Пагьмула кьанила чебхьла абхьили
Университетлизир ручIухIели, дурала улкала мезанала литературала преподавательлизи нуни хьарбаибсири: «Лебилра дунъяла университетуназир се багьандан дучIахъули классикала художественная литературала жузи?»
Университетлизир делчIес чараагарти жузала сияхI гIяхIцад халаси саби, илди делчIес халаси заманара хIяжатси саби. Гьарил студентра, лерилра жузи делчIесра валкьхIерар.
«ГIялимтани дунъяла адамти гIяхIти бетаахъес багьандан, жузи дучIниличибра мягIничебси секIал гьанналауб пикрибарили ахIен. Адамти гIяхIти бетаахъес багьандан сари, жузи делчIахъес маслигIятдирути», - викIусири итхIели преподаватель.
Марлира ил бархьси бургар, дунъяла адамти гIяхIти бетаахъес багьандан ЧевяхIси Аллагьлира дурхъати табтурти дархьили сай: «Таврат», «Забур», «Инжил», «Кьуръан».
Илдала чеди, чус Аллагьли пагьмура багьудира бедибти адамтани делкIи жузи дуракайули биалли, жузани адамтала дагьриличи гIяхIла шайчиб асарбирули биалли, марлира писательтира, ЧевяхIси Аллагьла дахъал дурхъадешуназибад, пасихIдешла пай чучи баибти адамти бургар.
Сен-биалра, художественная литературали, литература хьулчили буцили акIахъубти суратунани, кинофильмабани, адамтала гIямру жагадирули сари, бучIантала уркIбази гIяхIти хIялани хьурадирули сари, гьарли-марли жузани адамти гIяхIти бетарахъули саби.
БегIлара жузи дигахъути адамти биалли, сагати жузачи мурталра хIерли саби.
Бурес чебиркур, гьаннала замана жузи лукIни, хайри лебхуси хIянчи хIебиъниличилара. Жузи лукIуси адамлис, сунела гIякьлура, заманара харжбарили матъал узес, гIур вегIла арц дедили жуз дуракаэс чебиркули саби. Ил багьандан бургар, жузи лукIутира гьанна камбиубли саби, хабурти (проза) лукIути кьалли дебали камли саби. Бахъли жузи делчIес заманара бургули ахIен. Дусми ардашуцад адамтала акьуси замана камбикIули саби.
Или биалра гьаннара сагати жузи дурадулхъули сари.
ХIера, ишди бурхIназиб Дагъиста жузала издательстволи, вахъхIила учитель, Дибгашила школала директор, бусягIят «Замана» газетала корреспондент ХIяжимурад ГIяммаевич Ражабовла «ГIурра хабардерхаб хIела» бикIуси жуз дуракаиб. Жуз дарган мезличил дурабухъунси биънира, миллатла мез дигахъутас, гIяхIси савгъат саби.
Авторли, сагали дурабухъунси жузлизирти хабуртазиб сай-вегIси, чичилра мешули ахIенси, чеимцIадарибти пикрумачил лямцIхIебикIахъули, саби лебсигъуна дунъя гьалабихьили сай бучIантас.
Гьачамцун ахIи, сунела гIямру даимдарахъес кумекли виубси, хабарла тухтур ХIясбуллагь МяхIяммадович МяхIяммадовлис багъишлабарили сай авторли сунела жуз, ва гьалар-гьаларти хабурти ХIясбуллагь МяхIяммадовичличила сари.
«Лерилра дила ва дила хъалибаргла излуми сагъдируси тухтур…», - викIули сай ХI.Ражабов ХIясбуллагь МяхIяммадовичличила. Тухтурли биалли лебилра Дахадаевла районна халкьла, ва иличи дугьабилзути дурала адамтала излуми сагъдирутири. Авторли тухтурличила дурибти лерилра дархьти сари, илдани бучIантала дагьрилизи гьуни бургу, ХIясбуллагь МяхIяммадович валутани, иличила чула пикрумира сагадиру.
«Чериргъахъира гIяхIти, хIялани назмуртачил, (Я чувства добрые, лирой пробуждал), викIусири А.Пушкин сунела замана. Марлира ХIяжимурадли сунела хабуртазир, адамтала гIяхIти хIялани чериргъахъули сай. Наб дебали гIяхIбизур «Буддала дурсри» бикIуси хабар. Гьаб-убла бурала биалра, кахIебушили калунси хъисхъачила хабар наб сагадеш сабри. Гьаннала заманала вайбаркьуназир, марлира гIяхIти пикруми чериргъахъу хабар белчIунхIели, вайти пикруми уркIилизи дуцесра урухирар учIан.
Сагадешван белчIунра нуни, «Сунес сунени декIарбарибси кьисмат» бикIуси хабарра. Някъбира, кьяшмира, арадешра лебти чула муйлачи разиагарти гIяхIцад хьунул адамти лебхIели, хабарлизирси игитли, кIелра някъ агарси мурул дигахъули ва хIервирули сари.
ГIямрула хIякьикьат саби лебсиван чебаахъили сай, «ДигIянали бицибси хIева» бикIуси хабарлизибра. Хабарлизиртигъунти анцIбукьуни бахълис тяништи сари, итхIелила гIямрула хIякьикьат илгъунари.
ХIяжимурад Ражабовли литературализирти сунела пагьмурти гьести гIямруличи ваибхIели гьаргдирули сай. Илини авцIали дус, Дибгашила школализир урус мезла ва литературала дурсри кадирхьули, школала директорли узули, халаси хIянчи барибси сай.
