в себя: оптимизацию верхней границы налога на авансные выплаты с 10 до 30 %, подтверждение права предприятия на оплату подоходного налога по факту получения реального дохода, полученного с начала года, снижение налога на прибыль на 4%, а также снижение фиксированной ставки налогообложения для малого бизнеса в регионах с 10 до 5%, снижение сроков возврата НДС. Ключевыми мерами по защите российского предпринимателя были объявлены: стимулирование отечественных экспортёров в промышленном секторе, таможенно-тарифная защита внутреннего российского рынка и предоставление преимущества российским производителям при формировании плана государственных закупок.

Россия, по словам премьера, продолжит процесс присоединения к Всемирной Торговой Организации, равно как и процесс рыночной интеграции на постсоветском пространстве. Будет продолжена и практика предоставления кредитов Индии и Китаю под закупку российского оборудования. Российским компаниям государство разрешает для финансирования строительства особо значимых объектов выпускать инфраструктурные облигации под гарантии Российской Федерации или Внешэкономбанка. Вдобавок к этому, предлагается упростить административные процедуры и увеличить объём финансовой поддержки малого бизнеса и рынка занятости.

Что означает строительство газопровода “Южный поток» с точки зрения экономики Сербии? На Х съезде партии «Единая Россия» присутствовала и делегация из Сербии. По ходу съезда его участниками было заслушано выступление председателя экономического совета Демократической Партии Сербии Ненада Поповича. Господин Попович в своём выступлении привёл статистические данные, поясняющие каким образом строительство газопровода «Южный поток»(как часть большого энергетического соглашения между Россией и Сербией) может повлиять на экономическое развитие Сербии. То есть, помимо укрепления энергетической безопасности Сербии, проект «Южный поток» позволит в будущем открыть значительное число новых рабочих мест. На базе предварительных оценок можно сделать вывод о том, что прокладка газопровода по территории Сербии позволить предоставить около 100 тысяч рабочих мест. В момент, когда мировой кризис приводит к выводу иностранного капитала и уходу с рынка западных инвесторов (как ожидается, данный процесс будет продолжаться минимум два следующих года), единственной экономически развитой страной, которая готова осуществить значительные инвестиции в сербскую экономику, является Россия. Этот процесс должен укрепить экономическую стабильность Сербии . Для экономики Сербии подписание энергетического соглашения с Россией означает получение около 200 миллионов Евро прямых инвестиций ежегодно путём получения оплаты за транзит газа по территории республики, около 100 миллионов Евро ежегодно за предоставление услуг в области контроля качества подаваемого газа, обслуживания газопровода, проведение экологических исследований и других смежных видов деятельности.

Если рассмотреть весь список аргументов, который привёл в своём выступлении господин Ненад Попович, возникает полностью риторический вопрос: чьими интересами руководствуются те, кто ныне стоит у власти в Сербии, отказываясь от энергетического соглашения с Россией – интересами Сербии или интересами евроатлантических лоббистов, которые намерены помешать развитию какого бы то ни было российского влияния в Сербии? Почему вопрос получения экономической помощи из ЕС и США не вызывает возражений в правительстве, а привлечение в сербскую экономику российских инвесторов крайне нежелательно?

Даже в том случае, когда бы наши евроуниаты захотели искренне проявить свою идеологическую близорукость в вопросах экономики, то есть пожелали продемонстрировать, что принадлежат к определённому политическому лагерю, который десятилетиями взращивает в Сербии русофобию, то и в этом случае принятие подобного решения было бы легитимно в условиях процветания экономики, когда миллиарды Евро из Евросоюза уже ожидают на границе команды, чтобы быть вложенными в сербскую экономику и стоит выбор между российскими и евроатлантическими инвестициями, выбрать эти последние. Но когда свою русофобию противопоставляют возможности остаться с пустым бюджетным карманом и отсутствию перспективы экономического развития Сербии (так как у западных инвесторов не наблюдается никакого горячего желания вкладываться в сербскую экономику), в таком случае их политическую деятельность в области экономики можно назвать просто – предательство интересов Сербии в пользу ЕС и США.

Перевод с сербского для сайта dverisrpske.com
_______________________________________________________
Владан Глишић. Руска Влада у сусрету са глобалном економском кризом


Када се узме у обзир збир свих података које је господин Ненад Поповић овом приликом изнео поставља се потпуно сувисло питање: да ли они који сада у Влади Србије руше енергетски споразум са Русијом имају у виду интересе Србије или интересе евроатланских амбасадора који имају намеру да спрече билокакав уплив Русије у Србију. Зашто новац из ЕУ и САД није проблематичан док је новац инвеститора из Русије непожељан.

