Тёмным лесом
Лесом
Буреломом
Час
За часом
Всё
Иду
Тёмным
Лесом
Поздно
Очень
Лесом
Страшно
А иду
Надо
Видно
Мне
Куда-то
Лесом
Тёмным
Далеко…
Таня Ногтева. «Надо»
http://www.proza.ru/2016/04/18/446
Лес
Везде.
Он слева,
Справа,
Впереди
И позади.
Руки
В ранах,
Ноги
В ранах,
Но
Мне
Надобно
Идти.
Сквозь
Завалы,
Буреломы
Пробиваюсь
Я
С трудом.
Эх,
Была б
Сейчас
Я
Дома!
Только
Где он,
Этот
Дом?
Скоро
Упаду
Наверно,
Но
Шагаю,
Как
В бреду.
Знать
Ещё бы
Хоть
Примерно:
Вот
Куда
Я
Всё
Иду?
То ли
Уповать
На чудо?
То ли
Стать
И
Волком
Выть?
Никогда
Теперь
Не буду
Без
Закуски
Столько
Пить.
Свидетельство о публикации №216041900300