Дахъалгъунти илала хабуртира гIямрула гьанбикуни сари, ва лерилрара-сера хабуртазир гьандушили сари школала литературала программализи каберхахъурти автортала уми, илдани акIахъубти произведениебазибти игитуни: А.Купринна «Нарла къаркъубачилси кулеха», Ф.Достоевскийла «Такьсир ва танбихI», В.Распутинна «Францияла мезла дурсри», Д.Лондонна хабурти, гIурра дахъал цархIилтира. ХIера, илди литературала классикунала пикрумира, гьарил хабарлизир, авторла пикрумачил дархдаси дагьардирули сари. Классикала литературала хабуртазибси малхIямдеш, гIямруличи диги, гIяхIдешцун бирахъути пикруми ХIяжимурадла хабуртазирад илала жуз бучIантачи диули сари.
Хабуртазиб авторла давлачебси рухIла давла гьаргбирули саби, гIямру дигести, дурхъати детарули сари.
Гьести гIямруличивра ХI.Ражабов жагьхIели, хIехархIелигъунти баркьудлумази ахъес вирули сай. ХIера, хала дудешла дудеш ветаурси ХIяжимурадли, хала нешла неш ретаурси хьунул адамлис акIубси бархIила байрамличиб цаибти дигайла далай бучIули сай. Автор ил хабарла игитра сай. Бакьибсив, гьанналауб, хIушани илгъуна хабар? Нуни гьанналауб илгъуна хабар я хIебакьира, я хI****чIунра.
Илдигъунти жагьхIелигъунти баркьудлумази ахъес вируси автор, ЧебяхIси ВатIа дергълизибад чархIебухъунти сунела шантала уми, илдала баркьудлуми уркIилизи дуцибси, чархIебухъунтачила децIикIуси, чарбухъунтала гьунарти гьандуршуси, пасихIси, гьести гIямрула адамра ветарули сай.
Жузлизивси авторра, хабуртала игитра ца ветарули сай. Ил дурхIнира, дурхIнала дурхIнира дигахъуси хала дудеш сай, сунечил барх жагаси хъалибарг абикьурси, мурталра сунела анкъи ванали бихIуси хьунул адам акIубси бархIиличил мубаракрирули, лебилра хъалибарг тамашабареси савгъатра баргес вирули сай илини.
Ржев шагьарла мякьлав ЧебяхIси ВатIа дергълизив ургъули калунси, дергъла ветеран, халаси мазала дурзамла хала букIунна урши ХIяжимурадли закличил дазуличирти, дуцIрумла дуки-гьунила меранала, Гъургъа дубурала, Гамардала мягIни-хIялра далули сай.
Ил мерсли буунси Спитаклизив узули кали сай. Средняя Азияла ва Къара-Ногъайла гъумла авлахъуначив, тайгала вацIализибси урусунала шилизив, бухъна хьунул адамтани – хала нешанани, чула уркIила гIяхIдешли, хIяйна бебкIализивад верцахъили сай.
Мотор хIебузанбиубси самолет кахIебикили кали саби, лётчикли ил ца моторличиб бацIси авлахъличи кабатурли сай. Юлдашунира сайра, илавра бебкIализивад верцили сай.
ХIяжимурад Ражабовла хабуртазир дахъал секIал аргъес гьамадли ахIенси караматдешличил, детарули сари.
ЧебяхIси ВатIа дергълизивад чархIевхъунси, хабарла хала букIун Хасбулатла бируси, буцIи гIянддуршуси цIуба хя Абикра, сихIрула хабарлизибсигъуна саби.
Лерилра илди белкIаназирти караматдешуначи учIан уркIи-уркIилавад вирхули сай ва лерилра детаурти анцIбукьуни гIямрула хIекьдеш биъни якьинбирули саби. Итира бикIули бирар, сецад тамашала биалра литературала произведение, гIямру гьатIира тамашалати сари.
Нуни жуз Р.ХIямзатовла «Дила Дагъистан»-ничил цугбуцира. «ГIурра хабардерхаб хIела» - ХI.Ражабовла сунела Дагъистан саби. Жуз бучIухIели, чидил бяхIлизивад вехIихьалра белчIес дигесли саби, хабарагарси мерличиб гьаб-уб хIергъибси гIякьлу, анцIбукь, пикри дакIубирули саби. Лебил жузра белчIи таманбарили уркIиличи буцес вирули ахIен, иличи сага-сагали чарухъес дигахъули сай. Илкьяйда даим бучIули буркьбарибсири нуни Расул ХIямзатовла «Дила Дагъистан»-ра.
ХI.Ражабовла хIябэсил жуз бучIули, бирхаудиличил бурес рирус, илала пагьмула кьанила чебхьла ца барацун ахъбиубли саби, кьани бицIили духIнар пагьмула давлуми гIурра лерли диъни хIекьдеш саби.
БусягIятла замана даргала литературализиб хабурти (проза) лукIути дебали камли саби. Гьалмагъуни даргала литература диганти, хIуша лерли диъниличи рирхулра, нушакIун миллионничи гъамли адамти сунезиб лебси миллат сарра, хIушаб ХI.Ражабовла «ГIурра хабардерхаб хIела» бикIуси, сагаси жуз белчIахъес маслигIятбирулра.
Ахирлизир авторлис гIурра гьарбизуни, сархибдешуни, хъалибаргла талихI ва чIумаси арадеш дулгулра.
Свидетельство о публикации №224032100895