Демократиjа, Tакоречьи - in Serbian

 
     [ REMARK for <this> site only: Here I have performed wonders of equilibristics in order to allow all chars, from more than dozen alphabets to be shown <somehow> as plain text with Cyrillic and have done this. I have substituted more than 50, probably up to 100 chars, yet there is not an unknown char left, I have checked this. In most cases the substitutions are obvious, but 3 things have to be specially said, namely: i) new signs are added only <after> the char in question; ii) the sign "•" (code 183) is often used for <negation> of something, or for showing of something similar but not the same (like "•`" means accent mark in the other direction, or also "!•" means the Spanish inverted exclamation sign); iii) the signs for less or greater than have to be taken as <rotated> in clockwise direction (to 90 degrees) and vastly diminished (say, ">" means a chick with the form "\/"). That's it, this harms my aesthetical feelings, but is better than nothing, and works in some way. ]


               ДЕМОКРАТИЈА, ТАКОРЕЧЬИ ...

               (НЕОЗБИЛЬНО О ОЗБИЛЬНОМ — ПОЛИТИЧКИ ЕСЕЈ)
               — IN SERBIAN

               АУТОР ЈОТАТА – АТАТОЈ,   2021,
               ПОЗНАТ И КАО: ИВАНЧО ЈОТАТА, ОЧНАВИ АТАТОЈ, ИВАН БУГАРОВ, ЈОТАБАШ ГЈАУРДЖИ, НОСТРАДАМУС БУЛАДАМУС, И ПОД ДРУГИМ ИМЕНИМА ЗА КЛОНИРАНЬЕ


     — — —

     *Резиме*: Овде дајем у духовитој форми објашньенье зашто ја не волим демократију, шта јој недостаје да би била довольно добра за интелигентне льуде. Ова објашньеньа броје више од туце, у неким случајевима они имају непразан пресек, тј. неке идеје се понавльају, али на овај начин се ствари болье објашньавају, показао сам различите аспекте овог прилично често погрешно схвачьеног друштвеног феномена. Зато што она изгледа добро из дальине, али у својој суштини је само лепа лаж.

     [ The *idea for illustration* is in placing of one picture in a frame under the title and the author, which has to be square and probably 450 x 450 pixels (because I use usually 525 x 725 for the cover and then multiply by 3, when necessary). The picture is a waist portrait of young Greek woman representing Miss Democracy. She is with long straight nose, probably blond, smiling, crowned with a diadem with 6 five-rayed stars made of some light blue or green precious stone, she is clothed with a piece of cloth, fastened at the left shoulder with a golden brooch in form of a star, which leaves the right (and well formed) breast open, and on the border of this cloth, diagonally, beginning at the left shoulder and passing under the right breast, is read DEMOC(R). Then her right hand is little raised from the elbow and she holds in it a whip, while the left is nearly horizontal and with it she shows … the sign of the fig. ]

     [ *Opening remark*: I want to tell you that I do NOT know this language entirely, i.e. I have never studied it, or read in it, or spoken! All translation is done with the use of computer translators, yet … very <carefully> and with <feeling>. This means that I have translated small portions, compared at least two input languages in dubious moments, where the languages were as follows: the original was German, then I translated alone in English, then in Italian with the use of the computer, then in Russian alone, and then in all left languages, which I hope to exceed in their number the … dozen, using the most suitable one plus the English! How was this possible, when I don't know these languages, and especially when the text is not elementary, this is scientific (although popular) publication, and with quite long and twisted sentences?
     Well, I wanted for a long time to show (to myself) that, after a quarter of a century amateur linguistic investigations, I can <understand> at least a dozen of languages in reading. Yes, and here I was reading my <own> work in these languages, what was a big (intellectual) fun for me. I thought about practically each foreign word, given to me by the computer, for to check whether it <can> mean this or not, and this, for one thing, because these translators made quite often <big> blunders, falling into difficulty to guess the right <context> of the word or phrase (or idiom), and for another thing, in order to check myself about my guesses. I hope the result is not bad, because the topic is exceedingly important for the entire world. In this way I have fulfilled another important task, to check the suitability and easiness of practically all <contemporary European languages>. After all this long work I can definitely say that this is my swan song in the political matters. ]

     [ *Напомена* (на немачку варијанту): Написачьу овај материјал, супротно мојим другим материјалима, прво на немачком, тако да ми дозволите да објасним зашто сам донео ову одлуку. На <другом> месту остаје ово што је немачки језик болье квалификован од енглеског, и ја желим да преведем и на италијански, али ово последнье не познајем тако добро, да то урадим сам, и користичьу компјутеризоване преводиоце, проверавајучьи само готов превод (што сам вечь једном урадио); и, свеједно, енглески је ... ружан меджьу језицима, зар не? И прво, jа желим побольшати свој ньемачки, што никада нечьу учинити, све док не почнем размишльати на ньемачком; што, меджьутим, значи да чьу правити више грешака него обично, за што молим своје читаоце да буду извиньени. Ово је вероватно довольно. ]


          САДРЖАЈ

     0. Дефиниција
     1. Немогучьност оваквог решеньа
     2. Овај поступак се не применьује нигде другде
     3. Демократија у старој Грчкој
     4. Нулто решенье
     5. Стратешко и тактичко управльанье
     6. Сјајно и неразумно!
     7. Најбольа ... дуда за становништво!
     8. Постоји лоша репрезентативност
     9. Подела овлашчьеньа
     10. Законитост против морала
     11. Морални лик политичара
     12. Женска управльанье
     13. Остали тренуци
     14. Предности и недостаци
     15. Закльучни коментари


