Пасхальное послание Владыки Василия

ПРАВОСЛАВНЫЙ ЕПИСКОП
ЕПАРХИИ ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКОЙ
г.Биелина, в День Святой Пасхи 2009 года

ДОРОГИЕ БРАТЬЯ И СЕСТРЫ, БЛАГОЧЕСТИВЫЙ НАРОД ЦЕРКВИ НАШЕЙ,
Весть о Воскресении Царя Славы прозвучала и распространилась по вселенной быстрее скорости света, прославляя победу, которая стала гораздо более величественнее  и славнее всех тех побед, что были одержаны до той поры. Воплощённый Логос Божий, подобный человеку во всём, кроме греха, Воскрес из мертвых, смертью смерт поправ и сущим во гробах даровав Жизнь Вечную. Потому что до сих пор в царстве смерти никого не было сильнее Его – Творца всего земного. Ад сотрясся от сошествия  в него Христа и ослабли все те оковы,  которыми грешники были скованы в царстве дьявола.
Мир не смог сразу признать Истинного Мессию, о котором свидетельствовали пророки. В мире, переполненном ненавистью и нацеленном на земные блага и славу, превознести выше всего любовь значило быть осуждённым этим миром, наполненном тщетой и грехом. Христос предлагает миру: „Люб;те“, а мир Ему в ответ: „...Распни его, распни! Кровь его на нас и на детях наших“(Лк.23,21, Мф.27,25). Христос предлагает миру: „Кто ударит тебя в правую щёку, обрати к нему и другую“(Мф.5,39), а мир, ничтоже сумняшеся, осуждает безвинного и приговаривает Его к страданию на кресте. Слова, исполненные ненависти, призывающие к распятию, слышим каждый день от рабов греха и настоящим ужасом они отзываются в ушах тех, кто со слезами на глазах вместе со Христом переживает Голгофу Великой Пятницы.
Тьма Великой Пятницы нависла над бесстыдным родом людским, весь мир погрузился о тьму, солнце скрылось, животные забеспокоились, люди перепугались, а завеса храма разорвалась надвое. Никто в тот момент не был испуган так, как был испуган Сатана, повелитель тьмы, потому что Царь Славы воссел на троне и просветлела тьма, и, с любовью взяв за руки тех, кто доселе лежали в гробовой тьме, Он сказал им:„Я свет миру; кто последует за Мною, тот не будет ходить во Тьме, но будет иметь свет жизни“ (Ин.8,12).
Затих тогда весь мир, объяла его тишина, но то была не тишина одиночества и беразличия, но тишина ожидания того, о чём пророчествовали пророки; того, что есть основание веры нашей. То была радостная тишина в ожидании наступления „победы побед“.
С первыми лучами солнца, которое родившись на востоке, приласкало природу нежнее, чем когда бы то ни было, подобно матери, что ласкает своих детей с любовью, Христос воскрес! Взошло солнце над всеми горами, равнинами и морями, ярче, светлее и теплее, чем когда бы то ни было. Птицы запели радостно, ягнята весело поскакали по лугам и весь мир победоносно запел: Христос воскресе! Ангел Господень вострубил так громко, что задрожали небеса и всему миру через жён-мироносиц было объявлено: „ Его нет здесь; Он воскрес“ (Лк.24,6)! 
Да разве кто мог усомниться, что цепи смерти смогут сдержать Творца вселенной?! Разве кто мог поверить, что тьма может победить Свет и смерть может победить Жизнь?! Разве кто-то мог усомниться, что нас оставит Тот, кто нас всегда любит даже тогда, когда и мы не любим Его?!
Многие события достойны упоминания в истории человечества, многие великие открытия, многие мировые сражения и восстания оставили печать в мировой истории, но ни одно из них не было величественнее, значительнее и спасительнее Христова Воскресения, ибо в Воскресении Христовом сокрыт залог и нашего с вами воскресения. Что значит любой временной отрезок супротив вечности, что значит земное мгновение славы супротив „победы побед“? В поисках смысла жизни многие не принимают во внимание эту победу Жизни над смертью и продолжают безлико и бесцельно  бродить по мировому бездорожью. 
