Ответ отца

Аннотация

Из жизни Владимира Владимировича Путилова
«… ответ отца на поставленный вопрос семилетнего чада уже никогда не стирался из памяти сына. Вопрос сына до сих пор остается открытым, а ответ отца — по сей день актуальным».


...Ленинград — град Ленина, вождя революционного пролетариата... И всё же, град Петра Великого - русского царя-батюшки, Императора Всея Руси, град, им же возведенный две с половиной сотни с небольшим лет тому назад на побережье Финского залива в устье реки Невы и, как нам вещают, якобы на костях сотен тысяч подневольных крестьян, государственных и помещичьих, некогда столичный град, переживающий  еще одну осень, точнее же - середину октября 1959 года, предстал нашему взору осенне-пасмурным, до костей промозглым днем с мокрым снегом, слепящим глаза на ветру и тем самым заставляющий даже непокорных ленинградцев, большую часть времени проводить в теплых помещениях, нежели на открытом воздухе. И в этот день, 16 октября, у окна одной из ленинградских коммуналок на пятом  этаже дома № 12  стоял хорошенький такой белобрысенький мальчик лет этак семи-восьми с белой повязкой на горле, задумчиво смотревший на раскачивающиеся волны тяжеловесной Невы, темные воды которой уносились далеко за Финский залив, и одновременно что-то писавший или рисующий указательным пальцем левой руки на запотевшем стекле.
— Вовочка, сыночек, что это ты там рисуешь на стекле? — спросила мальчика женщина лет пятидесяти, больше похожая на бабушку мальчонки, нежели на его мать.
— Мама, скажи мне, пожалуйста, кто такой "политик"?
— Гм, сына, это такой человек, который занимается политикой.
— А что такое "политика", мама?
— Вовочка, ты уж лучше спроси отца. Я же женщина…
— Ну и что из этого?
— А то, что нам женщинам как-то недосуг этим интересоваться, да и незачем. Наша дело — экономика!
— Мама, а что такое "экономика"?
— Ну, как тебе объяснить, Вовочка... Экономика — это когда, например, папа домой приносит зарплату, а я использую ее, чтобы экономить на чем-то... для того, что содержать домашнее хозяйство… чтобы всем нам жилось хорошо и комфортно... Хотя, какой может быть комфорт в коммуналке? Но…
— Мама, — перебил женщину малыш, — если папа разбирается, что такое «политика», то связано ли это с его работой?
— Сына, от твоих вопросов у меня просто голова кругом идет.
Марья Ивановна, так звали мать Вовочки, очень любила своего младшенького, гордилась им за его любознательность и тягу к наукам, а также за его отличную учебу в школе — за его честно заработанные пятёрки и четверки. К несчастью, первые двое ее с мужем, Владимиром Спиридоновичем, сыновей умерли: Альберт умер еще до начала Великой Отечественной войны, Виктор же скончался от дифтерии во время блокады Ленинграда и был похоронен на Пискарёвском кладбище. Спустя десять лет, после смерти Виктора, Бог все же сжалился над семейной четой Путиловых, и подарил им, наконец, в 1952 году, Вовочку, в ком оба они души не чаяли. Вовочка был их гордостью!
— Ты, Вовочка, не по годам умный, и я думаю, ты все же сам разберешься в данном вопросе.
Подумав, женщина добавила:
— Но все же спроси у отца то, о чем ты у меня спрашивал. Только сразу с порога не мучай отца своими вопросами, а дай ему отдохнуть после работы. Для начала дай ему поужинать — ведь с работы он придет голодный, а с погоды нашей — холодный, ну, а перед программой «Время» задашь ему всё, что тебя интересует. Ты меня понял, Вовочка?!
- Ага, мамочка.

