Мило момче Ратаjче

Веселинка Стојковић

Мило момче Ратајче

Мило момче Ратајче,
Поведи, мило, оро Ратајско!

Све мило момче до мило девојче,
Кршно момче до кршно девојче, 
У тканије и везеније красне Ратајске,   
Па да дзьмни земља, небо да се тресе, 
Дьн и ноћ од лепоте да занеме, 
Месец и звезде и сунашце златно,
Морава да сипти, вије се и пева, 
И сва поља с брдима свуд наоколо, 
Са баштама мирисним и цветним,
Са плуговима, мотикама и косама, 
Стадима белим и чуварима верним, 
Виноградима и воћњацима родним. 

Мило момче Ратајче,
Поведи, мило, оро Ратајско!

И сам камен под ногом да засјаји, 
И сам камен под ногом да заигра, 
И сам камен да с' заврти као чигра,
А облак сваки украј да се склони, 
Свака стена да с' расточи, уклони, 
Живот што ваља а не ваља да умине,   
Душа мила у мило небо да се вине, 
С Богом милим да се слије, стопи, 
Одвека како ј' да с' поштује и памти,
Искон памет да се чува, не истопи, 
Домови и обори да расту, да се диче,
Живот мили да кличе… да кличе!... 

Мило момче Ратајче,
Поведи, мило, широко оро Ратајско!


http://www.proza.ru/2018/12/29/1096

Србска народна ношња (села у околини Врања, Бујановца)
http://www.narodnenosnjedrakce.rs/