СИРОТА ЗЕМЉА
Волимо у зрак дизања, баук
пати тло убого, крвоточи;
кад ћемо изучит љубве наук
да рођину чувамо к'о очи.
Бацамо бомбе, она горуцка
а дарује букет нам ружа;
по њој се коље, копа, пљуцка
а она плођа уздар пружа.
Љуља колевку нашу на стази
у несну, данноћ кружи, у мери;
а човек кревет (груди јој гази)
незахвални синови и кћери.
На њој се води ратна хајка
небрижно, крвца се лије;
и заузврат к'о предана мајка
она изнова грли нас, грије.
Рахим Каримов
(Превод с руског: Слободан Б. Ђуровић)
Стихи на сербском Пер Слободан Джурович Босния и Г
© Copyright: Рахим Карим, 2019
Свидетельство о публикации №219083101788
Свидетельство о публикации №219083101788
Рецензии