Сват
МЯХIЯММАД АЛХАСОВ
СУКНИКЬЯНА
КIЕЛ БУТIАЛА КОМЕДИЯ
БУТIАКЬЯНЧИБИ:
ХIЯВА - жагьси рурси.
УСМАН - илала иганай.
КАЗИМ - ХIявала дудеш.
САКИНАТ - ХIявала неш.
ХАЛИКЬ - Казимла хIянчизар.
ХАТИМАТ - илала хьунул.
ХIЯМИД - Халикьла юлдаш.
АРТУР САЛИМОВИЧ - ДагъистIа БекI.
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ - ДагъистIа Правительствола член.
ДАГЪИСТIАН. ГЬАННАЛА ЗАМАНА. ХIЕБЛА АХИР.
ЦАИБИЛ БУТIА
ЦАИБИЛ АНЦIБУКЬ
Даргала районна центр биубси халаси ши. БархIехъла замана. Халикьла азбарлабси хIебла ашхана. Пардав абхьайчи иларад хIяйт-хIуйтла тIамри:
ХIЯМИД. ХIяйт! Нуш-ш-ша! ГIяжаибли мурили дашули лер… баркабанти.
ХАЛИКЬ. Чархара, дила юлдаш! Сагаси сабухълизирад гIурра ляркьян мурити чягъир хIед исахъес! БикIаргу, анхъла къарауйс гIинц камбируси ахIен. ИмцIадухъалли…
ХIЯМИД. Наб!
ХАЛИКЬ. Дерхъаб!
ХIЯМИД. Жан дерхъаб!
ХАЛИКЬ. Аждагьали кьуртIааб нуша хIейгути!
ХIЯМИД. Дунъяличибад кIунбацIаб къел-хIерзи кахIели!
ХАЛИКЬ. Абдулти, гьимикарти…
ХIЯМИД. Анхълабси гIебшнила сагаси сабухъ Казимли бучайчи, хIуни дихути ириъла тIутIила хIунтIена хIи каммадиаб, дила юлдаш! ХIулбазирад делкъайчи дужули, цIудара мукьрила чIишликIуни дукули, ахъли далайдикIули хIердирехIе, юлдаш Халикь! Чизибадалра я урехи агара, я урези… Далай, далай, далалай… Далайра верхIна далай!
ХАЛИКЬ. Гьей-гьуй!..
Багьлалаи гьаргбирули саби пардав. КIелра юлдаш халаси чягъирла хъаба ва пигьлуми урга кадихьили столла гIела кабиили саби. ХIямидла вяхIла сипат дагъала журдаван хIунтIенни сари, Халикь гьачамлис илцад кепли ахIен.
ХIЯМИД (далай даимбирули). "Мас рикIаргу хIела неш, сари масла цIали риг…"
ХАЛИКЬ. Гьей-гьуй!
ХIЯМИД. "АмчIа кья къанда къача",
Сен бецIли хIебергуна!..
Ит "чулахъ" къачагъли ил,
ЦагьакIли кьяраиба…
ХАЛИКЬ. Кьисмат!
ХIЯМИД. Ишдицад мехIур гIямру,
Сен наб кьадар диубти!
Бикибси кепек-шагьи,
Кисалаб хIебууси!..
ХАЛИКЬ. Абдал сайхIели…
ХIЯМИД. Гьанна хьунуй каршасли,
ХIуни ну верцахъаба!..
ХАЛИКЬ. КьакьамайкIуд. ХIела юлдашли хIечи хъарси мурулла къуллукъ балан набчи чейсаси ишдугилис хIу илизивад верцахъес! ХIя-хIя-хIя…
ХIЯМИД. Ил хIела гIеркъаси лезми…
ХАЛИКЬ. ГIяйибмабирид, юлдаш, масхара… Каршадли вявъа набзи. Марли бицирив хъа мицIирагуназибад лебсигъуна ца къача?
ХIЯМИД. Вякьунсири гъари ил бицес...
ХАЛИКЬ. Хьунуйзи хьархIебаили сен бицирив гьатIи?
ХIЯМИД. Ю-ю-юх! Сунели вархьибсири ну базарличи.
ХАЛИКЬ. Сен цIумикIулри гьатIи анцIбукь или биалли?
ХIЯМИД. Сен цIумхIейкIиша, юлдаш, бурибси багьалис някъбазибад хъямбарили арбухиб биалли! Вачар бетхIеур биалли! Циила имцIали багьа бурес гIягIнисири, дила иш абдал тIакьа (хункIли сунела бекIлизи кьутIбиру) пикрихIебухъун биалли. ЦархIилталагъунарив ил къача, бецIлизибад балан берцили хъули бакIес бажардибикибси!
