Jесен киша. Есеj

ЈЕСЕН КИША
есеј

Јесен ... Шта је у имену? Жеђ за летње врућине ...
Не, само жеђ. А црацк грлобоља лето,
Акумулирају лек везан нектара ...
И шта сад? Лето је завршено, било је потребно време и нектар.

Остао кише. Свеже и цоол, ретке капи
пада у гладних уста - ако можете да их ухвате ...
Али пад, јер би срећа лети, иако су многи -
И ту је дивно заливање може да их окупи ...

Киша ... Постепено, он ти учи да скромних мисли
да је - није циљ да задовољи жеђ ничији.
Он - и сви за никога. Он је - само ветс на кожи,
Остављање сте језа у ветру, и без обећавајући да загреје ...

Киша ... Он јесте. Сипа се слепо, било где.
Не гледа на особу, а не за кишобранима. Иначе То једноставно не може.
Он - Јесен. Вечити Јесен, дрхтећи од сопственог хладноће,
обмањује себе и друге пролазе топло михољско лето.

Његов живот - вечни михољско лето. Али он зна шта је - Јесен.
Он зна да је он - мраз и бљузгавица. Његово срце - у облаку.
Када топлота расте широм света га воле паре
он га прихвата, продавница, а онда сипа кишу ...

Јесен ... Он, знате, тако сензуалан .... Он воли живот ...
Воли живот, али да га - не може ... За њега - Јесен ...
Када је види умирања лишће, онда могли да виде смрт,
гледа на планину и тежи даље од Земље. У небу.

И облак његовог срца, диже високо, далеко од Земље,
уклоњен из земље и топлоте, - прожета хладно простора.
Затим паре заледеневаиа тамо претвара у пахуље.
И они, као капи кише, великодушно падају сви изгорели лице ....

Немојте очекивати снежне облаке топлоте! Она шармирао. Судбина јесен -
баците између септембра и новембра, Индиан Суммер разочарења.
Мртви простор између смрти и жута листова Земље.
Поверед би паром и топлом љубављу да плати бљузгав хладну кишу.

Он - Јесен. И то је то.

10/15/2012
Братислав Либертус


превод текста са руског: http://www.proza.ru/2012/10/16/1409