     — — —

          0_. ДЕФИНИЦИЈА

     Мислим да је јасно на шта мислим, али дозволите ми да то изричито кажем. Овде ја чьу говорити о широко распространьеној у последньа два века на Западу, а сада и на Истоку, ДЕСНИЧАРСКОЈ ДЕМОКРАТИЈИ, која се разликује од старогрчког оригинала, као и од демократских <елемената> у старом Риму или раније, а још више од левичарске или народне демократије. Зато што се демократски елементи применьивали од давнина, такоджье меджьу животиньама, али то још није демократија. Другим речима, ова демократија захтева <слободне изборе> владара, тако да чье бити изабрани они који су више вольени (или манье омражени). И льуди гласају за странке, за високо позициониране особе, које не познају, и обични льуди нису у станьу да донесу праву одлуку, јер не разумеју ништа о управльаньу државом, и такви избори се нигде другде не применьују, јер су обично потребне неке квалификације, итд. и тако далье.
     Ја сам о томе вечь много пута говорио, ваш Јотата не може пропустити тако занимльиво и погрешно схвачьено полье, не може себи дозволити да то игнорише, и дао је много предлога за побольшанье управльаньа (барем у својој странци НАПУК, у Кодексу). али овде чьу детальније и у потпуности о овој теми разговарати. Зашто? Па, зато што има много земальа у којима то не функционише добро, јер су се (практично) у ту сврху водила два светска рата, јер ово је једно очигледно <bamboozling>-варанье, и мора постојати неко ко чье льудима отворити очи. Искрено говоречьи, ја нисам најбольи, који је ово урадио, постоји једна особа која је рекла истину на најкрачьи могучьи начин, а ово је познати Осцар Вилде, само што он је употребио реч <bludgeoning>, што значи нека врста батине са <cudgel>-штапом, што ја бих заменио малтретираньем. Па је рекао он да <демократија је bludgeoning льуди, од истих льуди, и у име (за) опет истих льуди>! (И кад сад размислим зашто jа нисам толико паметан као он, могу проначьи само један разлог за то, јер jа нисам ... хомосексуалац! Вероватно зато што су ти льуди веома осетльиви, за ньих секс није прльава ствар која се користи за репродукцију сисара и других бисексуалних животиньа, вечь својеврсни израз емоција. Па, ово је речено за забаву, али ко може бити сигуран да није тако са овим льудима?)

          1_. НЕМОГУЧЬНОСТ ОВАКВОГ РЕШЕНЬА

     Ах, драги читаоци, мало ми је незгодно објашньавати такве елементарне ствари, али то је зато што ми не волимо да себи поставльамо питаньа, да вежбамо своје способности мишльеньа није нама омильена забава, ми, то јест масе, волимо акције, а не размишльанье. Да, и ја лично нисам себи поставио питанье о изборима <одоздо>, све док случајно, кад сам имао око 25 година, нисам чуо да је такав избор <у принципу немогучь>! Али jа сам имао своје олакшавајучье околности, да сам тада једноставно био ... сречьан, да бих себи поставльао питаньа, а и наши избори под тоталитаризмом били су потпуно сувишни, само ради изгледа, да парадирамо с ньима, све није било исто као сада, када вечь 1991.-92. сам анализирао ово питанье и донео своје закльучке.
     Па, како год било, истина је да за одабир особа мора добро познавати не само предметну област, вечь и конкуренте који се такмиче, или, као изузетак, успоставльанье супериорности конкурената мора бити врло лако и очигледно. Ово последнье се дешава када постоји нека врста двобоја, такоджье меджьу животиньама; а обични льуди, природно, немају појма о управльаньу или економији или законима или односима с јавношчьу (тј. о уметности <обманьиваньа> маса) и тако далье. Још важније меджьутим, је да льуди немају довольно знаньа о самим кандидатима за посланике, и због тога нису у станьу да направе прави избор. Оно што они знају о посланицима су само <без>начајне ствари, као што су: изглед, понашанье, манири, начин говора, ньихов омильени тип жена или мушкараца, марка ньиховог аутомобила, ньихови познаници, политичка оријентација, али то није довольно за правилан избор. И льуди често показују своје неочекиване стране, чак и када неко проживи много година са другим ... дупе у дупе (да се тако изразим), тако да на крају гласачи остају скоро увек разочарани.
     Укратко, <није могучье направити> компетентан избор <одоздо>, јер бирач мора знати <више> од особе коју изабере, да би био у том смислу больи од ньега, како би обавио компетентан избор, али кад он остане испод ньега, онда скоро увек зна <манье> од ове особе! Дакле, избор је правилан само када бирач гласа за льуде који су испод ньега, или када га они својим способностима не премашују ньега много, тј. кад су или <слични ньему или глупльи>. И обично се то ради на овај начин, бирају се различите комисије или пороте, али од ньихових колега у овој области. Само ово је довольно да се искорени демократија, али ми идемо далье.

          2_. ОВАЈ ПОСТУПАК СЕ НЕ ПРИМЕНЬУЈЕ НИГДЕ ДРУГДЕ

     Па, ово су очигледне ствари, јер у сваком конкретном домену или конкуренцији постоје посебно формирани жирији, тако је у спорту, образованьу, производньи, свуда, а ако са судским поротама није тако, то је зато што се ту користи случајни избор, а у овом случају није потребно посебно знанье. Тако да је овај поступак у основи <погрешан>, па се из тог разлога није применьивао у хильадама година льудске историје, само неколико векова у старој Грчкој, а у последньа 1-2 века. Дозволите ми да вас подсетим да када је демократија уведена у старој Грчкој, од стране једног Писистрата, масе то <нису> хтеле да прихвате, мислили су да је ово још један владарски трик, поготово што је овај човек био тиранин! Стога, льуди у давна времена уопште нису били толико глупи као што смо сада склони да мислимо, били су чак и <паметнији> и <моралнији>, веровали су да је менаджмент уметност која од човека захтева много талента, као и чиньеницу да је демократија <повольна за владаре>, када ју је увео један тиранин.
     Тако да с времена на време ми морамо размишльати и бацити поглед назад у историју, и ако неко мисли да је наша историја потпуно погрешна и да морамо да пльунем на ньу, онда ја сам могу да пльунем на ньега или ньу, пошто је ово веома лоше понашанье, ми морамо поштовати своје претке. Али то се не ради само о нашим прецима, чак ни данас се <чиста> демократија не применьује нигде другде, вечь само ньени <елементи>, када је избор тежи него иначе, када има много кандидата, као нека варијанта <случајног избора>, као <додатни> захтев. Немогучье је замислити такве ствари, на пример: да ученици бирају своје наставнике, или пацијенте својих лекара, или војнике својих генерала, итд., а ако неко мисли да је то могучье, онда би требао, бар подсвесно, претпоставити да је ово нека врста шале. Да, али ми верујемо, јер смо само глупи.