ХАЛИКЬ. Сен бирцуси гьатIи илгъуна къача?
ХIЯМИД. Ил бицили мазала мас асес кьас сабри. (ГIурра далайикIар)
Гьанна пякьир ХIямидла,
Я берхIе залум къача,
Я делсун гъезла мукьара…
Агь, сунна вайли вагIевш,
Савли гIугIубикIахъес,
Ца дагъалра биалри…
ХАЛИКЬ. ХIу ил дургIели бицили или нургъба чяхIикIулри, амма шилизив хIерирули, хъа мицIираг агарли се яшав бирусил, се баракат бирусил пикриухъи ахIенри! ХIела хьунул парталла пергер уста хIериалри, хIушаб дебали къиянбулхъи хIердиэс.
ХIЯМИД. ХIу дила левсигъуна ца юлдаш хIейадри, валлагьи гIязим, ханжал шайзи бурхIяли хIела халати бегIтачи ахиратлизи урхьади… Се гъай сари итира дила хIи руржухIели!
ХАЛИКЬ. Се лайикьарси леба дила гъайлизиб?!
ХIЯМИД. Эгер хьунул агарли риалри, ну вебкIибсири ири бусягIят хIуни. Хъа мицIираг лерси хIелара (тIул бархьбиру столличибси кьямличи) кIуцIулвакъ чяхI-чяхIли бицIили хIебиэс… дугила къарауйчи вашули… унрас къазакъ ветаурли! Аллагьли нушабра камхIебиру. Ахъбуца пигьала! Дерхъаб!
ХАЛИКЬ (тамашали иличи хIеръили). Ункъли бержили виадра хIела лезми... субхIяналлагь! ГIе, аркьусира хIянчиличи. Жан дерхъаб!
Ахъдурцу пигьлуми ва кьямлизирад касили зуйти дурсибти хиярти чIямдиру.
ХIЯМИД. МискIин дила биаб, юлдаш, унцван узуси хIела биаб, яра давлачевси хIела вегIла биаб… адамла ахирла анцIбукь ца саби…
ХАЛИКЬ. КертIа – бержа викIуду?!
ХIЯМИД. МицIирли левцада кертIа бужесра иш нугъуна ахIмакь мурул адам виэс гIягIниси сай.
ХАЛИКЬ. КертIа хIебиалли пигьлумази дубаначи даайчи, хIердикIехIе чи саял гъабза!
ХIЯМИД. Бус-с-сягIят… (някъби руржули бара хIилхIи пигьалаби дирцIу) ИшбархIи наб циила хьарбизурси биалри, ит къачагъ нуни…
ХАЛИКЬ. Ягъари, диургу дуркьа хабурти, чи къачагъуни лебти дай хIерила замана районна шила дайлизиб?! ХIермайкIуд телевизорличи или чуйна ира хIези! Илар чедиахъути дявти хIед муэртазирра…
ХIЯМИД. ХIерикIули ахIенрагу, узи.
ХАЛИКЬ. Се сари гьатIи хIуни чейули, урхIли чехIейути къачагъунала шилизирти къаралдлуми? (Къакъла гIелабяхIбекI шурбатурли ахъли.) Хатимат! Ва, Хатимат!
ХАТИМАТ (хъулирад). Бикьулра!
ХАЛИКЬ. Къалабали дурарухъен бикьули риадли!
ХАТИМАТ (дуцIли дурарулхъан). Се бетаурли?
ХАЛИКЬ. Иш се саби столличибси? (ТIул бархьбиру илабси кьямличи.) Чинаба хIела ванаси секIал, сен унрала хIурмат хIебирулри?
ХАТИМАТ. ВяхI! ХIянчила гьалаклира викIули ахIенрив?
ХАЛИКЬ. Ил хIела авара ахIен! ХIечи чебси къуллукъ бара, хьунул!
ХIЯМИД. Юх, дила унра, (гьакIикIар някъбани) рет-садмарикIуд, нушаб селра гIягIнили ахIен! Нуни уркъубяхълис ахIенри ибси…
ХАЛИКЬ. ХIези хьарбиули ахIенра!
ХАТИМАТ (муруйзи). Се бариша?
ХАЛИКЬ. ХIебакьирив нуни ибси?
Разиагарли бекI гьакIбирули Хатимат илдачирад дурарулхъан.
ХIЯМИД (мерлавад алзан, кайсу някъла пигьала). Иш бержили, узи, нура аркьяс. Дерхъаб!
ХАЛИКЬ. РакIаб… кIелра шайчи ралкIа! Жан дерхъаб!
Бержили ХIямидли сунела пигьала лутIилагли кабирхьу.
