Ой. Радивой Пешич. Велесова книга

Istorija na brezovim da;;icama
"Velesova knjiga" je materijalni dokaz koji govori o nastanku, razvoju i seobama Slovena. Ona obuhvata ;ivot slovenskih plemena od sredine sedmog veka pre Hrista, pa do poslednje ;etvrtine devetog stole;a.
Bila je pozna jesen 1919. godine. Gra;anski rat u Rusiji jo; je trajao, ali se ve; nazirao poraz belih. Pukovnik carske ruske vojske Fjodor Arturovi; Izenbek (1890. St. Petersburg, - 1941. Brisel), tra;e;i sigurno skloni;te obreo se na imanju Kurakinovih u Ukrajini. u predivnom dvorcu nai;ao je na pusto;. Doma;ini su bili mu;eni, pa ubijeni, sve vredno je oplja;kano, unutra;njost demolirana. Tumaraju;i nekada prebogato opremljenim prostorijama i poku;avaju;i da sebe ubedi da je sve ;to vidi samo deo ru;nog sna, u uglu jedne sobe, kraj gomile knjiga, pukovnik Izenbek je primetio nekoliko razbacanih da;;ica. Krenuo je na tu stranu vi;e radi knjiga... Bili su to, ispostavi;e se kasnije, koraci koji ;e u;i u istoriju.
Kada je pri;ao gomili, prvo ;to je zapazio bili su urezi na drvenim da;;icama. Pukovnik Izenbek je bio i ;lan Ruske akademije nauka, poznati ruski intelektualac, pa mu kao obrazovanom ;oveku nije bilo te;ko da pretpostavi da urezi na drvenim plo;ama nisu tek puka dekoracija, ve; da je re; o nekoj vrsti pisma. Pokupio ih je i kao da be;i od duhova glavom bez obzira napustio ovo mesto sa prizorima strave. Posle odiseje koja je usledila istra;ivanja ;e pokazati da je re; o jednom od najranijih pisanih izvora o Slovenima i njihovoj pismenosti, te da su prve da;;ice ispisane polovinom sedmog veka pre na;e ere.
Pukovnik Izenbek je krstario Rusijom onako kako ga je ratni vihor nosio, a jedina imovina bio mu je omaleni ranac na le;ima. U njemu su bile da;;ice za koje jo; nije znao ;ta su, ali je imao predose;aj da je re; o ne;em zna;ajnom, odnosno o nekakvom pismu.
Posle poraza belih Izenbek je podelio sudbinu svojih politi;kih istomi;ljenika. Izbor nije bio veliki - ili Sibir ili izbegli;tvo. Pukovnik se odlu;io za ovo drugo. Napustio je Rusiju, ali je kao jedini prtljag poneo da;;ice. Najpre se obreo u Turskoj, a potom u Jugoslaviji. Ostalo je zabele;eno da je borave;i u Beogradu 1923. godine Izenbek konsultovao neke na;e stru;njake, a onda da;;ice ponudio merodavnim ustanovama na ekspertizu. Na ;alost ili na sre;u, ko zna, tek da;;icama sa urezanim ;udnim pismom niko nije hteo da se pozabavi. Ruski list "Novo vreme", koji su emigranti pokrenuli u Beogradu, zabele;io je da je Izenbek, kad je shvatio da ;e morati da napusti i na;u zemlju, da;;ice ponudio beogradskoj Biblioteci i Muzeju uz malu nadoknadu, ali ih oni nisu otkupili.
Brisel je bio slede;a stanica pukovnika Izenbeka. ;ivot nastavlja u okru;enju svojih zemljaka izbeglica, a drvene da;;ice godinama tavore u kartonskoj kutiji sve dok ih jednog dana nije video Jurij P. Miroljubov. Bilo je to 1939. godine, ta;no dve decenije po;to je Izenbek na;ao da;;ice.
Jurij Miroljubov bio je prvi istra;iva; ovog teksta ispisanog na da;;icama. Petnaest godina trajalo je njegovo, kako je sam zapisao, "tuma;enje ;ume arhai;nog teksta". Azbuku na da;;icama zamenio je slovima poznate abzuke.