Много сегодня среди нас несчастных потому, что не могут они определить истинную цель жизни, и не могут понять истинный смысл жизни. Те, кто ищут смысл жизни в материальных благах, в земном достатке, те, кто слишком много думает о себе – всем им будет уготована бездонная адская бездна. Бесцельно бродить по миру путешествуя по неверным и боковым его дорогам есть самая большая человеческая ошибка потому что Господь Сам нам сказал, что Он есть Путь, Истина и Жизнь. Он - это Путь, которым следует идти к  Истине, как если бы нам открыли путь в Жизнь Вечную.
„Ибо какая польза человеку, если он приобретёт весь мир, а душе своей повредит?“ (Мк. 8,36). Зададим себе вопрос: сколько времени мы размышляем над этими словами? Да и размышляем ли мы вообще о них, когда кто-то предлагает нам прочитать и подумать о них, мы отвечаем:“ Нет на это времени сегодня, будет время - почитаем, поразмыслим“. Знаем ли мы вообще, что конец света никому не известен, кроме Отца нашего небесного? Нужно стремиться к тому, братья и сестры,  чтобы, поглядев в зеркало жизни, мы увидели в себе лик Божий, стремиться к величию духа, чтобы стали мы мудры, как змеи и кротки, как голуби. Нужно стремиться к тому, чтобы  Свет Христова Воскресения воцарился в душах наших, и чтобы никогда не угасал этот неиссякаемый источник любви, потому, что только в этом случае сможем сказать, что мы приблизились ко вратам Царствия Небесного.
Слишком часто сердца наши становятся каменными. Стали мы холодны и бесчувственны к чужому горю, а причиной тому - наша отчуждённость от Бога, от ближних своих, а также наша гордыня. Причиной тому служит и ежедневное получение плохих, неправдивых или полуправдивых новостей посредством электронных и печатных средств массовой информации. Мы приучаем себя слышать одни только плохие новости. Убиваем радость нашей жизни только потому, что не знаем, где истинная радость. Мы теряем контроль над нашей жизнью, над современными технологиями, над жизненным пространством и всячески начинаем обожествлять себя и  каждую часть своей земной жизни; и в той мере, в которой мы это совершаем, мы превращаемся в рабов. Повелители жизни, которыми мы были созданы нашим Создателем, мы превращаемся в рабов вещей. Но ведь однажды, мы предстанем пред лицом Божиим без предрассудков, без самооправдания и увидим, каковы мы есть на самом деле. День за днём мы превращаемся в безликих существ, которые вращаются в заколдованном кругу глобализма, ценящих лишь каждодневные мимолётные и преходящие ценности, забывающих о том, что на самом деле вечно и непреходяще. Жадно попирая друг друга, мы с расширенными глазами спешим за ценностями царства преходящего и забываем что это - то самое царство, которое ржа съедает и моль истребляет. Многие, поглядев на себя перед концом  своего жизненного пути, увидят внутри лишь пустоту  и смерть.
Необходимо нам подняться от духовного застоя нашего и заново воскресить в душе нашей детскую радость, смех и веселье, ибо  Христос - Воскрес. Мы должны брать пример с детей потому, что именно о них Воскресший Богочеловек сказал, что их есть Царствие Небесное. Только в белых одеяниях, сотканных из Божественной любви, с детской улыбкой на лице и с сердцем, которое дышит Господом, мы сможем восстановить полноту своей жизни и неустанно будем радоваться каждому новому дню. Только когда поймём, что смерть нам не страшна потому, что с нами Бог, а мы - с Богом, тогда и будем радоваться непрестанно. Радуйтесь, братья и сестры, потому, что есть причина для радости. Смерть побеждена, и открыт путь к вечной жизни.
Поэтому, давайте найдём себя на Христовом пути света, спасения, любви и вечных ценностей и, видя ближнего своего рядом с собой глазами тепла и любви, запоём радостный гимн:  "О великая и пресвятая Пасха наша, Христе! О Мудрость, Великий Логос Божий, и Сила! Дай нам сил ещё ближе приблизиться к Тебе в непреходящий день Царствия твоего."