ХIЯМИД. Аркьулра.
ХАЛИКЬ. Кайи!
ХIЯМИД. Юх! Бержили виасра, илди дуркьа-мез нуни гIяхIли далас. Вашен хIела хIянчиличи.
ГардикIули ХIямид столла гIелавад дураулхъан.
ХАЛИКЬ. Ягъари, се мез?! Кайи, викIулрагу…
ХIЯМИД. ХIязлис ахIенри хIуни хьунул жирарибси… Ил набзи ишавад укьес замана баили биъни аргъахъес сабри… ГьимукIира…
ХАЛИКЬ. ВяхI! Тамаша! Илдигъунти пикрумилра чинад дашара хIела бекIлизи! Вашен, тIашхIейури!
ХIЯМИД (кахIейкес някъби дархьдарили вайгьаризурли ва далайикIули дураулхъан). Чинарри, дила къуймур…
Шантала хьунразирад,
БегIлара сарерхурси.
Дила мургьи, дила арц,
Дила жанайла вава…
Ил арякьунмад хъулирад Хатимат някъбазиб сагаси беркалала кьямличил арицIур.
ХАТИМАТ. Чинава иш?
ХАЛИКЬ. ХIела беркала сабаайчи адам гашили убкIар!
ХАТИМАТ. Илала гьар бархIи сяхIбатуни сари…
ХАЛИКЬ. АхIен!
ХАТИМАТ. Держлукь!
ХАЛИКЬ. АхIен!
ХАТИМАТ. ХIянчила аркьулрив, ахIенрив?
ХАЛИКЬ. Хьунул! (ХIулби журугдарили иличи вякьилзан.) ИшбархIи дахъдаилигу хIела суалти!
ХАТИМАТ. Держла кIантIли хIура абдалвирулри…
ХАЛИКЬ. Гьу, диур, рехIмарирхьуд!
ХАТИМАТ. Гьуя, гъайэс агара…
ХАЛИКЬ. ГIе-е! Ну вамкьурси замана хIела суалти ургидергала дугати ургбиван… тяп… Бугъалис – хIунтIена гIяга… викIулра ну хIези!
ХАТИМАТ. Се тIентI кьацIбики ишбархIи хIечи?
ХАЛИКЬ. Кьармирхъи! (ГIердирули.) "Се кьацIбики!" Ит унрали наб гIямрулис баэси, дебали уркIилизи атIеси уркъубяхъ буриб!
ХАТИМАТ. Ит держлукьла бекIлизир, рикIулрагу ца грамм гIякьлу…
ХАЛИКЬ. Держлукь ахIен, викIулра ну хIези!
ХАТИМАТ. Гьу, гIяхIси, аркьулира, паргъатии. Илцад кепли хIянчила… ХI****ас…
Някълабси столличи кабихьили Хатимат аррукьес гьайрирар, амма унрала юртлизир дялчути кьумур-кьямла рямкь-хямкьла ва мурул-хьунулла хъулирти къалмакъарла вяв-чIярла тIамри дакьили хапли тIашрилзан:
ХIямид. Се мухIли саби ил хIед Аллагьли гибси! Бурайчи сабур агарав?!(ГIердирули.) "Арц чинара!" Арцла цIали ригабину хIу!
Хьунул. Гьуя, шанти, лебсигъуна ца къача!.. Гьуя, цIахдеш! Держлукь!
ХIямид. Диур, викIулра!
Хьунул. Декла букIализиб занзба бугуси амчIурси эмхIе хIечиб духуси саби! Селис гIягIнисирив хIу наб! Нуцун хIеррирес вецIнали гьамадлири!
ХIямид. Рашен!
Хьунул. Хъярхъли аркьяс!
ХIямид. Къалабали рашен гьамадли биалли! ТиладихIейкIус! ХIед вецIнали биалли ну агарли, хIу агарли наб даршнали гьамадли саби!
Хьунул. Гьанна чаррараба вирадли! Инсап-хIяяагар! ХIердикIехIе!.. Кьукьубачив… аман-дарман…
ХIямид. Рашен! Юргъа газаван дуцIли рашен! ЧархIериэсли!..
Хьунул. Арцурсиван аркьяс!
ХIямид. Къаз!
Хьунул. Къазли къудвараби хIу! ЭмхIе! Къунбала ахир агара! (ГIердирули.) "Къачагъли деркун!" Халаси хъяша!.. Загьрула хъаба хIед!.. Дундук!..
Нервабала гьалак-бехIзила унрубала къапула ва унзурбала гьарг-вянкьла тIамри ахъдирар. Халикь ва Хатимат камси замана цаличи ца кахли хIербикIар. Хатимат дурарухъес гIурра гьайрирар, амма рямкьли илдала унза гьаргдирар, ва някъбазиб чягъирла сагаси хъабаличил унра дяхIчи вагьарирар.
