Зар опет?

...
А онда је стигао тежак час. Светлана је пала у постељу. Мисли су им биле најбоља веза.
Док није куцнуо и последњи час.
Пролеће је дисало пуним животом опет.
Поворка је била дугачка и тужна. Анушка је ходала као ошамућена. Драгиша није разабирао шта се десило. И одједном.
„Зар опет?“
„Зар опет?…“
...

(Не идем никуда, Анушка)


Фотографија: Веселинка Стојковић


Рецензии

С 3 по 5 июля состоится Литературный фестиваль в Этномире. В программе – семинары известных поэтов и писателей, поэтический конкурс, посвященный Году единства народов России, книжная выставкая-ярмарка. Приглашаем принять участие →