Желая всем в радости, мире и веселии встретить Воскресшего Господа Иисуса Христа, поздравляю вас с радостным праздником победы Жизни над смертью,
         Христос Воскресе!
                Ваш молитвеник перед Воскресшим Христом,
                Епископ зворничко-тузланский
                Василий

перевод с сербского для Подворья Сербской Православной Церкви в Москве
____________________________________________

ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП
ЕПАРХИЈЕ ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКЕ
У Бијељини, о Васкрсу 2009. године

ДРАГА БРАЋО И СЕСТРЕ, БЛАГОЧЕСТИВИ НАРОДЕ ЦРКВЕ НАШЕ,

Вијест о Ваксрсењу Цара Славе одјекнулa je и проширилa се по васиони брже од свјетлости славећи побједу већу и славнију од свих које до тада бијаху извојеване. Оваплоћени Логос Божији, сличан човјеку у свему осим у гријеху, Васкрсава из гроба, смрћу уништивши смрт и свима дарива Живот Вјечни. Јер не бијаше могуће да Онај који је створио све буде држан у власти смрти. Ад се затресе од присуства Христовог и попуцаше окови  свима онима који бијаху у стегама ђавољим.
Свијет не препозна одмах Истинског Месију, о коме пророци говорише. У свијету препуном мржње и испуњеног земаљском славом и благом, нудити љубав значило је бити осуђен од стране свијета препуног таштине и гријеха. Христос поручи свијету: „Љубите“, а свијет Њему одговори : „...Распни га, распни! Крв његова на нас и на дјецу нашу“(Лк.23,21, Мт.27,25). Христос поручи свијету: „Ако те ко удари по десном образу твом, окрени му и други“(Мт.5,30), а свијет, не губећи ни часа, пресуди му без кривице и осуди на крсно страдање. Ријечи мржње које позивају на разапињање слушамо свакога дана од робова гријеха и са истим ужасом оне одзвањају у ушима оних који са сузама у очима преживљавају заједно са Христом Голготу Великог Петка.
Тама  Великог Петка надви се над бестидним родом људским, цијела творевина се помрачи, сунца нестаде, животиње се узнемирише, људи уплашише, а завјеса храмовна се раздера на пола. Нико тог момента не би преплашен као Сатана, господар таме, јер Цар Славе сиђе и освијетли таму, и са љубављу узе за руке све оне који лежаху у гробној тами рекавши:„Ја сам свјетлост свијету, ко иде за Мном неће ходити по  тами, него ће имати свјетлост живота“ (Јн.8,12).
Умири се тада цијела творевина коју обузе тишина али то не бијаше тишина самоће и безличја него тишина ишчекивања онога о чему су пророци пророковали, због чега и постојимо. То бијеше радосна тишина пред „побједу на побједама“.
Са првим зрацима сунца које се рађало на истоку и миловало природу умилније него икада, попут мајке која милује своје дијете са љубављу, Христос устаде! Бљеснуло је сунце изнад свих гора, планина и мора, јаче, свјетлије и топлије него икада. Птице запјеваху радосно, јагањци по пашњацима скакутаху весело и цијела творевина побједоносно запјева: Христос васкрсе! Анђео Господњи затруби тако гласно да небеса затреперише и свима преко жена мироносица објави: „Није овдје, него устаде“ (Лк.24,6)! 
Па зар је ико могао посумњати да ланци смрти могу држати Створитеља свијета?! Зар је ико могао посумњати да тама може побиједити Свјетлост и да смрт може надвладати Живот?! Зар је ико могао посумњати да ће нас напустити Онај који нас вјечно љуби чак и онда када ми не љубимо Њега?!
Многи догађаји достојни помена из историје људске, многи проналасци, многе битке и превирања свјетска, оставили су печат у историји рода људског, али ни један не бијаше велик, значајан и спасоносан као Христово Васкрсење, јер Васкрсењем Христовим и нама је дат залог васкрсења. Шта је тренутак спрам вјечности, шта је овоземаљски тренутак славе спрам „побједе над побједама“? Тражећи смисао живота многи се не обазиру на побједу Живота над смрћу и настављајући безлично и бесциљно тумарати по беспућима овога свијета. 