ХАЛИКЬ. Вакалам-васалам... Конец фильма!
ХАТИМАТ (зигарличил). Ягъари, дила унра, мехIурлисцун бирар цIаххIебилзуси, хIукIун мехIеагар дагьба хIейиши…
ХIЯМИД. ХIерагу ца гъайличи… Хьунуй андализи мукури даршалли ну хъуливад… кIунвацIес гIягIнисив?!
ХАЛИКЬ (гIясили). Хьунул!
ХАТИМАТ. СубхIяналлагь! (Мурулла кьяркьти дяхIличи хIеръили, дуцIли дурарулхъан.)
ХIямид гардикIули столличи гъамирар, кабирхьу хъаба, къялкъяли алъунси кьарла чIиван каркур уталичи ва дамкьурти хIулби Халикьличи ахъдурцу.
ХАЛИКЬ. Гьу, сейкIуда?
ХIЯМИД. Селра викIес лезми берубли саби. (КертIу пигьлумази чягъир.)
ХАЛИКЬ (гъамирар столличи ва кьямличибад салфетка убису, тамашали хIерикIар). Дугелла чуду хинкIи чинара?!
ХIЯМИД (гьабурцу пигьала ва хияр). Дерхъаб! Къабакъла чуду леб или живарили, се сари ишди!
ХАЛИКЬ. Жан дерхъаб!
Держили пигьлуми, хиярти гIурра чIямдиру.
ХIЯМИД (вявличил). Рашен!.. Таман анцIбукь!..
ХАЛИКЬ. Абдал хIянчи барри, унра, абдал.
ХIЯМИД (далайикIар). "Авхазан курегали,
БерхъибхIели дила анхъ.
"Ассаламу гIялайкум!"
БикIутира лебтири."
ХАЛИКЬ. Керхур жявлил хIела курегара…
ХIЯМИД (столличи хункIли бирхъу). Ю-ю-юх! Иш нуниван хункIли столличи бяхъес, узи, шилизив гъабза агара! СейкIадлира агара!
ХАЛИКЬ. ГIурра уркъубяхъ бурулрив, итира хIи руржухIели?
ХIЯМИД. ХIу наб узиван гъамси, бегIла дигуси адам сайри, ахIенрив?
ХАЛИКЬ. Сайри биэс!
ХIЯМИД (зигарличил). Се саби "сайри" бикIуси, сайрив ахIенрив къантIли бура! (ДирцIу пигьлуми).
ХАЛИКЬ. Сайра.
ХАЛИКЬ. Буца пигьала! Сайрив, ахIенрив?
ХАЛИКЬ. Сайра, викIулрагу.
ХIЯМИД. Къарчигъагъуна мурул адам сайрив?
ХАЛИКЬ. Сайра.
ХIЯМИД. Дерхъаб!
ХАЛИКЬ. Жан дерхъаб! ХIя-я-яйт!
ГIурра дацIдиру пигьлуми.
ХIЯМИД. Гьанна лехIизи буруси сагаси хабарличи. Нуни бусягIят дила хьунул хъулирад дугIаира… буркьа гIягаван кьакьала игьубра...
ХАЛИКЬ. Сен?!
ХIЯМИД. МухIли хIебурцули!
ХАЛИКЬ. ХIела ихтияр!
ХIЯМИД. ХIу гьарли-марли гъабза виадли, дилайс гIеларад къалабали хIелара рашахъен!
ХАЛИКЬ. Гьа-а-а!.. ВирххIеруду?! ХIуни гьачам дугIаадли, юлдаш, нуни – хIяйна!
ХIЯМИД. Дебали вирхаурра, де-е-****и!
ХАЛИКЬ. ТашмишикIулрив? Валлагьи гIязим!.. (ГIелабяхI бекI ласбарили ахъли вявикIар.) Хатимат! Хатима-а-ат! Хатима-а-а…
ХАТИМАТ (дуцIли арицIур). Гьай… Гьай… Се бетаурли?!
ХАЛИКЬ. Ягъари, хьунул, сецадхIи вявикIусира ну? ИшбархIи хIу таманли гIянцIлирив?
ХАТИМАТ. Се бетаурли, рикIулра?
ХАЛИКЬ. Рашен пяхIли ретахъи хIулбала гьаларад… хIела бегIтачи лихIби умудара!
ХАТИМАТ. Се-е-е?!
ХАЛИКЬ. Рашен къалабали бегIтачи, викIулра! Таман хIела анцIбукь! ТIалакь!
