Даргала литературализиб сонетла жура

Алиева Аминат, ученица 10 б класса МКОУ «Новокаякентская СОШ».
Куратор:  учитель МКОУ «Новокаякентская СОШ» Курбанова А. Х.

Даргала литературализиб сонетла жура ак1ни. Амир Гъазила  сонетуни.

III. Сонетунала кьадри.

I. Темаличила баянти.

Литература искусствола ца жура саби, суненира гъайла (мезла) кумекличил г1ямру чедиахъуси, адамла пикрумала ва х1яланала мурхьдеш гьаргбируси. Художественная литературала х1ер адамтала кьисматуначи, илдала баркьудлумачи, гъайла пасих1дешличи бях1чиаили бирар. Поэзиялизиб имц1аливан адамла рух1ласи давла чебаахъили бирар. Ишбарх1и даргала поэзияра мяг1налашалра каргьнилашалра дебали ахъси даражаличи абикили саби. Илгъуна ахъси даражала ца жура саби сонетра. Вец1ну авра тугълизибад цалабикибси ва каргьнила ч1умати кьяйдурти лерси поэзияла произведениелис сонет бик1ар.
Италияла поэзиялизибси сонет цалабикили саби к1ел авал тугъла (катрен) ва х1ябал тугъла (тарцет) тахтабазибад. Илала рифма г1ергъиси тях1ярла бирар: абба-абба-ввг-дгд.
Англияла поэзиялизибси Шекспирла сонет цалабикили саби х1ябал авал тугъла ва ца к1ел тугъла  тахтабазибад. 
«Сонет» ибси дев  италияла мезлизибад бак1ибси саби ва ил девли «т!амали биркьес» ибси мяг1на бух1набуцили саби.
Сонетунала цаибти машгьурти устни сабри 13-14 ибти даршдусмазиб х1ербиубти италияла поэтуни Данте ва Петрарке. Итх1ели Ф. Петраркела сунела риганай Лаурала х1урматлис багъишладарибти сонетуни лебил дунъяличи машгьурдиуб. Поэзияла ил жура Европала царх1илти улкназира т1инт1биуб. XVI ибил даршдуслизив машгьуриубси поэт В. Шекспирли сонетла журализи сунела дарсдешуни кадерхахъур. Илала кьяйдурти царх1илти поэтунанира даимдариб. Сонетунала ил журалис «Шекспирла сонет» бик1ар. Ил поэтла сонетуни лебил дунъяличи машгьурдиуб чузирти пикрумала ва авторла устадешла даража х1исаблизи касили.