"Da;;ice su bile od breze dimenzija 38 puta 22 santimetra i debljine oko pola santimetra", ostalo je zapisano u Miroljubovljevoj zaostav;tini. "Ivice su bile neravne, a povr;ina koja je bila strugana pre pisanja, odnosno urezivanja slova, bila je prefarbana nekom mrkom materijom koja je s vremenom potpuno potamnela. Kasnije je sve premazano ma;;u ili nekom vrstom laka."
Na nekim da;;icama pored slova bile su predstavljene glave bika, na drugim sunce, na tre;im razne ;ivotinje, pa Miroljubov misli da su to bili simboli meseca u godini. Sva slova nisu bila jednake veli;ine, nisu bila istog oblika, pa je ovom istra;iva;u bilo jasno da ih nije pisala jedna osoba i da nisu napisane u kratkom periodu.
Posle decenije i po prepisivanja i tuma;enja ovog, sada vi;e nije bilo dileme, najstarijeg slovenskog pisma, te;ki uslovi ;ivota i rada u emigraciji primorali su Miroljubova da potra;i nov azil. Odlazi u Ameriku i sav materijal predaje Ruskom muzeju u San Francisku.
Opet prolazi izvesno vreme dok da;;icama nije po;eo da se bavi Aleksandar A. Kurov koji je radio kao astrolog u Arhivu Ruskog muzeja u San Francisku. Kurov je sve komentare objavljivao u ruskom ;asopisu ";ar ptica" koji je izlazio u San Francisku od 1954. do 1959. godine. Zbog svoje uske specijalnosti Kurov se vi;e pozabavio nastojanjima da na;e veze ovih tekstova sa Indijom i Vavilonom, nego ;eljom da rastuma;i vreme i na;in nastanka da;;ica.
Iako su i Miroljubov i Kurov dosta vremena proveli tuma;e;i azbuku na da;;icama, Sergej Lesnoj je, ipak, prvi pravi istra;iva; ove knjige. U nekoliko obimnijih studija objavljenih u Kanadi i Americi, Lesnoj izme;u ostalog pi;e da je ceo prostor na da;;icama ispisan bez prekida i prenosa, nije postojao novi red, nikakvi znaci interpunkcije, naglasci ili skra;enice. Iako je poznato da se nekada davno pisalo na drvetu, ovo su prve da;;ice za koje je saznala na;a istorija. Prethodne su prona;ene u pustinji Taklamakan ;ezdesetih godina ovog veka, ali nijedan istorijski dokument do danas na;en nije napisan ovim pismom koje je u su;tini veoma blisko ;irilici.
Usledile su brojne analize, a po;to je u svim tekstovima delo nazivano "knjigom" i to knjigom posve;enom bogu Velesu, kasniji istra;iva;i usvojili su naziv "Velesova knjiga" i tako je ostalo i do danas. Posmatrano sa istorijskog aspekta ona obuhvata razdoblje ;ivota slovenskih plemena od polovine sedmog veka pre Hrista, pa zaklju;no do poslednje ;etvrtine devetog veka.
Analiza Lesnoja bila je zaista detaljna i iz tekstova koje je objavio videlo se da su da;;ice prikupljane u du;em periodu, da su ih ispisivali razli;iti autori. Tekst nije hronika u dana;njem smislu re;i ve; skup podataka o religiji, obi;ajima i istoriji starih Slovena.
"Velesovom knjigom", odnosno njenim prevodom, pozabavio se i na; stru;njak za ;ivot Slovena), profesor Radivoje Pe;i;. Rade;i na njihovom prevodu i komentarima i ispravljaju;i pojedine delove teksta koje je preveo Jurij Miroljubov, profesor Pe;i; nije uspeo da do kraja zavr;i taj rad. Smrt ga je prekinula 1993. godine upravo kada je radio na obradi "Velesove knjige."
Profesor Radivoje Pe;i; je zapisao da je ova knjiga op;ti zbornik religiozno-pou;nog karaktera u koji su, istovremeno sa slavljenjem bogova, opisima verskih obi;aja uklju;eni i krupni odlomci posve;eni istoriji. Knjiga je zapravo dokument koji daje ;iroku sliku nastanka, razvoja i seoba slovenskih plemena i njihove uloge u istoriji.
