У глухом польу. Николаj Лилиjев

Аутор: Николај Лилијев
Препев са бугарског језика: Веселинка Стојковић

Николај Лилијев
У глухом пољу

У глухом пољу мир и тишина,
У глухом пољу бела месечина.

Удаљени град смирује звон сетни,
Удаљени град тоне у сан летњи.

У модрој гори нечији нежан зов,
У модрој гори младост и љубав.

Ја пак живим успомену драгу
Ја пак живим минулу тугу.


Николај Лилијев
У глухом пољу

У глухом пољу
мир и тишина,
У глухом пољу
бела месечина.

Удаљени град
смирује звон сетни,
Удаљени град
тоне у сан летњи.

У модрој гори
нечији нежан зов,
У модрој гори
младост и љубав.

Ја пак живим
успомену драгу,
Ја пак живим
минулу тугу.




Николай Лилиев
В ГЛУХОТО ПОЛЕ

В глухото поле
мир и тишина,
в глухото поле
бялата луна.

Надалек градът
рони сетен звън,
надалек градът
тъне в летен сън.

В модрата гора
нечий нежен зов,
в модрата гора
младост и любов.

Аз живея пак
своя спомен скъп,
аз живея пак
миналата скръб.


Фотографија: Веселинка Стојковић