Лирикала журала произведениеби

Лирикала журала произведениеби сари: ода, гимн, далай, элегия, сонет, эпиграмма, деза, баллада, назму, поэма. 

ЛИРИКА – грецияла дев саби. Или ибси агиличил буч1уси - "исполняемое под лиру" ибси саби. Ил журала произведениебазиб сюжет х1ебирар. Илгъуна  произведениебазир имц1аливан авторла яра илала  лирический геройла урк1ила х1ялани чедаахъили дирар. 

ОДА – «песнь» грецияла дев саби, сабира  адамла чевях1дешлис багъишлабарибси. 

ГИМН – грецияла дев саби. Или ибси Ват1а чебях1дешлис багъишлабарибси далай ибси саби.      

ЭПИГРАММА – грецияла дев саби  – къант1си  сатирала
журала назму саби.   

ЭЛЕГИЯ – дард-шишимтачила, анц1кьиличила буруси назмула жура саби.   

СОНЕТ – ил 14 тугълизибад цалабикибси ва каргьнила ч1умати кьяйдурти лерси поэзияла произведение саби. 14 ибил даршдуслизиб х1ербирули калунти Италияла поэтуни Дантела, Петраркала сонетуни к1ел тахта яра куплет (катреннизирад) ва к1ел тахта х1ябал тугъла (тарцетлизирад) цаладикили дири.
 
ПОЭМА (грецияла дев саби) – халаси назмула журала  произведение саби, сунезирра сюжетла жураличил историяла яра г1ямрула анц1букьуни чедиахъуси. Поэмализир лирикалашалти х1яланира диэс дирар.   

БАЛЛАДА – сюжетла хьулчиличиб белшунси эпосла далуйтала ца жура саби. Илизибти бек1либиубти геройти ламартдешла, усалдешла х1иллуртачибли сегъуна биалра мусибатлизи биркур яра бубк1ар.

Басня – халаси ах1енси назмула журала произведение саби, сунезирра миц1ираг чедаахъили, адамтала хасиятуни гьаргдируси. Баснялизиб г1якьлу яра насих1ят бух1набуцили бирар.   
Урусла машгьурси басняби лук1ан Иван Андреевич Крыловла ва бахъал царх1илттала произведениеби руркъули, Дагъиста поэтунанира дахъал басняби делк1ун. Сулайбан Рабадановли «Ахъдеш дигуси ч1ич1ала», «Гапчи пушяг1» бик1ути басняби буч1антас гьаладихьиб.

Назму или бик1ар лирикала ва лиро-эпосла произведениела журалис, сабира ца белгиси манзилла литератураличи хасти лишанти х1ясибли белшунси. Назмулизир, г1ядатли биубли, г1ямрула сегъунти-биалра аги-кьяйдали алк1ахъути адамла урк1ила х1ялани чедаэс вирар. Назму къяяначи бурт1уси саби, чузибра ритм лебси.

Ритм – сегъуна-биалра агиличи каибти, макьамличил ирути бирк1антала хасдеш саби.

Рифма – назмула тугъала ахирлизир цаван зайдик1ути бирк1анти сари. Дарган мезла назмуртазиб рифма 2 ва тугъазиб имц1али багьарбулхъан.
Масала:

Дуц1румла каникултас
Вях1ид шилизи вак1иб,
Хала нешлис икьала
Барес ил алаввак1иб.

Дарган мезла назмурти имц1аливан 7 яра 11 бирк1айзирад цаладикили дирар. Масала:

1. Кай-су-си –бал-та-хъу-ли,     (7 бирк1ан)
Ха-ла -неш –рур-гъес-ри-иб.  (7 бирк1ан)
"Ба-ти!" –иб-си -х1ер-гъу-си  (7 бирк1ан)
Хъя-ша-чи –кьа-кьа-ра-к1иб:  (7 бирк1ан)

2. Ка-си-ли –са-гал -т1ас, // -«Сих1-ру-кья» -шейх-ли   (11 бирк1ан)
Ду-деш-ли –шля-па-ван // -че-би-иб хап-ли.   (11 бирк1ан)
Шай-т1а –кьа-п1а-ли-чи // -ме-шу-и-зур-ли,  (11 бирк1ан)
Су-нес -сай –пи-шя-хъиб // -хъя-ша -вахъ –шад-ли.  (11 бирк1ан)

Дирар 6, 8, 9 бирк1айзирад цаладикибтира.