***

Вечером того дня, поужинав борщом из кислой капусты, а также хлебными котлетами с винегретом, семья Путиловых принялась уютно чаевничать за круглым скрипучим деревянным столом подле включённого пузатенького телевещателя, перед экраном которого стояла квадратная лупа, наполненная водой, тем самым немного увеличивающая транслируемые видеоизображения.
В тот день, в день получки, Владимир Спиридонович решил устроить мини-праздник семье — он купил в «Гастрономе», некогда магазин Елисеева, «Белочку», шоколадные конфеты с дробленым фундуком в начинке, имевшие нежнейший вкус пралине. Конфеты именовались «Белочка», так как на обертке конфеты изображалась такая симпатичная оранжевая белочка в обрамлении веточек с фундуком. Владимир Спиридонович знал, что такое лакомство поднимет дух больному Вовочке, отчего он быстрее пойдет на поправку. Кстати сказать, у Вовы была жестянка из-под Монпансье, в которой он хранил всевозможные этикетки от конфет. А все почему? Дело в том, что в школе он с одноклассниками играл в «кетки», а чтобы играть в эту игру нужны были этикетки от конфет. Так, вот, в коробке он и хранил все это добро, полученное им либо как выигрыш, либо как трофей, либо после поедания конфет. Согласитесь, жалко ведь просто так выбрасывать на помойку такое разноцветно-привлекательное добро, радующее глаз!
Вова в тот вечер был весел, радовался, поедая конфеты, радовались и его родители, глядя на Вову — радовались, потому что малец быстро поправлялся на их глазах после ангины. Волновались они шибко, когда их сынишка заболевал и, как всегда, после своего дня рождения в октябре. Владимир Спиридонович начал уже планировать отдать Вову в спортивную секцию Трудового резерва, чтобы парень рос сильным, крепким и закаленным. Подумывал отдать его в секцию дзюдо или самбо. Советский человек, как он думал, должен быть сильным и здоровым, чтобы защищать Родину свою от всяких там интервентов и шпионов! 
Пока семья Путиловых чаёвничала, Вовочка решился обратиться к отцу с теми же вопросами, что он днем задавал матери: "Что такое политика? И что это за человек, занимающийся политикой?", на что отец ответил: 
—Сынок, политика — это… как тебе сказать… политика — это грязное дело. Ну, а политик — это человек, который занимается этим самым грязным делом. В нашей семье все зарабатывали себе на хлеб честным трудом. И мы с мамой твоей того же хотим от тебя.
Такой ответ отца Вовочку явно озадачил еще больше. Но он не стал осаждать отца дальнейшими вопросами, а решил просто поменять тему разговора, спросив отца, как у него на роботе.

***

С той памятной беседы для Вовы, а ныне Владимира Владимировича Путилова, прошло много лет, но ответ отца на поставленный вопрос семилетнего чада, уже никогда не стирался из памяти сына. Вопрос сына до сих пор остается открытым, а ответ отца — по сей день актуальным.

3 ноября, 2020 года.

____________________________________________________

Otaning javobi
Otaning javobi
Jahongir Abdullayev


Vladimir Vladimirovich Putilovning hayotidan xulosa
“... yetti yoshli bolaning savoliga otaning javobi o'g'ilning xotirasidan hech qachon o'chmagan. O'g'ilning savoli hali ham ochiq qolmoqda va otaning javobi bugungi kungacha dolzarbdir.


