Моjа душа. Софиjа Измаjлова
Моја душа
Моја душа, као птица, маје се,
од очију назочних склања се.
С безнадежношћу све се бори,
с висинама се рве, стење,
очарава се, радује.
Судбину би све да обмане,
све у бајку верује, чуда чека.
Не корим је, не жалим се,
нека се игра, нека живи, нека!
(зима 2012)
Моя душа
Софья Измайлова
http://www.stihi.ru/2013/10/18/339
Моя душа, как птица, мается,
от глаз назойливых бежит.
Всё с безысходностью сражается,
ввысь рвётся, стонет, ворожит.
Всё хочет обмануть судьбу еще,
всё в сказку верит, чуда ждет.
Я не корю её, не жалуюсь,
пусть куролесит, пусть живёт.
(зима 2012г)
Свидетельство о публикации №218112600052