ХАТИМАТ. Гьуя-я-я, шанти… (Нургъба ушкули дурарулхъан.)
ХАЛИКЬ (вявличил унрази). КертIа!
ХIямидли кертIу чягъир, держили гIурра дацIдиру пигьлуми.
ХIЯМИД. Бурайчи сабур агара. (ГIердирули.) "Чи къачагъуни бирути?" Нуни сабив гьатIи ил "някъагар къачагъ" бикIуси шилизибси бегI халаси тукейзи тIашбатурси!
ХАЛИКЬ. Вя-я-яхI! Чи къачагъ саю хIела ишбархIи таманхIейруси?
ХIЯМИД. ХIебикьулрив? Къача бицибти арц "къачагъли" деркун или чуйна викIусира?
ХАЛИКЬ (тамашали иличи хIерикIули). Илди арц… илди арц… баягъи ит автоматлизи…
ХIЯМИД. ГIе-е… Ца чамкьли кьяраиб!
ХАЛИКЬ (цулби кьярждарили). Агь, хIела неш… ХIела хьунуйчиб се гIяйиб лебри гъари? Гьа-а-а? (Сурслизивад хъямварили урцу унра, тямхъвиру.) Бура, викIулра хIези!
ХIЯМИД. ТIа-а-аш! ХIечил вирхIес ахIенра ну вакIибси… ТIа-а-аш-ш… (Бара хIилхIи ватулхъан, гъяжбарибси мер суркбиру.) Гьай-гьай, хIела хъулив хIу цIакьсири…
ХАЛИКЬ (столличибси чягъирла кIантIличи вякьизурли цакамси замана декIли гьигьикIули дадкалзан ва сунела бекIличи кIелра хункIли бяхъили вявикIар). Хатимат! Хатим-а-а-ат! (Хапли каркур уталичи.) Хатима-а-ат! (БекI кабиркур столличи, бусягIятал ускалъан.)
ХIЯМИД (дукелцIиличил унрачи хIерикIули, гIердирули). "Гъабза сайра!" КIел пигьалали ускалъахъуси гъабза! Ту-у хIечи! Вагьес дигадли гъабза, хIера иш. (Сунела михъирлизи хункIли бирхъу.) Нуш-ш-ша!
Столла гIелавад дураухъи ХIямид гардикIули дуравяхI гьайирар, амма байхъугьуйчив чарирар ва столличибад чягъирла байхъалабиубси хъаба касили, ил шалкIу буцили аркьян.
ПАРДАВ
КIИИБИЛ АНЦIБУКЬ
ПАРДАВ
ГIергъиласи бархIи. БархIехъла замана. Казимла гьаннала тяхIярла хIябдерхIла кIалгIягъуна юрт. Арсавартачил дарибти цIяба-берхIе рангли дакибти чучи декIар-декIарти хабарла жанивартала сипатуни дуцахъибти мегьла къапу. Къапула чедиб видеокамера. Къапула шайчибяхI гьарахъли ахIи бара лампочкала шала чейгуси мерличиб скамейка. Иличиб тIури-лагьниван гIяш-гIяшли малхIямли гъайбикIули кабиили Усман ва ХIява. Замана-замана цIерцIла, гъямбулхъуси хяла, лаг-катхIел шалгIеббулхъуси кункси машинала, гьарахъли хъехIдикIути маза-кьяцала, урга-ургади гьаннала заманала урусла макьамтала, виштIасилизи хъули жирикIуси нешла ва цархIилти дугила шила тIамри дикьули сари.
ХIЯВА. Шагьарлизир, Усман, нуша чуйнара парклизир дарх къунздикIули калунти сарли биалра, хIуни балад, шила гIядлу-зегъа сегъунти сарил. Дудеш хъулив агнила сабабли сарра ну иша дурарухъунсира. Гьачамлис ил чIумали сай. Неш биалли дила гьалмагъ сари.
УСМАН (малхIямли). Юх, юх… Баркалла биаб хIела нешлис. ХIу, яра хIела бегIти урузбиэси хIянчи барес дила кьас агара, дила ахIерси. Иш хIебла ванаси дугила гьигьли, черрерхи, дила пикруми дебали гьалакдариб, хIу чехIераили сеннира усаэс хIейраси, гIяйибмабирид. Телефойзирад дурути гъай цадехIдирар, цали ца чедиули уркIби гьаргли дурибти декIарли. Ну дурашан виасра, далайлизибван: "дурашан абалара ахIмакь урши вираргу".
ХIЯВА. ХIя-хIя-хIя… Юх, Усман, нуни ил секIал пикрилизи кайсуси ахIенра, хIуни балад.