Rade;i na obradi "Velesove knjige", profesor Pe;i; je tra;io analogije i pravio paralele, tragao za pisanim izvorima kojima je potvr;ivao da slovenska pismenost poti;e iz mnogo ranijih vremena nego ;to je zapisano u ud;benicima. Tako, na primer, navodi delo "O pismenima" bugarskog kalu;era Hrabra iz desetog veka koji ka;e da postoje dva stepena slovenske pismenosti: do prihvatanja hri;;anstva i posle primanja nove vere. A onda se profesor Pe;i; vra;ao unazad u traganju za dokazima o pismenosti kod Slovena. Tako u jednom delu arhiepiskopa u Majncu Hrabanusa Mavrusa iz 847. godine nalazi podatak da je neki filozof Etik, po narodnosti Skit, zapravo Sloven, da je ro;en u Istriji i da je u prvoj polovini ;etvrtog veka na;inio slova za slovensko pismo. Dakle, jo; u ;etvrtom veku postoje dokazi o slovenskom pismu.
U ";itiju svetog Jovana Zlatoustog" iz 389. godine, izme;u ostalog, pi;e: "Skiti su, sigurno je, postoje mnogi dokazi, bili jedno slovensko pleme. Tra;ani, Sarmati, Indijci i svi oni koji ;ive na kraju sveta prevode Re; Bo;ju na svoje jezike". Ta pismenost, dakle, nije bila primitivna, jer prevo;enje bogoslu;benih knjiga podrazumeva visoki nivo kulture i pismenosti. A vezu Skita sa Slovenima nalazimo i u "Velesovoj knjizi". Na jednom mestu pi;e kako je Skif (Skit) bio brat Slovena nastanjenog na severu Ukrajine i da je naselio oblasti u blizini Crnog mora.
Kada su se Rimljani pojavili na istorijskoj sceni i kada su krenuli u osvaja;ke pohode, do;li su u dodir sa Slovenima koji su ve; bili na severu Apeninskog poluostrva. A da su se Rimljani suo;ili sa Slovenima po;etkom na;e ere, vidi se i iz zapisa Pomponija Melija koji vi;e puta pominje Tergeste, dana;nji Trst. Prema mi;ljenju ve;ine filologa, tergeste na slovenskom zna;i tr;i;te. Zna;i da je ve; po;etkom na;e ere u Istri bilo zna;ajnih gradova sa slovenskim nazivima, ;to je dokaz prisutnosti ve;eg broja Slovena koji su ve; tada zauzimali ;itavu osnovu Balkanskog poluostrva ;irokim pojasom sve do u;;a Dunava.
Da su Rimljani stupili u vezu sa Slovenima po;etkom na;e ere, govori jo; jedan podatak: Pomponije Sabin, koji je umro 60. godine, u delu "Georgika" ka;e kako su Skiti (Sloveni) znali za spravu koju su koristili na ledu i koju su nazivali sanke. To ;to su Rimljani poznavali slovensku re; sanke i njihovu namenu, govori o bliskosti ;ivota ova dva naroda.
Profesor Pe;i; je Velesovu knjigu koristio kao izvor za brojne dokaze o poreklu i pismenosti Slovena. Ona ne razmatra samo pismenost, ve; i nastanak, postojanje i kretanje ;itavog slovenskog naroda. Ogromno podru;je koje su zauzimali Sloveni u trenutku nastanka pisane istorije nepobitan je dokaz njihove starosti. Put etnogeneze je dug i spor, pa tako i nastanak ovog naroda i njegova bogata istorija koja traje vi;e od pet hiljada godina nudi nove istra;iva;ke prodore, suo;avaju nauku danas sa veoma slo;enim isku;enjima.