На управо одржаном X конгресу Јединствене Русије (владајућа странка у Руској Федерацији) премијер Руске Владе Владимир Путин је изнео низ мера које одсликавају како се суверена држава бори са изазовима светске економске кризе. Мере ће бити предузете у области кредитно финансијско система, пореске политике, заштите домаћег тржишта и производње, програма хипотекарног кредитирања и посебне мере за подршку неким гранама реалне економије као што су нафтна индустрија, одбрамбено-индустријски сектор и мала привреда. Мере у кредитно-финансијском систему обухватају кредитирање домаћих компанија сопственим финансијским ресурсима, обезбеђивање ликвидности и стабилности банкарског сектора, законом гарантовање штедње грађана до суме од 700.000,оо рубаља, откуп обвезница највећих домаћих компанија од стране комерцијалних банака и побољшање закона о тржишту хартија од вредности, докапитализација развојних институција и банака са државним учешћем. Мере пореске политике су оптимизација висине пореза за авансно плаћање и повећање амортизационе премије са 10% на 30%, право предузећа да уплаћују порез на приход по основу реалног прихода добијеног од почетка године, снижавање пореза на добит за 4% као и снижавање фискалних оптерећења за малу привреду у регионима са 10% на 5%, смањење рокова за повраћај пореза. Кључне мере за заштиту домаће привреде у Русији биће подстицање домаћих извозника из инустријских сектора, царинско-тарифна заштита унутрашњег тржишта и додела преференција домаћим произвођачима у процесу јавних набавки. Русија наставља процес придруживања Светској трговинској организацији, као и процес привредне интеграције на постсовјетском простору и доделу кредита привредницима Кине и Индије за куповину руске опреме. Руским компанијама држава дозвољава за финансирање посебно значајних пројеката издавање инфраструктурних обвезница под гаранцијом Руске Федерације и Спољноекономске банке. Приступа се и поједностављивању административне процедуре, повећава обим финансијске подршке малој привреди и незапосленима.

Шта за привредни развој Србије значи изградња гасовода „Јужни ток“

На X конгресу Јединствене Русије била је и делегација из Србије и том приликом је председник Економског савета Демократске странке Србије Ненад Поповић изнео следеће податке о томе како би изградња гасовода Јужни ток (као део ширег енергетског споразума Русије и Србије) утицала на економски развој Србије. Наиме, поред осигурања енергетске безбедности Србије у будућности, Јужни ток би био и велики генератор запошљавања. На основу првих процена, изградња овог гасовода би донела око 100 000 радних места. У тренутку када светска економска криза доводи до повлачења страног капитала и западних инвеститора (и то би трајало најмање наредне две година) једина економска сила која је спремна да у Србији предузме овако велике инвестиционе радове и улагања је Русија. То значајно подстиче економску стабилност Србије. Србији би овај енергетски аранжман са Русијом донео око 2 милијарде евра директних страних инвестиција, преко 200 милиона евра годишње од наплате такси за проток гаса, око 100 милиона евра годишње од пружања услуга у областима контроле квалитета, одржавања гасовода, еколошких истраживања и других пратећих делатности.

Када се узме у обзир збир свих података које је господин Ненад Поповић овом приликом изнео поставља се потпуно сувисло питање: да ли они који сада у Влади Србије руше енергетски споразум са Русијом имају у виду интересе Србије или интересе евроатланских амбасадора који имају намеру да спрече билокакав уплив Русије у Србију. Зашто новац из ЕУ и САД није проблематичан док је новац инвеститора из Русије непожељан. Чак и када би наши евроунијати били искрени па показали своју идеолошку острашћеност у питањима економије тј. показали да припадају оном политичком корпусу који већ деценијама у Србији гаји русофобију то би било легитимно у условима економског процвата када милијареде евра из ЕУ чекају на граници да се уложе у Србији па у том случају постоји могућност да се између руске и евроатлантске инвестиције одаберу ове последње. Али, када своју русофобију претпостављају интересу голог економског опстанка и развоја Србије (јер са Запада нема никаквих горљивих инвеститора) онда се њихова политичка делатност у економији може назвати просто – издаја интереса Србије за рачун ЕУ и САД.