          3_. ДЕМОКРАТИЈА У СТАРОЈ ГРЧКОЈ

     А како је било у почетку, у старој Грчкој? Па, у то време тамо је владао робски систем, није исти као касније у САД-у, не, мекши и лепши, могло би се речьи, али ипак је било робова, можемо бити сигурни. Што значи да су тамо постојали строги закони, друштво је било добро развијено (за то време), льуди су живели просперитетно, и ако одлучимо да поджьемо од латинске максиме да народ пре свега жели две ствари, <panem et circenses>, или хлеб и циркусе на српском, тада они су имали довольно хлеба, али мало циркуса, па су због тога скоро увек били незадовольни. И овај паметан тиранин је почео да мисли у себи (према Јотати) да би било добро кад би им могао зачепити уста, пренети сву одговорност на ньихова рамена, али како би он, као и други аристократи, ипак били изабрани од ньих. Ово је био брильантан сан, а такоджье он је успео да промисли све деталье, али ньегови глупи льуди нису хтели да кльуцају овај мамац, тако да он је морао да замоли неке од древних мудраца (Солон, ако се не варам) да објасни льудима, да чье на тај начин и ньима бити болье.
     И како је тамо све било организовано? Па, у свом Ареопаг-Парламенту, су изабрани 10 особа од сваког од 50 такозваних <демс>-кланова (или великих породица), што је заједно чинило 500 мушкараца (без жена, наравно), који льуди су се бавили свим важним питаньима, они су такоджье испунили улогу Суда. Имајте на уму, меджьутим, да у то време број слободних мушкараца у Атини није требало да премаши 10 хильада льуди, али ја лично проценьујем да ньихов број није био вечьи од 5000, јер су сваком мушкарцу вероватно били жена и мајка, пар деце и још 5-10 робова, тако да су льуди који су изабрали били 1/10 свих тамошньих льуди (под претпоставком да је број свих становника био око 50 до 100 хильада). И то даје један од десет, а такоджье и у истом роду или породици или региону, тако да су се ти льуди добро познавали, или су тада знали ко од ньих стоји виши, и као резултат тога треба изабрати ньега. Ово нема никакве везе са данашньим изборима, на којима се бира само један за више од 10 хильада практично непознатих льуди. Да, и упркос томе, изабране особе су често биле позитивно заменьене другима, а цела демократија је заменьена периодима диктатуре, и обрнуто! Дакле, вечь тада је било јасно да <само> демократија <није> добро решенье проблема владавине.

          4_. НУЛТО РЕШЕНЬЕ

     Добро, до сада смо утврдили да, другим речима, льуди који <ништа не разумеју>, бирају льуде које они <не познају>, и поред овога, гласачи <не захтевају> од изабраних лица никаква <документа> о било каквим стручним <квалификацијама>, што је, у ствари, нека врста лудила! У овој ситуацији сасвим је нормално веровати да такво решенье није могучье, и требало би га избацити из домена друштвеног управльаньа без дальег одлаганьа. И то поткопава цијелу демократију, јер, обрнутим редослиједом, ако захтијевамо неку врсту квалификације, то може довести до дискриминације неких особа (који из ових или оних разлога нису успјели стечьи квалификације), да болье познајемо особе које народ бира, у наше време у једној целој држави, није генерално могучье, и да образујемо обичне льуде у смислу управльаньа, економије, и других области је чиста утопија. Тако да, како ствари стоје, овде једноставно нема више шта да се учини, а комунисти су заиста били у праву када су измислили народну демократију! Шта је исправно, а у исто време ... погрешно, ово зависи од цильева које смо себи поставили (о чему чьу далье говорити).
     А шта је ово нулто решенье? У две речи, ово <је> решенье, али оно је тривијално и није занимльиво, и које обично не треба "тражити" јер је очигледно. Ово долази од решаваньа линеарног хомогеног система једначина (рецимо: A11*X1 + A12*X2 + A13*X3 = 0, затим A21*X1 + A22*X2 + A23*X3 = 0,  итд.), који систем увек има решенье, где су све непознате (Xj) једнаке 0, али нема потребе да се заиста тражи ово решенье. То значи да се умјесто званичних избора може примијенити уобичајени случајни одабир, или тада избор може извршити нека овлашчьена инстанца (како се то дешава када се изабере привремена влада). Да, али ако се то учини, превара при гласаньу чье бити немогучьа, а то је нешто што властодршци не желе, а ми такоджье још нисмо завршили наше разматранье.