УСМАН (дигиличил хIерикIули). Баркалла, ХIява. Иншаллагь, нушала кьасани, нушала пикруми ит шагьарлизир диубхIейчирад дарсхIейубли дигулра. ХIед цархIил гIяхIси хIянчи камси заманали бургис кьакьамайкIуд или дила однокурсникли умутчевварилра. Илала дудеш ДагъистIа Правительстволизив узуси сай, ДагъистIа БекIла юлдашра сай.
ХIЯВА. Дила Аллагь, дудешлизи сен-сен аргъахъес…
УСМАН (малхIямли илала някъ бурцу). Дудешлисра бургехIегу нуша цалис-ца дигни аргъахъеси сегъунабиалра гIямал. Дила КВН-командала юлдашуни телевидениела съемка саби ца жумягIли ваши бикIули саби репетициябачи. Илди секIал тамандиубли гIергъи ну дудешличи дугьаилзас, кьакьамарикIуд.
ХIЯВА. Сагати масхурти леру?
УСМАН. ГIе. Илдазирад дахъалгъунти нуни делкIунти сари…
ХIЯВА (разили). ХIерлирирус чедаэс. (Усманла някъбазибад хапли сунела някъ тямхъбиру ва хъярхъли арилзан.) ХIера, дудешла машинала тIама!
УСМАН (хъярхъли алзан, алавчарли хIерикIар). Шалми чинара?
ХIЯВА. Шалми агарли лявкьули сай. ГIяхIли калаби. ХIела зянкъличи хIерли рирус. Гьуя, дила Аллагь! Нуша чедаира. (ДуцIли хъули аркьян.)
Тормозла чIигъличил хъярхъли машина тIашбилзан, ва, хапли Казим вагьарирар.
КАЗИМ (зигарличил). Урши, хIези жявлил бурес гIягIнисири нушала юртла адрес хъумарти или, хIебурибу?
УСМАН. Ассаламу гIялайкум, дудеш.
КАЗИМ. ВагIялайкум ассалам. ХIебурибу, викIулра?
УСМАН. Буриб.
КАЗИМ. ХIези, хIебиалли, цархIил тяхIярли аргъахъес гIягIнили саби?
УСМАН. Дудеш, наб гьачам ибсира баибси саби…
КАЗИМ. КIунвацIи хIулбала гьалавад баибси биалли, гIур набзи рурсила мякьлав чехIеахъесра къайгъира бара!
УСМАН. Дудеш, гIяйибмарид, нуни ил секIал барес хIейрус. ХIявара нура жявлил цалис ца дигулра. Дила кьас саби гьар секIал нушала дубурла гIядатуни хIясибли…
КАЗИМ. Таман! (ХункIи чIумадарили иличивяхIгьайирар.)
УСМАН (гIелавяхI хихирар). Сукникьяна вархьес…
КАЗИМ. Таман, викIулра хIези!
Хъулирад хапли Сакинат дурарулхъан.
САКИНАТ. Ягъари, се вявъала сари дугила замана?!
КАЗИМ. ЧехIейулрив иш падахус сейкIулил?
САКИНАТ. СейкIули?
КАЗИМ. Сукникьяна вархьис викIули сай!
УСМАН. Дуги гIяхIси бакIаб, неш.
САКИНАТ. Баркалла. (Муруйзи.) Лайикьагарси се леба гьатIи илаб?
КАЗИМ. МухIли буца гьари хIуни! Ну виргIяваргес алавухъи чехIейулрив! Итаб, царIил кьакьалаб машина батурли дигIянали вакIили сай…
УСМАН. ДигIянали ахIенригу, дудеш…
КАЗИМ. Сегъунтилра хIечибад сукникьянаби... иргъулрив?!
УСМАН. Бархьис, дудеш!
КАЗИМ. Аман Аллагь, нушала улкала БекI хIевакIесгу сукни, хIела мурад бетхIерар.
УСМАН. БетхIерар?
КАЗИМ. Кьукьмусли ил кахIейзисгу дила гьалав… Юх!
САКИНАТ. Астагъпируллагь!
КАЗИМ (хьунуйзи). МухIли буца, викIулра!
САКИНАТ. Селра рикIули ахIенрагу.
КАЗИМ. Аргъирив, урши?
УСМАН. Аргъира, дудеш. Улкала БекI хI****ас, амма гIядатласи сукникьяна…
ШалкIуб хъабаличил гардикIули ва далайикIули вагьарирар ХIямид.
ХIЯМИД. "Авхазан курегали,
БерхъибхIели дила анхъ…
КАЗИМ (вявличил). Гьари, диур! Се куц, се адам сайри хIи руржухIели?!