O. RADULOVI;

Molimo se i klanjamo se prvom Triglavu i njemu veliku slavu pojemo. Hvalimo Svaroga, deda bo;jeg koji je svemu rodu bo;jem za;etnik i tvorac je svega ;ivog, ve;ni izvor koji te;e leti i svuda, a zimi i nikada ne mrzne. I tom ;ivom vodom napaja i ;ivot nam daje dok ne stignemo do livada rajskih, bla;enih. A bogu Perunu, gromovniku, bogu bitke i borbe govorimo: ti o;ivljava; nas neprestanim okretanjem kruga i vodi; stazom Prava kroz bitke do Velike Trizne. I svi poginuli u borbi – neka ve;no ;ive u Perunovom puku. Bogu Svetovidu slavu uznosimo jer on je bog Prava i Java i njemu pojemo pesmu jer je svetlost kroz koju vidimo svet. Gledamo i u Javu opstajemo, a on nas od Nava ;uva i stoga mu hvalu pojemo. Pevamo i igramo njemu i prizivamo boga na;eg da on zemlju sunce i zvezde postojano u svetlosti odr;ava. Slava sva Svetovidu, bogu na;em ;to otvara srca na;a da priznamo lo;e postupke i dobru se okrenemo. Neka nas u zagrljaj kao decu primi jer ovako stoji: Ono ;to je stvoreno – polovi;nim umom ne biva vi;eno. Jer tajna je velika, kako to Svarog biva u isto vreme i Perun i Svetovid. Dva bi;a u nebu sadr;ana, Belobog i Crnobog su, a njih oba Svarog dr;i i zapoveda. Za njima dolaze – Horos, Veles i Stribog, a zatim – Vi;enj, Lelj i Letic.
Zatim Radgost, Kri;ni i Kolada, a za njima – Udrzec, Sivi Jar i Dajbog. Za njima slede – Belojar, Lada, Kupala – Seni;, ;itni;, Veni; – Zrni;, Ovseni;, Prosi; - Studi;, Ledi; i LJuti;, a za njima – Pti;i;, Zveri; i Mili; – Do;di;, Plodi; i Jagodi; – P;eli;, Iresti; i Klen;i; – Jezerki;, Vetri;, Slomi; - Gribi;, Lovi; i Besedi; – Sne;i;, Strani; i Svendi; – Radi;, Sveti;, Krivi; – Krasi;, Travi; i Stebli;, a za njima slede – Rodi;, Masleni; i ;ivi; – Vedi;, Listvi; i Cveti; – Vodi;, Zvezdi; i Gromi; – Semi;, Lipi; i Ribi; – Brezi;, Zeleni; i Gori; – Stradi;, Spasi; i Listveri;, Misli;, Gosti; i Rati; – Strani;, ;uri; i Rodi; – a tu ve; Smurgl – Ognjebog jarostan i prek ra;a se brzo. To je su;tina Triglava jer svi od njega poti;u i njemu se opet vra;aju. A tu je divni Irij i tamo Ra reka te;e dele;i Svargu od Java, a ;islobog odbrojava dane na;e i bogu svoja brojanja saop;tava: kada je nebeski dan a kada no;. I on dane deli na dane Java koji su dani bo;iji i no; u kojoj samo je bog na; Did – Dub – Snop. Slava Perunu – Ognjebogu koji strele na neprijatelje ;alje i vernop stazom predvodi koja je ;ast i sud vojnika. On-zlatorun, milostiv i pravedan.
PANTEON SLOVENSKIH BOGOVA
Sloveni su narod koji o sebi govori kao o potomcima svojih bogova. Bogovi su bili njihovi preci, u;itelji i roditelji. Zato se oni pet puta dnevno kupaju da bi ;isti iza;li pred svoje bogove i slavili ih... "spevovima, pesmom, igrom, pozori;tem i smehom".
SVAROG je Svebog, Nebo, Apsolut. On nije personifikovan ve; se u njemu sadr;e i iz njega proizilaze sva ostala bo;anstva, a osnovno trojstvo ;ine Svarog, Svetovid i Perun. (stvoritelj, za;titnik, razoritelj).
SVETOVID - ZA;titnik: onaj koji daje uvide i prosvetljenje. Njegov simbol je rog pun medovine (svetog nektara, ambrozije, koja poma;e ulazak u sfere svetlosti i pro;irenje svesti). Njegov kontinuitet je Sveti Vid. Vidovdan. Njegova ;ivotinja je konj, a sveto drvo lipa.
PERUN - Bog groma i ki;e. Razgraditelj, u smislu pro;i;;enja i stvaranja podloge za novo i vi;e. Njegovo drvo je sveti hrast (zapisi koji se i danas po;tuju). U hri;;anstvu ga nastavlja Sveti Ilija.
BELOBOG I CRNOBOG - dvojnost osnovnih energija koje odr;avaju Kosmos: plus-minus, spolja-unutra, dan-no;, itd. Njihovo ve;no nadmetanje prouzrokuje sveukupno kretanje i kreaciju nepreglednog mno;tva oblika pojavnog sveta.
