Прозала журала произведениебачила

1. Проза – ил латинна дев саби. Prosa – назмула журала ах1енси ибси саби.

2. Эпосла (прозала) журала произведениеби сари: эпопея, роман, повесть, рассказ, сказка, басня, легенда.
 
3. ЭПОПЕЯ – художестволашал дебали халаси произведение саби, сунезирра историяла мяг1ничерти   анц1букьуни чедиахъуси. 
   
          4. РОМАН – прозала журала произведение саби, сунезирра бархибси  сюжетла кумекличил ца яра чумал адамла лерилра г1ямрула кьисмат, бухъянбит1унси манзил чедиахъуси.   

5. ПОВЕСТЬ – прозала журала произведение саби, сабира романничиб бишт1аси, амма хабарличиб халаси. Повестьлизиб бархибси сюжет биэсра асубирар.

6. РАССКАЗ (хабар) – халаси ах1енси прозала журала произведение саби, сунезибра геройла г1ямрула ца сегъуна-биалра анц1букь чебиахъуси.  Хабарлизиб г1ямрулизиб кабикибси яра кабикес биэси ца яра к1ел мяг1ничерти анц1букь чедиахъу.  Илизиб чебаахъибти геройтира камли бирар, манзилра къант1ли бирар.
Масала. З. Зулпукьаровла «Бурямлизиб», Х1. Наврузовла   «Дила мукьара»,  Р. Бях1яммадовла «Киргъу», Гъ. Юсуповла    «Телевизор» бик1ути хабуртазир бек1 геройтала дек1ар-дек1арти къилликъуни гьаргдирули сари

7. Докуметальный РОМАН, ПОВЕСТЬ, хабар – гьарли-марли г1ямрулизир кадикибти, амма писательла пагьмули жагадарибти анц1букьуни чедиахъути произведениеби сари. Масала З. Зульпукьаровла «Дагъиста арслан» бик1уси повесть.

8. Илдигъунти эпосла (прозала) журала произведениебазиб сюжет бирар.
Сюжетличила. Произведениелизирти сари-ургар дархдасунти анц1букьунала гьаб-г1ергъидеш чедиахъуси, илизибти персонажунала (произведениелизибти адамтала) хасиятуни, илдала цаличил цала ихтилатуни, баркьудлуми, вяшат1ала гьаладирхьуси бетуцлис сюжет или бик1ар.
Произведениела гьарил анц1букь, гьарил бут1а х1яжатти сари тема гьаргбарес багьандан, произведениела идеялашалси бух1набуц (сюжет)  гьаргбарес багьандан.
 Сюжетлизир дирар: 1) анц1букьунала бех1бихьуд (завязка); 2) анц1букьуни гьаладях1 дашни (развитие действий); 3) анц1букьуни ибкьдизни (кульминация – самый напряжённый момент); 4) анц1букьунала хьарахъуд (развязка).

9. Художественное произведениелизир писательли т1абиг1ятла жура-журала суратуни чедиахъу. Писательли т1абиг1ятла сурат бузахъу: 1) геройла х1ял-т1абиг1ят аргъахъес;  2) анц1букь кабиркуси мер-муса чедаахъес; 3) геройла рух1ласи дунъя гьаргбарес; 4) анц1букь кабиркуси манзил чебаахъес.

10. Образличила. Художественная литературализиб, искусстволизиб сегъуна-биалра анц1букь (произведениела бек1либиубти геройти, персонажуни) гьарли-марли х1улбала гьалаб лебсиван чебаахънилис образ или бик1ар. 
Художественная литературализиб гьарил образ халати устадешличил сипатбарили чебаахъили образ бирар.
   
11. Гьарилра лирературала произведениела тема ва бек1 мяг1на  лерти сари. Хабар, повесть яра царх1ил произведение белк1ес гьалав писатель пикриулхъули вирар, сунени произведениелизир чедаахъес дигути, сунени г1ямрулизир чедаибти яра чех1еруди бузахъули х1исаблизи касибти  анц1букьуначила.   
 Писательли сунела произведениелизиб селичила бурулил, сегъуна масъала гьала т1ашбалтулил – илис тема бик1ар.
Писательли произведениелизир чедиахъути анц1букьуначила сунела пикруми ва секьяйда дурулил, уч1аннизи бурес дигуси ва буруси сек1ал сен-сен гьалабирхьулил – ил произведениела бек1 мяг1на яра идея или бик1ар.
 Произведениела тема бек1 мяг1наличил (идеяличил) бархбасунси саби.
 
Масала. З. Зулпукьаровла «Бурямлизиб» бик1уси хабарлизиб  хала дудешли Аминатличи дурзам хъарбариб.  Урехиагарси рурси Аминатли бурямлизибад дурзам берцахъиб.  Илала хала дудешра урехиагарси, бук1уннна саниг1ят халати дигиличил бузахъуси адам Аминатличила мурталра пикриик1ули сай. Хабарлизир лер хури, маза, бишт1аси мукьара, адамтала бузери.

12. ЭПОС – грецияла дев саби. Или ибси хабар бурни "повествование" ибси саби.   Хабар бурнила жураличил ак1ахъубти произведениебазиб сюжет бируси саби. Эпос – чила-биалра гъабзадешличила яра селичила-биалра гьаб-г1ергъили хабар буруси жура саби.      «Нарт Муртазаг1яли» бик1уси произведениера сюжет бух1набуцили каргьурли саби.


13 Литературала произведениеличила ва илала авторличила  багьудлуми. 
 
Литературала произведение сегъуна сабил ва илала автор пагьмучевси саял илала сагакьянчидешличибли багьес вирар. Царх1илли чех1ебаахъибси г1ямрула шали чебаахъес вирни, ил урх1мешуагарли гьалабирхьни писательла пагьмулизибад дигахъу.
Г1ях1мадхан Абу-Бакарла «Нешла бебк1а» бик1уси хабарлизиб Кьаракьурешла – Г1ярбук1ла шиличибад гьарахъли ах1и мерлабиубси, жявти замунтазиб бег1лара жагаси ши саби или буруси, гьанна гъят1кабиибси ши сипатбирули сай.
Рустамхъалани – ил шилизибти давлачебтала кьамли Г1исахъа Г1ялила хъалибарг гуж-зулмули мискинбиахъубли саби. Г1исахъа Г1яли хъалибарглис кьац1 баргес шилизивад дуравхъи сай.  Илала дурх1нала неш Рустамхъа Зазас кьадин миъдярг1ибти х1ерк1ла шиннизир палтурти ицули, зяг1иприкили сари.
Дурх1нала дудеш шилизи чарухъи мискин халкьлис Рустамхъалигъунти   давлачебтала х1укумат агарбарниличила г1ях1ла хабар лебхули сай. Хабарла авторли революцияла кьадри ахъбурцули сай. Илини сагакьянчиливан   урх1мешуагарли т1абиг1ятра сипатбирули сай. Илизиб саби литературала произведениела ва илала авторла пагьмучевдеш ва илала сагакьянчидеш дагьес вируси.


Рецензии