Баракатла багьудлумала хазна

«Баракатла багьудлумала хазна»
Муъминат Хаттаева

Дила дудешгIебти хала дудешлира хала нешлира лерилра чула гIямрулизир чекабизурли дин-тIягIят дузахъутири. Неш халараибси юртлизиб биалли, шантала ва алавти махьурбала дурхIнази Кьуръан далахъуси мадраса лебсири. ДурхIнази Кьуръан нешла хала дудешли руркъяхъутири.


Наб кьадарбиуб Совет хIукуматла, Аллагь(с.т.) левси ахIен бикIути коммунистунала заманализир халараэс. «АлхIямдулиллагь, Кьулгьу, АлхIям, Фалакь, Насс, Курси» школализи рукьес гьалар нешла хала нешли набзи дагьахъуртири, ва нуни илди дила гIямрулизир хъумхIертурра.


ГIур биалли, Совет хIукуматла школали ва дучIути дахъал художественная литературали дила багьудлумачи ва пикрумачи халаси асар бариб.
«Замана» газетала бекI редактор, бунагь-хатIа уркадуц, ГъазимяхIяммад Юсуповли, - хIуни лукIутазив бекIлил Аллагь (с.т.) агара, - или набзи бурибхIели, ну кIел жуз делкIес бажардирикилри.


ГъазимяхIяммад Юсуповли, дила рачарархни чебаили вииши, ЧIиркIейлизивадси СягIид-Апандила «Баракатла багьудлумала хазна» (Сокровишница благодатных знаний) бикIуси жуз белчIахъес маслигIятбариб.


Нуни ил жузра, СягIид-Апандила гIурра дахъал цархIилти жузира делчIунра, ва гьаннара сагали дучIулра. Илала жузани ну Аллагьла (с.т.) гьунчи гьамадли чарриахъубра, сенахIенну Кьуръайчира динничира диги дила хIилизир минадиублири. МягIна хIергъули риасра, гьанна Кьуръан делчIесра бурсириубра. Азербайжаннизивадси гIялим Элмир Кулиевли урус мезличи шурбатурси Кьуръанра гьачамцун ахIи, белчIунра, мурталра дила някълиуб бихIулра ва бучIулра.
Амма нуни, бусурман динна кьанунти хIясибли,  художественная литературализирти сипатуни (образуни) акIахъес поэтунас, писательтас асубирусил ахIенал гьаннара гIячихъли балули ахIенра.


Дила уркIиличирти суалтани, Кьуръа 26 ибил «Аш-Шуара» бикIуси сураличи хIерризахъурра. Урус мезличи шурбатурхIели ил суралис «Поэты» бикIули саби.
Нуни гIячихъли хIедалутачила, уркIила гIяхIти пикрумачил лукIес рехIрихьилрану, дила баркьуди бунагьлизи малукIад, ЧевяхIси Аллагь (с.т.).
Нуни аргъиливан, ил сурализирти аятунани Кьуръа дурхъадешличила, адамла гIямрула лерилра шалубачи илала чебетаибдешличила бурули саби.
Лерилра илар лерти аятуни нуни шурдалтули ва черкалукIули ахIенра, наб бурес дигуси мягIна чузиб лебти, урус мезличирад шурдатурли бучIантас гьаладирхьулра.


(3)-ибил аят. Асубирар хIу (ва МухIяммад) илди (маккаланти) хIебирхули или дардлизи, къияйзи викили виэс.


(4) Нуша хьулдухъахIелли, зубрачибад гIяламат бурхьехIе, илала гьалар мутIигIли, чули хъябани къухIкадуцеси.


(26) ибил сурала 1-ибил аятличибад бехIбихьили 68 ибил аятличи бикайчи Муса Идбагла (гI.с.) гIямруличила баянти гьандушили сари.


(68) ХIела Аллагь(с.т.) ХIекьси Кьуватчевси, УркIецIичевси сай (бирхутачи).


(69) Бура илдази Ибрагьимличила (гI.с.) тарихла хабар.


(70)-ибил аятличибад 103-ибил аятличи бикайчи Ибрагьимличила (гI.с.) бурути тарихла баянти кадерхахъурли сари.


(104) ХIела Аллагь(с.т.) ХIекьси, Кьуватчевси, УркIецIичевси сай.


Илкьяйдали «Аш-Шуара» (Поэты) бикIуси Дурхъаси Кьуръа 26 ибил сурализир Дурхъаси Аллагьли ванзала адамтачи бархьибти идбагуначила тарихла якьинти баянти делкIи сари. НухI Идбагличила(гI.с), адитуначи вархьибси Гьудличила (гI.с.), самудияла халкьличи вархьибси СалихIличила (гI.с), ЛутI Идбагличила(гI.с.), ШугIябличила(гI.с.).


   (192) ХIекьли Ил (Кьуръан) дунъяла ВегIбекI ЧевяхIси Аллагьли (с.т.) бархьибси саби.


   (193) Марси малаик ЖабрагIил Кьуръайчил кацIибси сай.


   (194) ХIела уркIилизи, сахъдеш бирахъули хIуни халкь берцахъес багьандан.

   (195) Ил бархьибси саби якьинти гIярабла мезличил.

   (196) Иличила гьанбуршули саби гьалабла адамтачи дархьибти белкIаназиб.

   (197) Илдас хIекьдеш ахIену ИзрагIилла гIялимтани Иличила балуси биъни (Кьуръайчила).


   (205) Балулрив хIуни, илди нушани дахъал дусмазиб гIяхIдешуназиб хIербиахъес балтниличила.


   (208) Нушани цалра ши хIедуунра, гьаланачи саби берцахъес гIеббугьути адамти чучи хIебархьили.


   (220) ХIекьли Ил, Бикьуси, Балуси сай.


   (221) Буришав чичи сабил илбисуни кабицIути?


   (222) Илди лебилра къунбани бугьутачи ва бунагькартачи кабицIути саби.


   (224) Поэтунас гIелабад арбякьунти – чеббалкIунти саби (хIед гIелабад башути биалли – бархьдеш биханти саби).


   (225) ХIуни чехIебиулрив илди майдунтачиб ласбикIули, чус гьандикибтачила назмурти лукIули, бархьсира пикрибарибсира гъудуриули, адабдешличила пикрихIебикIули?


   (226)  ва чули хIедирутачила гъайкабикIули.


   (227) Илди гъай, бирхутачила, дархьти баркьудлумала бегIтачила, гьаман Аллагьлизи (с.т.) булгутачила, чус вайдеш барибхIели, берцес кьасбирутачила ахIен. Бархьдеш хIебирутани жявли бала, саби чина чарбулхъанал.


Илдигъунти белкIани лер Дурхъаси Кьуръайзир назмурти лукIутачила.


Дурхъаси Кьуръа 26 ибил сурализибад нуни багьурлира, гьарли-марси поэт дахъал секIал далуси, илаб гьанбушибти лебилра идбагунала гIямруличила балуси, сунени балусиличилацун, бархьдешцун лукIуси виэс гIягIниси сай. БалкIдеш гIеббурцути ва илдас гIелабад арбякьунти бархьси гьунчибад чеббалкIунти саби.


Нуниван ахIи, Кьуръан ункъли балутала, поэтуначила, лукIути адамтачила пикруми дагьес дигахъира.


Рецензии