          5_. СТРАТЕШКО И ТАКТИЧКО УПРАВЛЬАНЬЕ

     Како смо вечь видјели, демократски избор је потпуно неприкладан за одабир правих особа, али упркос томе, често се применьује и ствари <не >иду< увек >лоше, тако да чьемо овде, и у следечьем пар тачака, покушати да пронаджьемо одговор на питанье: како је могучье да неспособне особе ипак могу да раде свој посао? Због тога је вечь време да се почне правити разлика измеджьу <стратешког> и <тактичког> управльаньа. Стратегија је уметност примене таквих метода које воде до потпуног уништеньа непријательа (корен је овде повезан са брушеньем, као у речима: street, estrade, бугарско "стриване"-брушенье, итд.), а тактика је уметност учинити да ствари функционишу као добро подмазан сат (да кажу тик-так). Jа разјашньавам ове ствари како бих вам помогао да болье разумете етимологију ових старогрчких речи, али да поједноставимо, стратег је онај који зна само да захтева, али га не занима да ли је могучье урадити оно што он захтева, а тактичар је особа која то ради, извршни директор, који мора знати шта се може, а шта не може учинити.
     Из овога можемо закльучити да је у породици роджьени стратег жена, која зна само да жели (рецимо: барем три пута дневно, иначе можеш лако замислити да jа нечьу остати с тобом заувек), а мушкарац је роджьени тактичар (ко зна да је и један пут довольан, ако успе да "одради" најманье 10 минута, а још болье 15). У Бугарској постоји изрека да је мушкарац глава, а жена врат. Многи льуди, укльучујучьи и мене у прошлости, мисле да је такво раздвајанье функција непотребно и да је пожельније једна особа, која може обавльати обе функције, али то не би требало да буде тако, овде из психолошких разлога, али понекад и из функционалних (као што је случај са два пола — ово повечьава разноликост у наредним генерацијама). Дакле, ако овде имамо јасну диференцијацију функција, било би добро, али су посланици, с једне стране, <неспособне> особе, и због тога су погодне само за стратеге, и, с друге стране, када неки од ньих касније постану министри, покушавају да испуне и функције тактичара, а то често доводи до лоших резултата. У овој области би требало направити больу диференцијацију (што мислим да чьу учинити касније).

          6_. СЈАЈНО И НЕРАЗУМНО!

     Овде чьу на крају дочьи до горньегнаслова, али прво бих желео да објасним два момента, који изгледају помало мистериозно. Један је одговор на питанье: кад је тако, да льуди који ништа не разумеју, бирају особе које не познају, и осим тога, од ньих не захтевају никакве документе за квалификацију, како је онда могучье да у многим случајевима они направе добар избор, или такоджье, у неким другим земльама и временима, увек лош избор (као, на пример, у Бугарској)? Па, добро је овде ако мало поједноставимо свој задатак, а уместо посланика имамо ... јабуке које се ставльају у једну корпу и изгледају потпуно исто ако их додирнете прстима, и онда се поставльа питанье: како се може догодити да када не погледамо у корпу, вечь само пружимо руку и зграбимо једну јабуку, онда се ова јабука увек покаже као добра (или, тада, лоша)? Ах, ово мора бити јасно, ово се може догодити само када су све јабуке исте, зар не? И то је отприлике исто са нашим посланицима, меджьу ньима нема фундаменталне разлике, а осим тога постоје и битне странке, а не толико саме особе. Али када је ситуација таква да нико не може учинити чуда, онда се свака изабрана особа на крају покаже лошом.
     И такоджье од стране посланика: како је могучье да ко год да буде изабран, он може свој посао да испуни подједнако добро (или, дакле, лоше)? Овде је одговор такоджье једноставан: када је или посао врло лак, тако да га може обавити било која особа, или када он (или она) сам не ради посао, вечь ньегови подреджьени (рецимо, у министарству), који морају бити компетентна лица. Тако да ви видите да у демократији избори такоджье нису јако важни, они играју утицајнију улогу у управльаньу државом или регионом него што је то било у време тоталитаризма (када они <уопште> нису имали утицаја на изабране особе — они били би укльучени у управу и без избора), али не тако велику, како льуди претпоставльају. Све је обмана и превара (или <bamboozling>), ови избори одоздо су несумньиво <не>разумни, али <то> је управо ньихова величина и генијалност, да ниједан обичан и осредньи човек не би дошао на ову идеју! Јер, морате знати, да су гениј и глупост прилично блиски. Тако и овде, ствар која је <у супротности са здравим разумом> може (у другом светлу, да тако кажем) постати брильантно паметна.

          7_. НАЈБОЛЬА ... ДУДА ЗА СТАНОВНИШТВО!

     Да, све је ово лоше, али добро и лоше на овом свету су блиско повезани, иду руку под руку, или, како каже једна позната пословица, чак ни джьаво није тако црн као што је насликан (а онда бих додао да сам Бог није тако бео као што льуди мисле о НЬему), и испоставльа се да у другачијем светлу то можда и не изгледа тако лоше, као што би се могло помислити! И заиста, демократија је <манье ефикасна> од сваке јаке  високо централизиране владе, начин на који се избори изводе је барем комичан, политичари су лако <заменльиве>, <свака> странка је <лоша>, ако се дугорочно узима, много мишльеньа <омета> доношенье исправних одлука, свуда влада непотребна бука, итд.; ја бих такоджье рекао да је демократија свесна да је свако решенье <привремено>, и да то <очекује>, би била и сама ометена ако се пронаджье права одлука о проблемима (јер чье таква ситуација сманьити циркусе, стога чье масе остати разочаране)!
     Ипак, ако све ово заборавимо и ствари посматрамо са <психолошког> становишта, онда се испоставльа да масе <воле> такву превару, јер сваки живи објект жели да превари друге објекте около са нечим! Да, ми желимо да преваримо друге, али и <да нас други преваре>, како нам отворено каже латинска пословица: <Mundus vult decipi>! Ми желимо да се једни друге варамо, а ево, демократија долази и даје нам ову прилику, то чини нас (осим мене, наравно) само сречьним, ми желимо да загрлимо ову Мисс Демократију директно. Ја то зовем <затвараньем уста >льудима, на исти начин на који зачепльујете малу бебу са вештачком цуцлом! Јер која је сврха ове дуде? Па, двострано је, с једне стране, обманути дете да он (или она) има праву мајчину брадавицу у устима (шта овде значи, да су обични льуди они који бирају своје владаре и који су генерално важни), и с друге стране, да заштити мајчине груди (овде, да сачува политички систем, јер се политичари меньају, али демократија остаје). А да не заборавимо и психолошки тренутак, да су льуди питани, и сада се морају добро понашати до сльедечьих избора. Па, добро смишльено, заиста брильантно, прелепа превара!