«Шайт1а кьап1а» бик1уси назмула тугъи дуч1ух1ели, гьар урегал бирк1айс г1ергъи т1ама т1ашиуси саби. Илгъуна т1ашилзнилис пауза яра цезура (//) бик1ар.

Назмула жураби сари х1ябкубтира (авал тугъла тахтаби), дезнира (чис-биалра багъишладарибти далуйти), сонетунира (14 тугълизибад цалабикибси, таманси пикри бух1набуцибси назмула жура), элегиябира (марайси, пашманси урк1ила х1ял бух1набуцибси назмула жура).

Лирикала журала произведениеби жагадирахъути
г1яг1ниахълуми сари:

1. Олицитворение или бик1ар миц1ирси ах1енси сек1айчи, х1яйвантачи, т1абиг1ятличи адамтала лишанти (гъай дални, пикридик1ес бални)   хасдирнилис.  Олицитворение мурталра бузахъу халкьла хабуртазиб, баснябазиб. Олицитворение бузахъу поэтунанира. Р. Рашидовла   «Нушала шилизи буг1ярдеш бак1иб» бик1уси назмулизиб олицитворениелис мисалти  леер: буг1ярдешли гьуни агар мерличиб гуми бариб, буг1ярдешли х1ерк1 ахъиб, гьарзал ганзли буг1ярдеш унхъразибад гьайбиуб.

2. Метофора – мез жагадируси художественный г1яг1ниахъала саби. Ца    сек1а мяг1на, илала лишан царх1ил сек1айчи мешубарили бурнилис метофора бик1ар. метофорали диэс дирар жура-журала дугьби.
Масала: шанда урк1и,  чинила чарх.
Р. Рашидовла «Нушала шилизи буг1ярдеш бак1иб» бик1уси назмулизиб буг1ярдеш адамличи мешубарили саби. Ил адам кьяйда г1ясибиубли, ц1умбухъи, къапула бух1набулхъули саби, илини юргъан бях1ихъули саби.
Метофорали мез саркъибтили, жагатили детарахъути сари. 

3. Гипербола или бик1ар сак1ал яра анц1букь саби лебсиличиб дебали халали чебаахънилис. Произведениелизив чейахъуси адамла гьунар, илала урк1ила х1яланала ц1акьдеш чебаахъес багьандан гипербола бузахъуси саби. «Нарт Муртазаг1яли» бик1уси эпосла историяласи далайлизир ишдигъунти гиперболаби лер: «Тяп лямц1ла ургиван гьалакси гъабза», Варачанти кавхъун душманна х1ила» ва ц.
Гиперболаби имц1али дузахъу сих1рула хабуртазир, халкьла ч1иллайти-х1ябкубтазир.
 
Мешубуц (эпитет) - грецияла дев саби, сунезибра поэтли гьалабихьибси сек1а яра анц1букьла ца лишайчи уч1анна пикри бях1чиаахъес багьандан пайдалабируси. Ах1ерси неш. Арх1яйла чурми. Къаркъагъуна урши. Авадан авлахъ.

 Эпос – чила-биалра гъабзадешличила яра селичила-биалра гьаб-г1ергъили хабар буруси жура саби.   Халкьла мух1лила пагьмула произведениебазир, гьар-урла далуйтазир, дезаназир гъабзадеш    чедиахъули диалли, илдас эпосла произведениеби или дик1улра.   


Рецензии