...Leningrad - bu inqilobiy proletariat yo'lboshchisi Lenin shahri... Vaholanki, Buyuk Pyotr shahri - Rus podshosi, Butun Rus imperatori, u ikki yarimta qurgan shahar. yuz yil oldin Finlyandiya ko'rfazi qirg'og'ida Neva daryosi og'zida va biz aytganidek, go'yoki yuz minglab majburiy dehqonlar, davlat va yer egalari suyaklari ustida, bir paytlar poytaxt yana bir kuzni boshdan kechirmoqda, To;g;rirog;i 1959 yil oktyabr oyining o;rtalarida, ko;z o;ngimizga kuzning bulutli, suyak-sovuq kunida, ho;l qor yog;ib, ko;zlarni shamolda ko;r qilib, hatto isyonkor leningradliklarni ham ko;p vaqtlarini issiq xonalarda o;tkazishga majbur qildi. ochiq havoda. Shu kuni, 16-oktabr, 12-uyning beshinchi qavatidagi Leningrad kommunal xonadonlaridan birining derazasi oldida tomog‘iga oq bandaj o‘ragan yetti-sakkiz yoshlardagi, kelishgan, oq sochli bola turardi. Qorong‘u suvlari Finlyandiya ko‘rfazidan olislarga ko‘tarilgan og‘ir Nevaning chayqalayotgan to‘lqinlariga o‘ychan qarab, shu bilan birga tumanli oynaga chap qo‘lining ko‘rsatkich barmog‘i bilan nimadir yozar yoki chizar edi.
- Vovochka, o'g'lim, u erda oynaga nima chizayapsiz? — onasidan ko'ra bolaning buvisiga ko'proq o'xshagan ellik yoshlardagi ayol boladan so'radi.
- Onajon, ayting-chi, “siyosatchi” kim?
— E, o‘g‘lim, siyosat bilan shug‘ullanadigan odam shu.
- "Siyosat" nima, onajon?
- Vovochka, otangizdan so'rasangiz yaxshi bo'ladi. Men ayolman...
- Xo'sh, bu nima?
"Va haqiqat shundaki, biz ayollarning bu bilan qiziqishga vaqtimiz yo'q va bunga hojat ham yo'q." Bizning biznesimiz iqtisodiyotdir!
— Ona, “iqtisod” nima?
- Xo'sh, buni sizga qanday tushuntirsam bo'ladi, Vovochka... Iqtisodiyot degani, masalan, dadam uyga maosh olib keladi, men esa uni biror narsaga tejash uchun ishlataman ... uyni boqish uchun ... yaxshi va qulay yashashi mumkin ... Garchi, kommunal kvartirada qanday qulaylik bo'lishi mumkin? Lekin...
“Onam,” deb ayolning gapini bo‘ldi go‘dak, “agar dadam “siyosat” nimaligini tushunsa, bu uning ishi bilan bog‘liqmi?
"O'g'lim, sizning savollaringiz boshimni aylantirmoqda."
Vovochkaning onasining ismi shunday bo'lgan Mariya Ivanovna, kichigini juda yaxshi ko'rardi, u bilan qiziquvchanligi va fanga chanqoqligi, shuningdek, maktabdagi a'lo o'qiganligi - halol A va B baholari bilan faxrlanardi. Afsuski, uning birinchi ikki o'g'li eri Vladimir Spiridonovich bilan vafot etdi: Albert Ulug' Vatan urushi boshlanishidan oldin vafot etdi, Viktor Leningradni qamal qilish paytida difteriyadan vafot etdi va Piskarevskiy qabristoniga dafn qilindi. O'n yil o'tgach, Viktorning o'limidan keyin ham, Xudo Putilovlar oilasiga rahm qildi va nihoyat, 1952 yilda ikkalasi ham sevgan Vovochkani berdi. Vovochka ularning faxri edi!
"Siz, Vovochka, yoshingizdan ko'ra aqllisiz va menimcha, siz hali ham bu masalani o'zingiz hal qilasiz."
Ayol o'ylanib bo'lgach, qo'shib qo'ydi:
"Lekin mendan nima so'raganingizni otangizdan so'rang". Faqat savollaringiz bilan otangizni darrov qiynamang, balki ishdan keyin dam olishiga ruxsat bering. Birinchidan, unga kechki ovqat bering - axir u ishdan och qoladi va bizning ob-havo bilan - sovuq, yaxshi va "Vaqt" dasturidan oldin undan sizni qiziqtirgan hamma narsani so'rang. Meni tushunasanmi, Vovochka?!
- Ha, onam.