          8_. ПОСТОЈИ ЛОША РЕПРЕЗЕНТАТИВНОСТ

     Ово је ствар коју изгледа нико не примечьује, сви мисле да би тако требало да буде, да Народну Скупштину (како се у Бугарској зове) треба изабрати за скупштину свих присталица странака, али то није тачно! То није у реду, јер на овај начин добијамо скупштину <партија>, једну велику комисију или одбор представника или посланика свих странака, али не и народа, а то су <различите> ствари, јер, да наведем пример, у Бугарској на изборима учествује манье од половине становништва, и то вечь 20 година. Ово је из једноставног разлога што льуди, попут ваш Јотата, не могу проначьи ниједну одговарајучьу странку за коју би гласали, али, било како било, зашто би ти льуди били искльучени из друштва, само зато што они не желе да учествују у овој глупој игри? Але добро, нека буде, слажем се да чье увек бити глупих льуди, који чье бити одушевльени новим стварима (када се вечь дуже време зна, да нема ничег новог под сунцем), који чье обрачьати пажньу на било који комерцијални оглас, или који су увек спремни, на пример, да погледају испод капице и пронаджьу тамо неки број са којим могу нешто освојити (са вероватночьом да чье првог јула и усред Европе, у Бечу, бити ... снежних падавина), итд., тј. льуди, који су спремни да учествују у овој демократској игри, али то не значи да би друге озбильније особе морају бити <дискриминисани>.
     У овом случају постоје два приступа, или одбити странке, или формирати одреджьеног <репрезентативног узорка> становништва у Парламенту, или <обе> ствари заједно. Странке, наравно, нису потребне, може се гласати за особе, а ови последньи могу припадати одреджьеној странци или не; ако је пре пар векова ово могло бити тешко уредити, онда данас нема проблема да се организује гласанье за стотине или више льуди и у великој земльи, не на састанцима или истог дана, вечь, рецимо, током неделье и преко Интернета. Тада се репрезентативан узорак може добити уобичајеном случајном селекцијом, али и са неким параметрима (попут: старости, пола, етничке припадности, прихода, итд.), и то чье бити <заиста> народна скупштина (где би, на пример, ако говоримо о данашньој Бугарској, требало да буде око 25% Рома, а око 35% Турака). Ове особе, очигледно, не смију владати, али да би изразили своје мишльенье о свим важним питаньима, такво тело у Парламенту бичье веома важно! А онда се врло лако могу изабрати странке према ньиховом проценту у изабраном (или случајном) Парламенту (или једном од ньегових Комора); jа мислим <колико> льуди, а ко тачно, то би требало да одреди руководство сваке странке. Тако да се ове ствари, природно, могу учинити, само да то желимо имати.

          9_. ПОДЕЛА ОВЛАШЧЬЕНЬА

     Овде чьу изразити једну брильантну мисао и вам дозволити да ме цитирате и хвалите где год желите. Зашто? Па, зато што је ова мисао врло једноставна, али ипак је нисам нигде видео нити чуо, дошао сам до нье сам, уз помочь својих можданих чьелија, а она је следечьа: развој се скоро увек изражава у некој <диференцијацији> идеја или концепата! Па, у реду, са тачке гледишта дијалектике, ово није нова идеја, али кога данас занима дијалектика? Она је била део комунизма, па се сада мора заборавити. Али, како год било, jа желим да кажем да само једна група или скупштина, комора, дом, или како ви то зовете, у Парламенту није довольна, требало би да постоје најманье две, ако је могучье три, па чак и четири коморе, који морају имати различите функције, и представльати различите слојеве друштва! А то практично нигде не постоји, јер друга комора, где постоји, обавльа друге функције (тамо су заступльене етничке или територијалне групе, то није довольно). Овде мислим на две основне групе, обичне льуде и владаре. Као што сам вечь приметио, посланици се бирају за представнике народа, али онда се одмах претварају, као са чаробним штапичьем, и починьу да стварају законе и владају државом, што чини потпуну збрку!
     Тачније, у <Комори Владара> морамо изабрати такве особе, које разумеју нешто о владавини, а нису, како кажемо у Бугарској, "<Сулиа> и <Пульиа>" (Сульу и Пульу, у номинативу, то јест осредньи, па чак и глупи льуди). И разумети не само нешто, наравно, ово морају бити компетентне особе, бизнисмени, економисти, особе за односе с јавношчьу и други специјалисти, и морају их изабрати посебне комисије, а <не> обични льуди. Да, увек се тако ради, у разним поротама, чак и сам римски Папа је изабран на овај начин, то се може учинити, позитивно, али ми желимо да се превара настави. И онда у <Комори Народа>, од уобичајених льуди, морамо користити једноставан (или са заданим параметрима) случајан избор, и изабрати, рецимо, двије особе од сваке године роджьеньа од 20 укльучиво до 70 искльучиво, ако желимо да имамо тамо тачно 100 особа; у овом случају је добро ако и у Комори Владара имамо такоджье 100 особа.
     Тако, и функционисанье ових Комора треба да буде јасно из ньихових имена: Владари морају владати или управльати државом, доносити нове законе, поставльати амбасадоре, итд., и обични льуди морају дати своје потврдно "да" готово свему, иначе се то нечье сматрати прихвачьеним! Погрешна пракса, која се не примјеньује <нигдје> другдје, да се особе, које у нечему учествују, такоджье узимају у оцјеньивачки жири и дају своје мишльенье о готовим резултатима, мора се одмах и заувијек избацити из демократског система. Да, али нико не примечьује ове ствари, све је као у ... бајци о голом кральу, сви су задивльени ньеговом новом одечьом, али нико (са изузетком вашег Јотате, који није објавльен у ньеговој земльи, пошто је много учио и говори истину) не долази до закльучка, да је демократија само ... <aqua nuda> (како се у Бугарској каже, чиста вода).