ХIЯМИД. "Ассаламу гIялайкум"…
КАЗИМ. ВагIялайкум ассалам!
ХIЯМИД. БикIутира лебтири…" Дураса пигьлуми!
КАЗИМ (Усманнизи). ГIур хIела мурад, урши?
УСМАН. Агара, дудеш. Лебтас дуги гIяхIси бакIаб! (Аркьян.)
КАЗИМ (ХIямидлизи). ХIу чина сайри аркьуси?
ХIЯМИД (някъли мягIни агар лишанбарили). Чина биалра. Дугила гьава умуси… дарманбируси саби бикIар...
КАЗИМ. Вашен, хIебиалли!
ХIЯМИД. ГIяхIси, узи. (АркьусивяхI гьайирар.)
КАЗИМ. ХIямид!
ХIЯМИД. Гьу? (ТIашилзан.)
КАЗИМ. ГIур дила къапула гьалавад шалгIевулхъадли…
ХIЯМИД. Салам бедес ацIишав?
КАЗИМ. Юх! ХIела башри аркьуси мерла дебали хъярхъбирен!
ХIЯМИД. ГьигьикIес асубирару хIела юртла мякьлабси гьавали, узи?
КАЗИМ. Ибкьли мурхьли.
ХIЯМИД (ахъли далайили гьайирар). "Авхазан курегали…"
КАЗИМ. ТIаш, гьари!
ХIЯМИД. Гьу?
КАЗИМ. Се абдал хабар сабри хIела хьунуй буруси?
ХIЯМИД. Абдалли се духуси бурес рирара, узи! Се сабри гьатIи буруси?
КАЗИМ. Сунела бегIтала къапула гьалар къарширикиб хумарти дяхIличил. "Мурул чинава, дуги Халикь иличил сайрив? – хьарбиулра. – Дила мурул агара, къачагъли верки…" МягIна хIергъира…
ХIЯМИД. Ну ахIенра, узи, къачагъли веркунси, нушала къача саби.
КАЗИМ. Къача?!
ХIЯМИД. Къача.
КАЗИМ. ХIя-хIя-хIя… Селра кахIелуну: мукукри, никуби, къуйрукъ…?
ХIЯМИД. Юх… Декла гIяваси пIяцIацун… илра илаб калун… ГIягIнилив?
КАЗИМ (гIясили някъли гьакIбиру). Вашен!
ХIЯМИД. "Авхазан курегали,
БерхъибхIели дила анхъ…"
Далайра верхIна далай…
"Керхур дила анхълизир,
Авхазан курегара.
"Ассаламу гIялайкум",
ВикIусира агара…" (ДалайикIули дураулхъан.)
САКИНАТ. ХIя-хIя-хIя… "ПIяцIа". ХIя-хIя-хIя…
КАЗИМ. ХIед се биубли?!
САКИНАТ. Селра ахIен… Гьуя, шанти…
КАЗИМ. ДукаркIесила мерлар, ХIявачил ункъли ихтилат бирадри дебали гIяхIсири.
САКИНАТ. Ва, дила мурул, гъайрикIулрагу…
КАЗИМ. Чебиулра нуни хIела гъайла халаси асар.
САКИНАТ. Кьакьалар диур хабурти, цIахли саби халкьлизибад…
КАЗИМ. Машина гаражлизи бухIнайис…
Хапли Халикь вагьарирар.
ХАЛИКЬ. Ассаламу гIялайкум!
КАЗИМ (тамаша, зигар гъудурси сипатличил ва тIамаличил). ВагIялайкум ассалам! (Хьунуйзи рукьяхъес някъли лишанбиру. Ил аркьян.) Узи, хIед узес хIейгули виадли, сен хIейкIусири, чинаври хъярла шинван ветахъили?! Я телефон кайсули ахIенри…
ХАЛИКЬ. ГIяйибмабирид, узи, балулрив…
КАЗИМ. Балули вираси мурул адамливан вярхкьялизи багьахъурси виадри. Ит набзи хьарикIули сай, нуни хIу варгес хIейрулра. ХIед гIелавад хъули вашес наб селис гIягIнисив?
ХАЛИКЬ. Наб гIелавад вашен викIули ахIенрагу…
КАЗИМ. Се бетаурли гьатIи?
ХАЛИКЬ. Ягъари, савли айзурра – шипIбяргIили хъали! Я хьунул агара, я дурхIни!.. Палтар… Кам-гьамли цархIилти секIал…
КАЗИМ. ТIаш! Савлила хабар наб бархIехъ се бируси?! (Хъули вявикIар.) Сакинат! Ва, Сакинат! ХIерила замана се бирули беркIири? ПушбягIибси хамирданван сен бемдурси бяхI? Сакина-ат!