Доста је данас несрећних међу нама јер не знају да одреде свој циљ, јер не могу да препознају прави смисао живота. Тражити смисао у материјалности, у земаљском благу, носи са собом пад у провалију без дна. Ходати свијетом без циља и по странпутицама живота јесте највећа људска трагедија јер нам Господ каза да је Он Пут, Истина и Живот. Он је Пут којим требамо ићи одјевени у  Истину како бисмо отворили врата Живота вјечнога.
„Јер каква је корист човјеку ако задобије сав свијет а души својој науди?“ (Мр. 8,36). Поставимо себи питање: Колико размишљамо о овим ријечима? Да ли уопште размишљамо о њима или када нам неко предочи ове ријечи живота ми одговарамо:“ Немамо времена данас, има времена, прочитаћемо, размислићемо“. Знамо ли уопште да крај овоземаљског живота никоме није познат до Оцу нашем небеском? Боримо се за то, браћо и сестре,  да када се погледамо у огледало живота угледамо у себи лик Божији, да будемо духовно-тјелесни горостаси, мудри као змије и безазлени као голубови. Боримо се да се Свјетлост Христова Васкрсења зацари у нама, и да се никада не угаси тај непресушни извор љубави, јер само онда ћемо моћи казати да смо близу врата Царства Небеског.
Срца су нам врло често окамењена. Постали смо хладни и безосјећајни на туђе несреће, а разлог је отуђеност од Бога, од ближњих и наша гордост. Разлог је и свакодневно сервирање лоших, неистинитих или полуистинитих вијести преко електронских и штампаних медија. Навикавамо себе да слушамо само лоше вијести. Губимо радост живота само зато јер не знамо шта је радост. Чини се да губимо контролу над нашим животима, над савременим технологијама, над животном околином и умјесто да обожимо себе и  сваки дио овоземаљског живота, у мјери у којој се то да учинити, ми постајемо робови. Господари, а за то смо створени, постају робови творевине. Станимо пред лице Божије без предрасуда, без самооправдавања и сагледајмо се истински какви смо. Претварамо се у безличне особе које у зачараном кругу глобализма, свакодневне трке и пролазних вриједности заборављају на вјечно и непролазно. Газимо једни преко других халапљиво, раширених зјеница вапећи за царством пролазним а заборављамо да ово царство рђа и мољац изједа. Бојим се да ће многи пред крај овоземаљског живота када погледају иза себе видити само пустош и смрт.
Морамо се подићи из мртвила духовног и поново уселити у душе наше дјечију радост, осмјех и ведрину, јер Христос је Васкрсао. Морамо се угледати на дјецу јер за њих Васкрсли Богочовјек каза да је таквих Царство Небеско. Само у бијелим хаљинама сатканим Божанском љубављу, са дјечијим осмјехом на лицу и срцем у коме дише Господ, устајаћемо пуни живота и неуморно ћемо се радовати сваком новом дану. Само ако прихватимо да нам смрт ништа не може ако је Бог у нама и ми у Богу, радоваћемо се непрестано. Радујмо се браћо и сестре јер имамо разлога за радост. Смрт је побјеђена, пут ка животу нам је отворен.
Зато, пронађимо себе на Христовом путу свјетлости, спасења, љубави и вјечних вриједности и гледајући ближњега свога поред себе очима топлине и љубави, пјевајући радосну химну  "О велика и најсветија Пасхо, Христе! О Мудрости, и Логосе Божији, и сило! Дај нам да се још присније причешћујемо Тобом у незалазни дан Царства твог. "
Желећи да сви у радости, миру и весељу сретнемо Васкрслог Господа Христа, поздрављам вас са сверадосним поздравом, побједе Живота над смрћу,
         Христос Васкрсе!
                Ваш молитвеник пред Васкрслим Христом,
                Епископ зворничко-тузлански
                Василиjе