          10_. ЗАКОНИТОСТ ПРОТИВ МОРАЛА

     Ех, ово је вековно питанье које никада није било правилно решено јер ... па, зато што ми желимо да имамо <или> један <или> други пол, никада нешто од обе ствари, никада добар компромис, где бисмо имали унапред донети законе, али и неки заједнички морал. Ви позитивно знате да религија, као главни носилац морала, постоји стотинама и хильадама година, али од Француске револуције је она практично избачена из владе, јер ова друга није била религијска инстанца. Такоджье комунисти (попут фашисти, претпоставльам) нису били за верско управльанье, а ни данашньа демократија, али льуди, једна ствар је када се нешто не захтева званично, али ипак се то имати и користити (рецимо, пре више од стотинак година, сексуални однос ван породица се сматрао грешним, али льуди нису престали да се копулирају, зар су?), а је друга ствар да се нешто потпуно баци (како се је то догодило у нерелигиозним земльама, попут Бугарске, на пример), али је много болье ако ово задржимо, меджьутим не пропагирамо и упозоравамо на то (на пример, ми не забраньујемо потпуно цигарете или алкохолна пичьа, или у неким земльама чак и неке дроге). Такво делимично очуванье је најтеже, али је ипак могучье.
     Оно што овде мислим је да различите религије имају различите погледе на живот, и ако им некако дозволимо да постоје заједно, што се дешавало још од антике (барем делимично), онда можемо добити, како се то назива у теорији скупова, <пресек свих религија>, што би требало да буде чисти морал! Па, ово је мало утопијски, али није сасвим недостижно. И како год да се то догоди, добро је тежити томе и направити једно, ако не сасвим чисто, онда бар делимично морално тело у Влади! Меджьутим, jа не предлажем стваранье неке Вјерске Коморе у Парламенту (јер изгледа да је време религија мало прошло; осим тога, jа верујем да је <и атеизам> нека врста религије, али за то је потребно више мјеста да се болье разјасни), вечь формиранье једне <Коморе Мудраца> (или старјешина), која чье испуньавати и моралне функције! Ова Комора би требало да постане <тречьи орган> у Влади, који такоджье треба да се изјасни о скоро свему, али који чье такоджье играти улогу стратега, јер су Владари тактичари, а Народ проценьивач! Три мочьи су сада много болье од једне, зар не? И управо те особе треба изабрати на уобичајен за демократију начин, тј. путем <званичних избора> у целој земльи, али не у једном дану (то није неопходно), а вероватно у <неколико> кругова, што мора омогучьити гласанье за <блиске познанике>! Па, мало компликовано, али тачно.

          11_. МОРАЛНИ ЛИК ПОЛИТИЧАРА

     Ја чьу се далье бавити моралним питаньима, а овде чьу говорити о моралном лику политичара, који оставльа много жельа, јер ове особе раде у своју корист и профитирају од свог положаја, и то је нешто што се масама не свиджьа. Сада, погледајте овде, свима је јасно да свако треба да брине о другима, али скоро нико то не чини, јер је живот такав, и сваки владар жели учинити, како би постао богатији, а не сиромашнији, али кад льуди то виде, они нису баш одушевльени да се добро понашају, и када им демократија даје прилику да протестују, они чине управо ово (што се често дешава у Бугарској, у последньих неколико година), тако да понашанье политичара и ньихов меркантилизам <ометају> ефикасност самог управльаньа. А ако имамо три предложене од Јотате — ово сам ја, льуди, аплаудирајте ми — Коморе у Парламенту, нечье бити тако тешко увести тамо неку <умерену> плату, што значи нешто око <просечне месечне плате>, која је обично једнака 2 и 1/ 3 од минималних месечних плата (ММП)! Што у две речи значи да би политичари, најзад, рекао бих, живели као <свештеници> и давали добар пример другима, а не обрнуто.
     И зашто jа мислим да је то могучье? Ах, зато што је Комора Мудраца, где се врши стварно гласанье, испуньена стратезима, а они не владају, не постају министри, итд. за ньих је ово само нека врста публицитета, осечьачье се сасвим сречьно са 2 ММП (и пристали би да остану тамо чак и без плате); затим се Комора Народа састоји од обичних льуди, који чье се такоджье осечьати сречьним што су тамо неко време (сложиле би се чак и да плате нешто, ако је потребно); и Комора Владара, ех, тамошнье особе <нечье> бити сречьне да раде готово без икакве плате (за тако одговоран и обично добро плачьен посао), али у пореджьеньу са другим Коморама у Парламенту они чье се некако помирити са ситуацијом (и такоджье узети овај рад као неку врсту оглашаваньа за ньих). То, меджьутим, не значи да чье те особе тамо живети заиста сиромашни и трошити свој новац, не, јер они морају да добију бесплатно многе додатне ствари, као додатне погодности, као што су: храна, одечьа, лични аутомобил, медицинска нега, образованье, боравак у кучьама за одмор, итд., а то је и за чланове ньихових породица, само не као аутентичан новац, који се може акумулирати и затим користити као средство мочьи.

          12_. ЖЕНСКА УПРАВЛЬАНЬЕ

     Могло би се речьи да је демократија нека врста женског владаньа, наравно, не у дословном смислу, вечь као слаба, емоционална, некомпетентна, неефикасна, понекад скандалозна, заводльива, и тако далье. И заиста је тако, и из тог разлога демократију често меньа нека високо централизована влада (тиранија у старој Грчкој, или комунистичка или фашистичка диктатура), или льуди бирају барем политичку фигуру са гвозденом песницом, или аристократу. Ја могу такоджье додати да она омогучьава лако <укльучиванье страних елемената>, као што су: председничка институција, вишекоморни парламенти, ванпарламентарни протести, привремени владе, расправе за округлим столовима, и друго — па, једна проститутка спава са свима који добро плачьају, зар не? Све ово понекад може бити корисно, а ја сам предлажем неке нове елементе демократије, али ви знате да постоје <два> пола, само један није довольан, и из тог разлога овај облик управльаньа, попут другог (рецимо, диктатура), није у станьу да функционише искльучиво сам; или ми морамо створити неку хермафродитску структуру управльаньа; или такоджье треба очекивати промене у времену.
     У сваком случају, женска природа демократије може добро објаснити многе ньене појаве. На пример: она је добра пре свега за <промене>, а не за једно дуготрајно стабилно управльанье, а такве су жене, оне желе да имају различите мушкарце (док се ове последнье лакше навикавају на једну те исту жену); она је влада <без> сталног цильа и функционише добро онда и тамо, где не постоји витални циль, само да бисте имали занимльив живот, и jа могу вам речьи из сопственог искуства да за једну жену није толико важно шта има за јело, вечь како ... је стол <покривен>, дословно, шта је <столньак> на ньему; затим је за демократију важно како се живи <у овом тренутку>, не да ли је нека странка добра или лоша, вечь само тренутно, она не тежи хильадугодишньој владавини (<Reich>-у-царству, светао као небески рај), нити светлој комунистичкој будучьности, а такоджье и жене живе само у садашньем тренутку; и тако далье. Демократија <се осланьа> на <не>разумност управльачког тела и немогучьност да се пронаджье најбольи политичар или странка, и једноставно их меньа; она <нема >такоджье <морала> (зашто побогу?) и воли све што се дешава, док се наставльа демократска игра! Као последица тога, меджьутим, она ствара радни ... <perpetuum mobile>, <обнавльа се на месту>, што свака жена чини, у пренесеном смислу, када раджьа нове льуде.