***

O'sha kuni kechqurun nordon karamdan tayyorlangan borsch, shuningdek, vinaigrette bilan non kotletlarida ovqatlanib, Putilovlar oilasi qozonli televizor yonidagi dumaloq qiyshiq yog'och stolda bemalol choy ichishni boshladilar. teleradiokompaniyasi, uning ekrani oldida suv bilan to'ldirilgan kvadrat lupa bor edi va shu bilan translyatsiya qilingan video tasvirlarni biroz kattalashtirdi.
O'sha kuni, ish haqi kuni, Vladimir Spiridonovich oilasi uchun kichik ta'til uyushtirishga qaror qildi - u bir paytlar Yeliseev bo'lgan Gastronomdan "Belochka", maydalangan findiq qo'shilgan shokoladli konfetlarni sotib oldi, u pralinning eng nozik ta'miga ega edi. do'kon. Konfetlar "Sincap" deb nomlangan, chunki konfet o'ramida findiq bilan novdalar bilan o'ralgan shunday yoqimli apelsin sincap tasvirlangan. Vladimir Spiridonovich bunday noziklik kasal Vovochkaning kayfiyatini ko'tarishini, uni tezroq tuzalishini bilardi. Aytgancha, Vovaning Monpensier qalayi bor edi, unda u barcha turdagi konfet yorliqlarini saqlagan. Va nima uchun hammasi? Gap shundaki, maktabda u va uning sinfdoshlari "mushuklar" o'ynagan va bu o'yinni o'ynash uchun sizga konfet teglari kerak edi. Xullas, u yo yutuq sifatida, yo kubok sifatida yoki konfet yegandan keyin olgan bu yaxshilikni qutida saqladi. Qabul qiling, ko'zni quvontiradigan bunday rang-barang, jozibali yaxshilikni axlatga tashlash juda achinarli!
O'sha oqshom Vova quvnoq edi, u xursand edi, konfet yeydi va ota-onasi Vovaga qarab xursand bo'lishdi - ular xursand edilar, chunki bola ularning ko'zlari oldida tomoq og'rig'idan tezda tuzalib ketdi. O'g'li kasal bo'lib qolganida va har doimgidek, oktyabr oyida tug'ilgan kunidan keyin ular juda xavotirda edilar. Vladimir Spiridonovich yigit kuchli, kuchli va tajribali bo'lib ulg'ayishi uchun Vovani Mehnat zaxirasining sport bo'limiga yuborishni allaqachon rejalashtirishni boshlagan. Men uni dzyudo yoki sambo bo‘limiga yuborish haqida o‘ylardim. Sovet odami, o‘zi o‘ylaganidek, o‘z Vatanini har xil bosqinchilar va josuslardan himoya qilish uchun kuchli va sog‘lom bo‘lishi kerak!
Putilovlar oilasi choy ichayotganda, Vovochka otasiga kun davomida so'ragan savollar bilan murojaat qilishga qaror qildi: "Siyosat nima va siyosatga qanday odam kiradi?", deb javob berdi :
“O‘g‘lim, siyosat... qanday qilib aytsam... siyosat harom ish. Xo'sh, siyosatchi - bu eng iflos ish bilan shug'ullanadigan odam. Oilamizda har kim o‘z nonini halol mehnat bilan topgan. Onang bilan men ham sendan shuni istaymiz.
Vovochkaning otasining bu javobi uni yanada hayratda qoldirdi. Ammo u otasini boshqa savollar bilan qamal qilmadi, balki otasidan ishi qanday ketayotganini so'rab, suhbat mavzusini o'zgartirishga qaror qildi.

***

Vova va hozir Vladimir Vladimirovich Putilov uchun o'sha unutilmas suhbatdan beri ko'p yillar o'tdi, ammo otaning etti yoshli bolaning savoliga javobi o'g'lining xotirasidan hech qachon o'chirilmagan. O'g'ilning savoli hali ham ochiq qolmoqda va otaning javobi bugungi kungacha dolzarbdir.

3-noyabr, 2020-yil.
Жа;онгир Aбдуллаев

Отанинг жавоби


Владимир Владимирович Путиловнинг ;аётидан хулоса

“... йетти ёшли боланинг саволига отанинг жавоби ў;илнинг хотирасидан ;еч ;ачон ўчмаган. Ў;илнинг саволи ;али ;ам очи; ;олмо;да ва отанинг жавоби бугунги кунгача долзарбдир.