II. Урусла ва даргала литературабазиб сонетла жура ак1ни. Амир Гъазила  сонетуни.

Урусла литературализиб сонет бегI гьалаб багьарбиуб XVIII ибил даршдуслизиб В.Тредиаковскийла, А.Сумароковла, М.Муравьевла ва цархIилти поэтунала творчестволизиб. Поэзияла ил журала халаси кьадри-кьимат бакIибсири XIX ибил даршдуслизиб, А.Дельвигла, В.Бунедиктовла, А.Григорьевла ва царх1илтала пагьму гьалабях1 арбякьунх1ели.
Урусла чевяхIси поэт А.С.Пушкинна сонетуни биалли цархIилтасра гIибратли датаур. XX даршдуслизир дахъал сонетуни делкIун К.Бальмонтли, В.Брюсовли, Вяч.Ивановли, М.Волошинни, И.Бунинни ва цархIилтани.
Дагъиста литературализиб сонет дакIубухъун XX ибил даршдуслизиб. Р.ХIямзатовла, Ш-Э.Мурадовла Х.Хаметовала, ГI.ГIялемла, М.-З.Аминовла, ГIябасил МяхIяммадлла, И.ХIусейновла, Ю.Базутаевла, ГI.Джачаевла, П.Фатуллаевала ва цархIилти поэтунала творчестволизиб. Хаслира машгьурдиуб Р.ХIямзатовла «Дигайличила дубурла сонетуни». Илар поэтли дигай алкIни ва дилкьни чедиахъули сай, сипатдирули сай цаибти дигай, илдала назикдеш ва чули алкIахъути гIязабти, халакаибси мурул адамла дигай; поэтла сонетуназибти  хIянкабиубти бухънабала уркIила хIяланас алавчарси лебил дунъя чузи бухIнабуцес дирути сарливан кьимат лугули сай. Поэтли риганайла саркъибси образ алкахъули сай. Амма поэтла хIерлиуб ишхIелла заманара, дунъяра, илдачила пикрумира, цIумъалара кавлули сари.
Философияла сонетуни хасти сари М.З.Аминовла ва И.ХIусейновла творчестволис. Илаб авторти гIямруличила ва бебкIаличила, гIяхIдешличила ва гьимиличила, дунъячибси адамла мерличила, алавчарси дунъяличи илала хIерличила пикрибикIули саби.
Гьаннара Дагьиста литературализиб сонет тIинтIли бузахъули саби. Илдани чула сонетуназир дубуртала жагаси тIабигIят, мурхьти къадурби ва вавалидяхъибти унхъри жагали сипатдирули сари. Ил шайгIир гьандушести сари ГI.Джачаевла сонетуни.
Дагъиста поэтуни Ш.Э.Мурадовли «Дигай», И.ХIусейновли «Чар», М.ГIябасилли «Разидеш агасри гьигь», Ю.Базутаевли «Пешкешбиреная нешанас талихI» бикIути сонетунала хулри (венок сонетов) делкIун.
Даргала литературализиб поэзияла ил жураличи бегI гьалав дугьайзурсири  Амир Гъази. А.Гъазила лер декIарти сонетунира, илкьяйда сонетунала циклтира. Масала, «Урк1ила макьамтачил» (1982 д.) цикллизир 16 сонет лер, «Дигайла духури» цикллизир (1991 д.) – 5 сонет. Поэтла имцIатигъунти сонетуни дигайлис багъишладарибти сари.
 «УркIила макьамти» бик1уси  произведениелизирти сонетунала каргьни, куплетунази тугъи цаладикни, рифма, имцIали мешубуцуни пайдаладирни хIисабдаралли, А.Гъазини Шекспирла гIядатуни даимдарни якьинбирули саби. Амма произведениела бухIнабуц, масъулти гьаладирхьни ва илди ирзни, мез жагадирути гIягIниахълуми пайдаладирни, поэтла пикрумала дунъя хIисаблизи касалли, А.Гъазила сай вегIсидеш кавлули сари. Ишар лирический геройла ва илала  риганайла урк1ила х1ялани дигайла бетуцлизир дархдаси сари. Гьарил сонетла ахирличир дузахъути итоглати тугъани, мезла кагибдешли ва пикрила саркъибдешли арагIеб произведениела мягIна мурхьси биъни аргъахъес кумекбирули сари.
Ишбарх1ила даргала поэзияличила гъайдик1ах1елли, сонетуни къаршидиркули сари Зугьра-Ханумла творчестволизирра.

III.  Сонетунала кьадри.

Дила  пикри х1ясибли, даргала литературализир гIурра гIхIти сархибдешуни дирар, илдала лугIилизир сонетла журализирра, сенахIенну сонетунала каргьнили, назмула жугъала зайдикIнили, рифмали бучIантачи халаси асар бируси саби.
Сонетла бухIнабуцли илизирти челукьути масъултани, поэзияла тугъазир мез жагадирути гIагIниахълуми пайдаладирнили абзурли даргала литературала ахъдеш чебиахъуси саби.
Даргала литературализи сонетла жура бухIнакаибси Амир Гъазила поэзия гьаннала лукIантас гIибратли кавлули саби.

                Литература.

1. А. ВяхIидов «По пути традиций и поиска». Махачкала.
2. Даргала литература. 9 класс. МяхIячкъала НИИ педагогикала издательство. 2003 д.


Рецензии
Упоминание великих имен, на фоне непонятных мне слов, вселяет надежду.

Жаль, нет в этом списке великого пацифиста.

Миру-мир, с упоминанием слова-антагониста только в романе Толстого.

Евгений Садков   26.08.2025 04:39     Заявить о нарушении
Да, я упоминаю великие имена на фоне даргинского языка, вселяет надежду

Айша Курбанова 3   29.08.2025 16:07   Заявить о нарушении