          13_. ОСТАЛИ ТРЕНУЦИ

     Пошто сам вечь написао својих планираних туце тачака, то значи да је време да завршим овај материјал. Овде чьу нагласити неке тренутке које сам некако прескочио, али које су важне, тако да могу да се стидим чак и у ... другом свету, ако сам заборавио да их разјасним! Једна ствар је да се у наше време, у доба компјутера, сва званична гласаньа могу вршити на <отворен начин>, па се стога морају тако и обавити! Ово не би требало да буде тешко уредити — од прошлог века льуди су примали новац од машина и из тога нису настале кардиналне грешке — уз помочь лозинки, а не у једном дану, шта мора омогучьити да се ураде све могучье статистике, а ово је, по мом мишльеньу, веома важно. Штавише, на овај начин бичье могучье одржати изборе и у неколико <кругова>, што чье нам омогучьити да спроведемо итеративни избор, који је <једини> разумни избор одоздо, који се вековима користио.
     Надалье, тајни избор треба извршити само у малим групама, гдје се човјек може бојати отворено изразити свој глас. Такоджье, сви посланици, као лица одговорна за целу државу, требало би да се бирају у <целој> земльи, а не у регионима, где се у многим случајевима не могу изабрати, али у целој земльи гласови могу бити довольни. А када се гласа за странку, имена одреджьених особа нису значајна, свака странка може и треба да направи и објави среджьену листу са именима својих кандидата пре избора. И такоджье — jа мислим да је ово веома важно — требало би да буде много <истраживаньа> јавног мньеньа, а ове упитнике треба често радити, рецимо једном месечно са десетак питаньа; они не морају се сматрати обавезним за управльанье, али ово су веома важне информације; и то би требало да уради <једно> централизовано тело, а не различити медији или компаније, а такоджье и уз помочь лозинки.
     Може, такоджье, се гласати и за <пар овлашчьеньа>, рецимо 5 (где редослед избора може, али и не мора бити, важан). Или се може гласати не само "за", вечь и "<против>", што чье дати потпуно другачији поглед на политичку сцену. Или су могле постојати неколико <фаза> мочьи, где су најједноставнија <два периода>, диктатуре и демократије, али <унапред> планиране, а не чекати да се до ньих доджьи путем револуција. И друге варијанте; како сам вечь наговестио, демократија нуди разне могучьности, она није тако лоша <у принципу>, али, нажалост, льуди су и далье ... довольно глупи, и зато она није прилично добра!
     Ах, jа морам речьи нешто и о <протестима>, јер и овде се све ради супротно неопходном, на погрешан начин. Ја мислим да льуди желе да изнесу своје мишльенье и требало би да имају ову прилику, али да не ометају нормалан начин живота, али они раде управо то, и само проналазе посао за полицајце, да стану измеджьу демонстраната и пролазника. Права одлука је дозволити све протесте само на <посебним местима>, а у ту сврху се могу користити <стадиони>, где се све може снимити са различитих страна и касније приказати где је потребно, али и у реалном времену на великим екранима испред важних институција. Ово је очигледно дистанциранье, које се данас може лако применити, али jа мислим да се то нигде не ради. Такоджье се морају уложити напоре да се <не доджье> на такве протесте, где би требало да постоји нека комисија, пред којом може да стане свако ко жели да изрази своје мишльенье, онда ова мишльеньа треба класификовати и донети неке одлуке, али би бар ова мишльеньа требало негде <сачувати> и бити доступна свима (а не на начин на који бугарска јавност третира вашег јединственог Јотату, на потпуно варварски начин). Мора постојати и нека могучьност за приступ неких нових странака или група льуди (рецимо: миран покрет, или незапослени интелектуалци, или самохране мајке са децом, итд.) у неку помочьну Комору, прије што они почну протестовати.

