Халкьла мух1лила пагьмуличила

 Фольклор – ил англияла дев саби. Халкьла мух1лила пагьму ибси саби. Халкьла мух1лила пагьмулизи кадурхар:

1. Хабурти  (сказки) – илди лерти сари 3 журала:

а) волшебные – сих1рула «Урхьула урчи», «Зилп1ип1и» 

б) бытовые – бек1ахъудила «Маллла Насрединничила». 

в) о животных – миц1ирагличила «Бухъна житала тавба», «Г1ежара илала х1ябал гежбара».

2. Далуйти – а) гардла (колыбельные), б) дурх1нала (детские стишки-потешки), в) г1ядатла (обрядовые), г) бузерила (трудовые), гъ) гъабзадешличила (эпические), гь) ват1айчи, халкьличи, т1абиг1ятличи дигила (лирические).

3.   Багьира – халкьла мух1лила пагьмула къант1си ца жура саби. Баьираби – жявх1ейчирад цализирад цали дурули, халкьли саркъахъибти, зайдик1ескаибти, дурх1ни духутили халабаахъес багьандан пикри бях1чиаэсти сек1ултала яра анц1букьунала, илдала бег1лара хасти лишанти гьандушибти хъарбаркьунира сари.
Багьирабазиб багьес г1яг1ниси сек1ал бархьаначи бурули х1ебирар. Илала мерличир иличи мешути царх1илти диг1янати лишанти гьандуршу. Хасти лишанти гьандушибти сек1улти даргес багьандан, дурх1нала г1ях1ти багьудлуми ва пикриик1ес пагьму биэс г1яг1ниси саби.
 Багьирабанира, рух1ла давла сарливан, мез давлачердиру, жагадиру ва чеалк1уси наслулис бяркъ бедес кумекбиру. 
Масала.  ГьалабяхI бахъ гьуцIбикIан, гIелабяхI чархIебулхъан. Сари дахъдаралли, тIягIямагарти, сари агарлира, гIямалагарти.

 Жавабти:    Замана. Зе.

4. Буралаби.  Бурала – къант1си, чебетаахъили, халкьли буруси насих1ят саби. Буралабани нушала гьар барх1ила мез жагадиру, давлачердиру.
Буралаби – жяв замана ак1убли, наслубазирад наслубази дурули, нушачи даибти халкьла духути пикруми сари, илдани халкьла мурхьси г1якьлу, насих1ят бух1набурцу.  Буралабани, рух1ла давла сарливан, мез давлачердиру, жагадиру ва чеалк1уси наслулис бяркъ бедес кумекбиру.
Масала. 1. Низбачибад низ башар, занзиличибад занзи. 2. Варъала муридешли, мурч1алира ч1ямбиру. 3. Дунъя биц1иб масличиб т1ярхъи биц1ибси кьяйдала г1ях1си бирар.
 
5. Айтуби. Айту – халкьла мух1лила пагьмулизи кабурхуси ца жура саби,  даршани дусмазиб наслулизибад наслулизи бурули калунси. Ил Дагъиста фольклорлизиб назмула жураличилра къаршибиркули саби. 
Сих1рула хабуртазир лерил анц1букьуни пикридарибти диалли, айтулизир халкьла г1ямрулизир детаурти, машгьурси гъабзали дарибти анц1букьуначила бурули бирар.
«Къаркъала дурх1я» бик1уси айтулизир чедиахъули сари рях1муагар валк1а Тимурличил ХIV ибил даршдуслизив Дагъистайчи чевхъниличила, иличил кадикибти дявтачила. Илди дявтазир Дагъиста халкьли дак1ударибти гъабзадешличила. Дербентла ит шайчи маза дуки дикуси г1ях1гъабза бук1ун дурх1я душмайс мук1урх1ек1ниличила, ил уршиличила чеалк1ути наслубани се заманалра хъумартес асух1ебирниличила. 
Амма айтулизир цацах1ели сих1рула хабуртазирван адам вирхх1еэси анц1букьуни чедиахъули дирар. Илгъуна саби бук1ун дурх1я къаркъа ветаъниличила буруси анц1букь. Айтулизиб адам вирхх1еэси анц1букь чебиахъули бирар геройла образ ц1акьбарес багьандан.

5. Баллада – эпосла далуйтала ца жура саби. Илизибти бек1либиубти геройти ламартдешла, усалдешла х1иллуртачибли сегъуна биалра мусибатлизи биркур яра бубк1ар. Илдигъунти пашмандешла балладаби халкьла мух1лила пагьмулизир дахъал лерти сари. Илдигъунти балладаби   сари: «Султ1аг1ях1мад Ишт1аган», «Багьадурла Инжалуп», «Г1ялиханра Сурхайра».
 


Рецензии