SURIJA ili HOROS - dva imena za Boga Sunca. Sunce, kao ;ivotodavni izvor veoma je po;tovano. Horos je tako;e Bog Sunca u starom Egiptu, a Surija u Indiji. Neka slovenska plemena smatraju sebe Sinovima Sunca - "Sure ili Suren;i koji ;ive na obalama Plavog (sinjeg) mora".
STRIBOG - Bog vetra i vazduha
RADGOST - Bog gostoprimstva. Izraz po;tovanja svakog ljudskog bi;a, kao dela menifestacije Boga. Kult putnika-namernika. Simbol: hleb i so.
;ISLOBOG - Bog broja i mere. Onaj koji brine o Kosmi;kom redu. Simbol mi je mandala koja se sastoji od osnovnih geometrijskih oblika kao osnove savr;enstva i harmonije. Spoznanja da su osnovna tajna svih nauka: broj i mera.
JARO - simbol mladosti, prole;a setve. Atributi: gostoprimstvo, molitva, kupanje. Bilje - sve ;to se seje s prole;e: jaro ;ito, ...
LADA - nevesta, ;uvarka porodi;nih i moralnih vrednosti: ;ast, rodoljublje i ljubav. Cvet: perunika.
VELES - Veliki otac naroda koji je Slovenima dao dragocena znanja: ratarstvo, p;elarstvo i grn;arstvo. On ;titi ;ume, ptice i zveri. Njemu je posve;ena Velesova knjiga.
Kr;ma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/
SMURGL - za;titnik ognji;ta i duhova predaka. Isto;nik krsne slave koju Srbi i danas svetkuju i ;tuju. Simbol mu je ognji;te ogra;eno sa ;etiri kremen-kamena, izme;u kojih je ravnokraki krst a sve to zatvoreno u rombu koji simboli;e krov (mogu;a prete;a srpskog simbola sa ocilima. Da li su se tokom vremena okrenula?).
Velesova knjiga
KRI;EN - slavljen o Koledu i simbolizovan bakljom (krijesnice, kresovi, u indijskoj tradiciji Kri;na).
VI;NJI - Svevi;nji (tako;e postoji u indijskoj tradiciji kao Vi;nu). Sveto drvo: Vi;nja.
KOLEDO - Vrlo zna;ajan praznik koji se i danas proslavlja na dan sun;eve prekretnice. Koledari. Stari Sloveni su samo tada i na Rusalje prinosili ;ivotinjske ;rtve, kao i na dan Crvene planine, tj. Karpata, iskazuju;i im tako zahvalnost zbog za;tite koju su prilikom raznih najezda nalazili u ovim planinama.



SISTEMATISASIONE ALPHABETO DI VELES LIBRO
LATINO-VINCIANA-VELES LIBRO
Велесова књига. I део. Превод и коментари Радивоjе Пешић. Београд, 1997, 198с.
Istorija na brezovim da;;icama (O. Radulovi;); Panteon slovenskih bogova (dr R.Pe;i;); da;;ici #1-#45
https://vk.com/doc399489626_591945061
Радивой Пешич. Рассмотрение материалов Велесовой книги и комментарии
Пешич Радивое. Винчанское письмо и другие грамматологические очерки. Шестое издание. - Краснодар: Издательский дом Дедкофф, 2010. 129с.
https://cloud.mail.ru/public/8rDo/s42XPUXS6 Word
http://www.padaread.com/?book=34356&pg=1 по-странично
RADIVOJE PE;I;. VIN;ANSKO PISMO i drugi gramatolo;ki ogledi. PE;I; I SINOVI - BEOGRAD, 1999
https://cloud.mail.ru/public/5TA2/do9hXVqtC 22Мб
Пешић Радивоjе. Завера порицања. Predavanja i zapisi 1982-I992. Пешич и синови, Београд, 1996, 49с.
RADIVOJE PE;I;. OPTU;UJEM ;UTANJE (англ. I ACCUSE THE SILENCE; рус. Я обвиняю в молчании). BEOGRAD, 2001
ВИНЧАНСКО ПИСМО. Радио-телевизиjа Воjводине. 2008
https://www.youtube.com/watch?v=n6-A9wlau-U
Се ТрГлаве молiхомь Влiце а Мале

; ; буквица Ять, звучит как ие, образный смысл - Истинно Есть