...Ленинград - бу ин;илобий пролетариат йўлбошчиси Ленин ша;ри... Ва;оланки, Буюк Пётр ша;ри - Рус подшоси, Бутун Рус императори, у икки яримта ;урган ша;ар. юз йил олдин Финляндия кўрфази ;ир;о;ида Нева дарёси о;зида ва биз айтганидек, гўёки юз минглаб мажбурий де;;онлар, давлат ва йер егалари суяклари устида, бир пайтлар пойтахт яна бир кузни бошдан кечирмо;да, Тў;риро;и 1959 йил октябр ойининг ўрталарида, кўз ўнгимизга кузнинг булутли, суяк-сову; кунида, ;ўл ;ор ё;иб, кўзларни шамолда кўр ;илиб, ;атто исёнкор ленинградликларни ;ам кўп ва;тларини исси; хоналарда ўтказишга мажбур ;илди. очи; ;авода. Шу куни, 16-октабр, 12-уйнинг бешинчи ;аватидаги Ленинград коммунал хонадонларидан бирининг деразаси олдида томо;ига о; бандаж ўраган йетти-саккиз ёшлардаги, келишган, о; сочли бола турарди. ;орон;у сувлари Финляндия кўрфазидан олисларга кўтарилган о;ир Неванинг чай;алаётган тўл;инларига ўйчан ;араб, шу билан бирга туманли ойнага чап ;ўлининг кўрсаткич бармо;и билан нимадир ёзар ёки чизар еди.
- Вовочка, ў;лим, у ерда ойнага нима чизаяпсиз? — онасидан кўра боланинг бувисига кўпро; ўхшаган еллик ёшлардаги аёл боладан сўради.
- Онажон, айтинг-чи, “сиёсатчи” ким?
— Е, ў;лим, сиёсат билан шу;улланадиган одам шу.
- "Сиёсат" нима, онажон?
- Вовочка, отангиздан сўрасангиз яхши бўлади. Мен аёлман...
- Хўш, бу нима?
"Ва ;а;и;ат шундаки, биз аёлларнинг бу билан ;изи;ишга ва;тимиз йў; ва бунга ;ожат ;ам йў;." Бизнинг бизнесимиз и;тисодиётдир!
— Она, “и;тисод” нима?
- Хўш, буни сизга ;андай тушунтирсам бўлади, Вовочка... И;тисодиёт дегани, масалан, дадам уйга маош олиб келади, мен еса уни бирор нарсага тежаш учун ишлатаман ... уйни бо;иш учун ... яхши ва ;улай яшаши мумкин ... Гарчи, коммунал квартирада ;андай ;улайлик бўлиши мумкин? Лекин...
“Онам,” деб аёлнинг гапини бўлди гўдак, “агар дадам “сиёсат” нималигини тушунса, бу унинг иши билан бо;ли;ми?
"Ў;лим, сизнинг саволларингиз бошимни айлантирмо;да."
Вовочканинг онасининг исми шундай бўлган Мария Ивановна, кичигини жуда яхши кўрарди, у билан ;изи;увчанлиги ва фанга чан;о;лиги, шунингдек, мактабдаги аъло ў;иганлиги - ;алол A ва Б ба;олари билан фахрланарди. Aфсуски, унинг биринчи икки ў;ли ери Владимир Спиридонович билан вафот етди: Aлберт Улу; Ватан уруши бошланишидан олдин вафот етди, Виктор Ленинградни ;амал ;илиш пайтида дифтериядан вафот етди ва Пискаревский ;абристонига дафн ;илинди. Ўн йил ўтгач, Викторнинг ўлимидан кейин ;ам, Худо Путиловлар оиласига ра;м ;илди ва ни;оят, 1952 йилда иккаласи ;ам севган Вовочкани берди. Вовочка уларнинг фахри еди!
"Сиз, Вовочка, ёшингиздан кўра а;ллисиз ва менимча, сиз ;али ;ам бу масалани ўзингиз ;ал ;иласиз."
Aёл ўйланиб бўлгач, ;ўшиб ;ўйди:
"Лекин мендан нима сўраганингизни отангиздан сўранг". Фа;ат саволларингиз билан отангизни дарров ;ийнаманг, балки ишдан кейин дам олишига рухсат беринг. Биринчидан, унга кечки ов;ат беринг - ахир у ишдан оч ;олади ва бизнинг об-;аво билан - сову;, яхши ва "Ва;т" дастуридан олдин ундан сизни ;изи;тирган ;амма нарсани сўранг. Мени тушунасанми, Вовочка?!
- ;а, онам.

