Веселинка Стойкович. Ещё блуждаю, Господи

Превод са србског на литвански језик:
Лайма Дебесюнене
http://stihi.ru/2024/05/23/3786

Veselinka Stojkovic. Tebeklajoju, Dieve mano

Tebeklajoju, Dieve mano.
Kelias nezinomas, klaidus,
Dienos ir naktys be poilsio,
Su krepsiu ant peties,
Zvelgiu i Tave, Dieve mano,
Maldaknyge rankoj turiu.
Kojos veda, kojos nesa, kojos laiko,
Be skausmo ir liudesio,
Kai jas gelia, kai kenciu, kai atgailauju.

Tebeklajoju, Dieve mano.
Einu per vandenis ir kalnus,
Einu per lygumas placias
Akmenuotais takais, karstomis versmemis
I dykumas ir pievas.
Nejauciu nei troskulio, nei alkio,
Nei soties, Dieve mano,
Mano akys mato, plaka sirdis,
Siaucia liutys, sniegas, audros ir vejai,
As kantriai einu ir einau,
Dieve mano, kas bebutu.

Tebeklajoju, Dieve mano.
Kelias nepazistamas, klaidus,
Viliojantis ir nuostabus.
Saukiu vandenis, laukus, zveris, paukscius,
Dangu, saule, zvaigzdes, uztemima,
Misku osima.
Balsai! – Dieve mano.
Svajones ir viltys veda mane,
Noriu patirti daugiau,
Duok man tai, Dieve mano,
Rankos iesko, Dieve mano,
Palaiminimu negana,
Tebeklajoju, Dieve mano.

Nejauciu nei troskulio, nei alkio,
Nei sotumo! Dieve mano.
Vis dar einu, Dieve mano,
Vis dar einu, tikiuosi,
Mano akys mato dziaugsma,
Geidzia sviesos,
Saule kviecia mane ir zvaigzdes,
Tikiu dar amzina svajone –
Kojos veda,
Mane dar laiko ir nesa,
Tebeklajoju, Dieve mano.


Веселинка Стоjковић. ЈОШ ЛУТАМ, БОЖЕ МОЈ

Још лутам, Боже мој.
Пут је дуг, непрегледан,
Дан и ноћ без одмора,
Са торбом на рамену,
И очима преда се, Боже мој,
Са молитвом у рукама.
Ноге воде, ноге носе, ноге држе,
Без муке и без туге,
И кад боле, када пате, кад се кају.

Још лутам, Боже мој.
Прођох воде, брда прођох,
Избивах и у равнице,
На стазе камене и вреле изворе,
На ливаде и пустиње.
Не бејах жедан, ни гладан,
А ни сит, Боже мој,
Очи моје видеше, срце дрхташе,
Кише, снегови, нити ветрови
Не беху им трње на путу,
Не, Боже мој, кад и беху.

Лутам још, Боже мој.
Пут је још широк, несагледан,
Неуморан, велики.
Зову воде, поља, звери, птице,
Небо, сунце, звезде, помрчина,
Шуме, песма, глас,
Глас! – Боже мој.
Сан и нада још ме воде,
Жеља да још гледам,
Да још видим, Боже мој,
Руке ишту, Боже мој,
Благослова никад доста,
Још лутам, Боже мој.

Не бејах жедан, нити гладан,
А ни сит, ни сит! Боже мој.
И идем, идем, Боже мој,
Још ходам, још се надам,
Још ми очи радост виде,
Светла хоће,
Још ме сунца зову и све звезде,
Још се уздам у сан вечни –
Ноге воде,
Још ме држе, још ме носе,
Лутам, Још лутам, Боже мој.