Икки узбекча сузнинг болалаш тарихи

Узбекча биттагина “КУН” - "QO'N"сузи узагидан бутун дунёда куйидаги сузлар таркалиб кетган:

ЛОТИНЧА СУЗЛАР
КОНВЕКЦИЯ, КОНВЕНЦИЯ, КОНВЕРСИЯ, КОНВЕРТАЦИЯ, КОНВЕРТЕР, КОНГЛОМЕРАТ, КОНГРЕСС, (Исроил Республикасининг конун чикарувчи органи Кнессет КАНИСА сузидан олинган), КОНДЕНСАТ, КОНДЕНСАТОР, КОНДЕНСАЦИЯ, КОНДИТЕР, КОНДИЦИЯ, КОНДИЦИОНЕР, КОНДУКТОР, КОНКРЕТ, КОНКРЕТЛАШМОК, КОНКУРЕНЦИЯ, КОНКУРС, КОНСЕНСУС, КОНСЕРВАЛАМОК, КОНСЕРВАТИВ, КОНСЕРВАТОР, КОНСЕРВАТОРЛИК, КОНСЕРВАЦИЯ, КОНСЕРВАЧИ, КОНСИГНАТОР, КОНСИГНАЦИЯ, КОНСИЛИУМ,  КОНСОЛИДАЦИЯ, КОНСОНАНТИЗМ, КОНСОРЦИУМ, КОНСПЕКТ, КОНСПЕКТИВ, КОНСПИРАТИВ, КОНСПИРАТОР, КОНСПИРАЦИЯ, КОНСТАНТА, КОНСТИТУЦИОН, КОНСТИТУЦИЯ, КОНСТИТУЦИЯВИЙ, КОНСТРУКТИВ, КОНСТРУКТОР, КОНСТРУКЦИЯ, КОНСУЛ, КОНСУЛЛИК, КОНСУЛХОНА, КОНСУЛЬТАНТ, КОНСУЛЬТАТИВ, КОНСУЛЬТАЦИЯ, КОНТАКТ, КОНТЕКСТ, КОНТИНГЕНТ, КОНТИНГЕНТЛАШТИРИШ, КОНТИНЕНТ, КОНТИНЕНТАЛ, КОНТРАГЕНТ, КОНТРАКТ, КОНТРАКТАЦИЯ, КОНТРИБУЦИЯ, КОНТУЗИЯ, КОНФЕДЕРАЦИЯ, КОНФЕРЕНЦИЯ, КОНФЕССИЯ, КОНФИСКАЦИЯ, КОНФЛИКТ, КОНЦЕНТРАТ, КОНЦЕНТРАТЛИ, КОНЦЕНТРАЦИОН,  КОНЦЕНТРАЦИЯ, КОНЦЕНТРАЦИЯЛАШМОК, КОНЦЕНТРИК, КОНЦЕПЦИЯ, КОНЦЕССИЯ, КОНЦЛАГЕРЬ, КОНЬЮНКТИВА, КОНЬЮНКТИВИТ, КОНЬЮНКТУРА

Инглизча сузлар:

КОНВЕЙЕР, КОНСАЛТИНГ, КОНТЕЙНЕР, КОНЦЕРН,

Французча сузлар

КОНВЕРТ, КОНВОИР, КОНСЕРВА, КОНСЕРВАТИЗМ, КОНСОНАНС, КОНТРОЛЁР, КОНТРОЛЬ, КОНТРРЕВОЛЮЦИОН, КОНТРРЕВОЛЮЦИОНЕР, КОНТРРЕВОЛЮЦИЯ, КОНТУР, КОНТУРЛИ, КОНФЕРАНСЬЕ, КОНФРОНТАЦИЯ, КОНТР-АДМИРАЛ, КОНТРАМАРКА, КОНТРАСТ, КОНТРАТАКА
Итальянча сузлар
КОНФЕТ, КОНСЕРВАТОРИЯ, КОНТРАБАНДА,  КОНТРАБАНДИСТ, КОНТРАБАС, КОНЦЕРТ
Немисча сузлар
КОНТОРА, КОНФЕРЕНЦ-ЗАЛ, КОНЦЕРТМЕЙСТЕР
Грекча суз
КОНУС
Голландча суз
КОНВОЙ
Туркий суз
КОНЧИ, КОНЧИЛИК, КОН, КУНАРЛИ, КУНДИРИЛМОК, КУНДИРМОК, КУНИМ, КУНИМЛИК, КУНИМСИЗ, КУНИМСИЗЛИК, КУНИШ, КУНИШМОК, КУНИ-КУШНИ, КУНИ-КУШНИЧИЛИК, КУНМОК, КУНОЛГА, КУНОК I, КУНОК II, КУНОКЛАМОК, КУНОКЛИК I, КУНОКЛИК II, КУНОКХОНА, КУНОКЧИ,
Бойкунди, Бойканур, Бойгунди, Бойкунт – БОЙКЕНТ.
КУНГИЛ
Бир кунгли, Кунгил бермок, Кунгил ёзмок, Кунгил ёрмок, Кунгил овламок, Кунгил сурамок, Кунгил узмок, Кунгил учун, Кунгил хуши, Кунгил куймок, Кунгилга тугмок, Кунгли айнимок, Кунгли бор, Кунгли бузилмок, Кунгли бузук,  Кунгли булмаслик, Кунгли бушамок, Кунгли жойига, (ёки урнига) тушмок, Кунгли йук, Кунгли кенг, Кунгли кутарилмок (ёки усмок), Кунгли кутармайди, Кунгли очик ёки очик кунгил, Кунгли ок ёки ок кунгил, Кунгли огримок, Кунгли совимок, Кунгли соф, Кунгли суст кетди, Кунгли тинчиди, Кунгли тор, Кунгли тош, Кунгли тулмок, Кунгли тук, Кунгли хира, Кунгли чопмок, Кунгли чукмок, Кунгли юмшамок, Кунгли ярим, Кунгли уксимок, Кунгли каттик, Кунгли кора, Кунгли гаш, Кунглига келмок, Кунглига огир олмок, Кунглига тегмок (ёки урмок) Кунглига карамок, Кунглига кил (хам) сигмайди, Кунглига кул солиб курмок, Кунглида кири йук, Кунглидан кечирмок (ёки утказмок), Кунглидан чикармок,  Кунглини бузмок, Кунглини кутармок (ёки устирмок), Кунглини олмок, Кунглини огритмок, Кунглини топмок, Кунглини эритмок.
КУНГИЛЛАМОК, шв. Кунглида мулжал килмок. КУНГИЛЛАШИБ, КУНГИЛЛИ
1 Кунгилга ёкадиган, хуш келадиган; ёкимли. Кунгилли манзара.  Бу ерда мева-чева куп, дарахтма-дарахт тирмашиб, ёввойи узум ейишдан хам кунгилли нарса борми? Х. Ахмар, Ким хак? Бу сулим масканларда шанба ва якшанба кунлари сайру саёхат килган хамшахарларимиз кунгилли дам олади, яхши хордик чикаради. Газетадан.
2 Кишиларнинг уз истаги, хохиши билан килинган, тузилган. Кунгилли армия. Кунгилли аскарлар.  Бутабой партизан отрядига кунгилли булиб ёзилди. С. Ахмад, Хукм.
3 от взф. Бирор ишга ёки гурухга узи истаб, уз хохиши билан кирган ёки уюшган киши(лар). Канал курилишига 50 минг кунгилли етиб келди. «Узбекистон куриклари».
КУНГИЛОЧАР, КУНГИЛСИЗ, КУНГИЛСИЗЛИК, КУНГИЛЧАН, КУНГИЛЧАНЛИК, КУНИКМА (Бирор ишда орттирилган махорат, малака), КУНИКМОК (1 Куниб, урганиб колмок. Шароитга куникмок.  Кизим турт-беш кун йиглаб-сиктаб, куникибам [куникиб хам] колади. Хамза, Бой ила хизматчи. 2 Каноат килмок; кунмок. Борига куникмок.3 Тан бермок; рози булиб колмок. Эрининг раъйига карши боришдан фойда йуклигини КУНМОК (1 Бирор иш, илтимос, шарт, талаб ва ш. к. га рози булмок; 2 Каноат килмок, куникмок; 3 Йиги, хархашадан тухтамок; овунмок (ёш, гудак болалар хакида).

Бу сузларнинг келиб чикишига “КУН” сузининг икки хил кулланилиши сабаб булган. Биринчидан КУН сузи утрок яшаш бошланишини билдирса, иккинчи маъноси бирон-бир фикрга келиш КУНИШ маъносида булган. Масалан бу суздан русча конец сузи келиб чикиш динамикасига эътибор беринг: КУНИШ – КОНИС– КОНЕЦ.
 
Узбекча иккинчи “КОЛ” - QOL сузи узагидан бутун дунёда куйидаги сузлар ташкил топиб, таркалиб кетган:
Лотинча сузлар
КОЛЛЕГИАЛ, КОЛЛЕГИАЛЛИК, КОЛЛЕГИЯ, КОЛЛЕКТИВ, КОЛЛЕКТОР, КОЛЛЕКЦИЯ, КОЛЛЕКЦИЯЧИ, КОЛЛИЗИЯ, КОЛЛОКВИУМ, [лот. colloquium – узаро сухбат], КОЛОНИСТ, КОЛОНИЯ, [Грекча сузлар КОЛЛОДИЙ, Французча сузлар
КОЛОНКА , КОЛЛЕКЦИОНЕР, КОЛОННА, КОЛЛЕКТИВ, КОЛЛЕКТИВИЗМ, КОЛЛАЖ, КОЛЕНКОР, КОЛЛЕЖ, Итальянча суз КОЛОРИТ,                Немисча сузлар: КОЛОНТИТУЛ, КОЛБА, КОЛОНЦИФРА, Русча сузлар
КОЛБАСА, КОЛЕСО – аравада юрган туркийларга ишора, КОЛЛЕКТИВЛАШТИРИШ, КОЛХОЗ, КОЛХОЗЛАШМОК, КОЛХОЗЧИ, КОЛЯСКА, КОЛЯСКАЛИ;
“Кол” сузиям аввал утрок яшаш маъносида кулланилган, кейинчалик эса узаро келишув, маслахат маъносида масалан – коллегиал кулланила бошлаган.
 P.S. Айнан кул кутариб овоз бериш хам туркча кул Qo'LLASH сузидан келиб чикканлигини айтиб утсам фойдадан холи булмас.


Рецензии