***

Ўша куни кеч;урун нордон карамдан тайёрланган борсч, шунингдек, винаигретте билан нон котлетларида ов;атланиб, Путиловлар оиласи ;озонли телевизор ёнидаги думало; ;ийши; ё;оч столда бемалол чой ичишни бошладилар. телерадиокомпанияси, унинг екрани олдида сув билан тўлдирилган квадрат лупа бор еди ва шу билан трансляция ;илинган видео тасвирларни бироз катталаштирди.
Ўша куни, иш ;а;и куни, Владимир Спиридонович оиласи учун кичик таътил уюштиришга ;арор ;илди - у бир пайтлар Йелисеев бўлган Гастрономдан "Белочка", майдаланган финди; ;ўшилган шоколадли конфетларни сотиб олди, у пралиннинг енг нозик таъмига ега еди. дўкон. Конфетлар "Синcап" деб номланган, чунки конфет ўрамида финди; билан новдалар билан ўралган шундай ё;имли апелсин синcап тасвирланган. Владимир Спиридонович бундай нозиклик касал Вовочканинг кайфиятини кўтаришини, уни тезро; тузалишини биларди. Aйтганча, Вованинг Монпенсиер ;алайи бор еди, унда у барча турдаги конфет ёрли;ларини са;лаган. Ва нима учун ;аммаси? Гап шундаки, мактабда у ва унинг синфдошлари "мушуклар" ўйнаган ва бу ўйинни ўйнаш учун сизга конфет теглари керак еди. Хуллас, у ё юту; сифатида, ё кубок сифатида ёки конфет йегандан кейин олган бу яхшиликни ;утида са;лади. ;абул ;илинг, кўзни ;увонтирадиган бундай ранг-баранг, жозибали яхшиликни ахлатга ташлаш жуда ачинарли!
Ўша о;шом Вова ;увно; еди, у хурсанд еди, конфет йейди ва ота-онаси Вовага ;араб хурсанд бўлишди - улар хурсанд едилар, чунки бола уларнинг кўзлари олдида томо; о;ри;идан тезда тузалиб кетди. Ў;ли касал бўлиб ;олганида ва ;ар доимгидек, октябр ойида ту;илган кунидан кейин улар жуда хавотирда едилар. Владимир Спиридонович йигит кучли, кучли ва тажрибали бўлиб ул;айиши учун Вовани Ме;нат захирасининг спорт бўлимига юборишни алла;ачон режалаштиришни бошлаган. Мен уни дзюдо ёки самбо бўлимига юбориш ;а;ида ўйлардим. Совет одами, ўзи ўйлаганидек, ўз Ватанини ;ар хил бос;инчилар ва жосуслардан ;имоя ;илиш учун кучли ва со;лом бўлиши керак!
Путиловлар оиласи чой ичаётганда, Вовочка отасига кун давомида сўраган саволлар билан мурожаат ;илишга ;арор ;илди: "Сиёсат нима ва сиёсатга ;андай одам киради?", деб жавоб берди :
“Ў;лим, сиёсат... ;андай ;илиб айцам... сиёсат ;аром иш. Хўш, сиёсатчи - бу енг ифлос иш билан шу;улланадиган одам. Оиламизда ;ар ким ўз нонини ;алол ме;нат билан топган. Онанг билан мен ;ам сендан шуни истаймиз.
Вовочканинг отасининг бу жавоби уни янада ;айратда ;олдирди. Aммо у отасини бош;а саволлар билан ;амал ;илмади, балки отасидан иши ;андай кетаётганини сўраб, су;бат мавзусини ўзгартиришга ;арор ;илди.

***

Вова ва ;озир Владимир Владимирович Путилов учун ўша унутилмас су;батдан бери кўп йиллар ўтди, аммо отанинг етти ёшли боланинг саволига жавоби ў;лининг хотирасидан ;еч ;ачон ўчирилмаган. Ў;илнинг саволи ;али ;ам очи; ;олмо;да ва отанинг жавоби бугунги кунгача долзарбдир.

3-ноябр, 2020-йил.


Рецензии