          14_. ПРЕДНОСТИ И НЕДОСТАЦИ

     Ах, jа желим да вам скренем пажньу на овај тренутак, да је једна битна карактеристика било које ствари, или облика управльаньа овде, ньен утицај на <будучьност>, оно до чега води. Да, али ако поджьемо од дијалектике, онда се (скоро) свака ствар претвара у своју ... супротност, а то значи да ако се нешто сматра <лошим>, онда то може довести до нечег <доброг>, и обрнуто (где ово последнье као да га нико не пориче — узмите пословицу да је пут у <пакао> поплочан <добрим> намерама)! Јесте ли разумели ово? Па, то значи да је са овог становишта централизована влада больа, јер води ка демократији, али ова друга води до јаке мочьи, и је из тог разлога још гора! И ово се додаје гледишту, да централизована владавина има <морални изговор>, она <тежи> нечему, док демократија нема за циль ништа, и зато ја тако јако пльујем по демократији.
     Ово порицанье сопствене квинтесенције може се видети и у политичким партијама или новцу или сексуалном односу (или са ... знаньем), где, на пример: сви парцијални интереси су контрадикторни и воде ка једној страни, која није права странка, или много новца води до слабе, а затим и до недостатка камате за новац, или се сексуални однос такоджье на крају негира (или много знаньа — као што је случај са вашом Јотатом — доводи до порицаньа дальег знаньа — јер дочьи чье једног дана, када чье се ... универзум почети <сманьивати>, а онда чье се показати да је све било узалуд и ништа више, док се, на пример, најједноставније животне радости чине задовольнијим). Да, то је тако, али ово су филозофска запажаньа, па је болье ако не улазимо дубоко у ньих; jа сам само хтео да вам покажем да свака медальа има две стране, а демократија се показала у многим земльама не тако болье, вечь директно као још горе, и због тога је потребно посветити више пажнье овим стварима.
     Ипак, обратити више пажнье значи правити компромисе, то је тако, али ово нам се не свиджьа много, ми желимо да реагујемо на тотални начин. И заиста, ако погледамо данашньу демократију и ону која је била један век раније (рецимо, 1910.), требало би бити јасно да ми ништа нисмо променили у западном демократском моделу, али уместо тога смо имали два светска рата, измислили смо радикално различиту народну демократију и успели смо је такоджье потпуно одбацити, али нисмо дошли ни до једног компромиса. Али ако не желимо да правимо компромисе, онда се то једноставно догоди много <крвопроличьа>, ово је наша алтернатива. Па, льуди данас живе богато (као последица нашег <не>природног: хране, пичьа, одјечье, домова, итд.), вероватно они нечье дочьи до нове ратове из економских разлога (иако то нико не може гарантовати), али они могу дочьи до овога из <моралних> разлога, или ако не директно до ратова, онда можда до покушаја бомбаша-самоубица (да вас подсетим на једног Ладена-"момца"). Тако да ова проклета демократија може бити лаж и варанье, али то није толико важно, важније је то, да се она може променити, и због тога jа овде износим своје различите пропозиције. Али, као што сам рекао, то зависи од степена глупости обичних льуди.

          15_. ЗАКЛЬУЧНИ КОМЕНТАРИ

     На крају овог есеја jа желим да вам објасним да сам га написао за <остале> льуде, за цео <свет>, јер jа сам вечь прошао 70 година и објавльујем анонимно, немам више никаквих посебних жельа, не треба ми ни новац ни слава, и просјачка пензија коју примам ми је довольна; ако поред тога jа могу да пльунем на бугарско варварство, осечьам се заиста сречьно! И ја могу да <издржим> ову глупу демократију, зато што интелигентна особа прихвата <било који> облик владавине, из простог разлога што је то болье од анархије. Оно што ме углавном узнемирава је то што льуди свуда около гледају на демократско управльанье као на другу врсту посла (<business>), где је све варанье, али човек не може ништа учинити, то је живот, док за мене то спада у <друштвену сферу>, па стога треба применити друге критеријуме, као <льубав према ближньем>, хуманизам, верско осечьанье, брига, нека врста ... санитарног или свештеничког посла! Па, многима од вас то може изгледати утопијски, али ја волим утопије јер су они логичне, и, на крају, ово сам ја, бринем се за друге льуде.
     У реду, jа завршичьу ово своје капитално дело (иако су сви моји радови капитални и фундаментални), вечь сам наоштрио своје посебно перо за последньу тачку — то је само мој обичај —, и чьу то учинити, позитивно, будите мирни, али пре тога желим да се обратим <својим> евентуалним читаоцима. Тако, читаоци моји, извиньавам се, али ви чьете позитивно бити ... глупи, ово је за очекивати, најманье 90 одсто льуди су једноставно глупи, али jа се ипак надам да ви ово <знате>! Јер, као што знамо од старих Грка, постоје глупи льуди који знају да су глупи, а ово је ... добро, јер они су похлепни да науче нешто више, да би сазнали више, они нису баш задовольни оним што вечь знају, а осим тога постоје такви льуди који су толико глупи да то не примечьују (они једноставно нису у станьу да то приметити), али као резултат тога су веома сречьни. Тако да ако ви спадате у категорију оних, који знају да ништа не знају, онда бисте се бацили као гладне птичице на зрна мудрости, које сам ја, Јотата-Ататой, посејао за вас! Надам се да сте такви читаоци, а да чьете брзо прогутати <сва> моја дела, које је исправно понашанье са ваше стране.
     Јер, погледајте овде, ја можда измишльам утопије, али то су лепе утопије, ја саньам да се <политика> може подичьи толико високо, да чье <стајати у таквом односу према капитализму у којем је наш Господ Бог према целом материјалном свету>! То значи да политика треба да буде божанска, да садржи лепе <идеје>, да <повеже> све заједно, тако да чье непријатни и несавршени капитализам засијати као обновльен! Чак и ако је то немогучье реализовати, то изгледа тако добро да је вредно покушати! И ово је последньа тачка.

     08.2021

     — — —

     [ *Closing remark*: Hmm, in this way I have become in some small degree <acquainted> also with this language, and have come to my conclusions. And which are they, ah? Well, the most important conclusion here is that <all> languages are <bad>, except one! I will not play hide and seek with you, this one and only good language is … my Bulgarian one! This is not a new topic for me, but now I have gathered more detailed proofs. All this thanks to the misunderstood democracy, and myself existing thanks to the barbarian reaction of our whole official publicity (which has led to my birth under this pseudonym)! And have in mind that I am comparing practically all Slavonic, and Teutonic, and Latin languages, or all <contemporary> ones, so that my conclusions are entirely justified. And mark also this, that Bulgaria is the unquestionable (outside of its borders) <barbarous> nation in the civilized part of the word, and that our Bulgarian language is the best and simplest of all other civilized and contemporary languages, and these two facts simply <cannot> be occasional, they must be somehow related! So that at the end of this my democratic <epopee> I may with clear conscience exclaim: <Long live Bulgarian language!> and <Down with the democracy!> Amen! ]


          — — — — —