САКИНАТ. Гьай! (БусягIят дурарулхъан.)
КАЗИМ. Иш Халикьла хьунул-дурхIни чинабикибал хIебакьирив?
САКИНАТ. ВяхI! Сунели хI****ули, чили балуси?!
ХАЛИКЬ. Юх, юх, юх… Балусира… Баргира…
КАЗИМ. Баргили виадли сен хьарикIусири?
ХАЛИКЬ. ХьарикIули ахIенрагу, узи…
КАЗИМ. ВяхI-хI… Ишди адамти!.. Аргъесли бура! ПалдакIучI хIейиши…
ХАЛИКЬ. Бурес декIар… гьамадлив гьатIи…
КАЗИМ. ГIяхIси. Ваши, хIебиалли, хъулир гъайдикIехIе.
ХАЛИКЬ. Ну къалабалира! Сунела неш… гамушли каруш, ишбархIи набзивад вебшули саялра хI****ас, дигIяникили саялра…
КАЗИМ. Чи саю?
ХАЛИКЬ. Ит… ЭмхIела тупанг…
КАЗИМ. Чи?!
ХАЛИКЬ. ХIямидличила сайра гъайикIуси.
САЛИМАТ. Ишавад бусягIят…
КАЗИМ (хьунуйзи). ТIа-а-аш!
САЛИМАТ. Гьуя!..
КАЗИМ. ХIу хIянчила аркьулрив, ахIенрив? Сейруси хIед ХIямид?
ХАЛИКЬ. Дила бекI даг илини хибти дуркьа чягъирли къагъбарили бурги… ТIалакьбушири рикIар хIуни, чархIерирус!
КАЗИМ. Хьунул?!
ХАЛИКЬ. ГIе...
САКИНАТ. Гьуя, шанти!..
КАЗИМ. Сен тIалакьбушири гьатIи?
ХАЛИКЬ. Ил ахIену наб багьес дигуси! ТIалакьхIебушира викIулра… Гьеч, лехIихъули ахIен!
КАЗИМ. Буширив, хIебуширив?
ХАЛИКЬ. ХIямидличи къяйцIикIуси ил сабабли аIенрав гьатIи ну! ЛихIби дуцили кьацIикIули веркесцад ил душмайчи гьимидулхъули сари. Сай урхIли кавш! ХIямидли бакьиб рикIар нуни тIалакьбушили! Иргъулрив?
КАЗИМ. АхIенра…
ХАЛИКЬ. Варгес гIягIнили сай… хьарбаэс.
КАЗИМ. Эгер, тIалакьбушни итили марбаралли сейкIуда?
ХАЛИКЬ. Ягъари, узи, хIебушира! Къунба угьес вирару?!
КАЗИМ. Гьу-у… Ишавад бара-гьалавван шалгIевухъун. (Някъли чебиахъу арякьунси гьуни.)
ХАЛИКЬ. Агь, сунела неш… (ДуцIли ветихъур.)
КАЗИМ (илис гIелавад хIерикIули хьунуйзи). Иш хIела кьариган хIейалри, валлагьи гIязим…
САКИНАТ. Гьари, диур! Илизибад гIелахIебухъести хIелара камли ахIен!
КАЗИМ. ЦIахси хабар! ЯхI лебси адамли иргъайзивад ухъайчи держла бужав гьатIи! Гьанна шантази хабар диркур. ХIела кьариган сайли ил, хьунул, иш анцIбукь набра дебали децIагеси саби. Рукьянгу багьи се сабил ишдала бетаурси?
САКИНАТ. Чина рукьиша?
КАЗИМ. ХI****ас.
САКИНАТ. Гьа, марлира, бегIтачи, гIур чина аркьяна гьатIи. Гьуя, шанти! ...
Вякьунсилавад гIелавяхI чарулхъуси ХIямид шалкIуб гIярякьила шишара лебли дебали гардикIули хапли гIурра вагьарирар ва ахъли далайили тIамадиру.
ХIЯМИД. ХIела хIулбала хIерли, къуймур,
Чяйлизибси чакарван…
КАЗИМ. Башри хъярхъбара! Вашен! Вашен! (ГьакIикIар някъли.)
ХIЯМИД. Чинара пигьлуми?
КАЗИМ. Вашен, викIулра, къалабали!
ХIЯМИД. Ну гьалакли ахIенрагу, узи. Дуги гIяхIси бакIаб, рузикьар!
САКИНАТ. ХIедра муриси гьанкI!
КАЗИМ. Халикь къаршихIейкибу?
ХIЯМИД. Сейруси наб ил пандахьи, кIел пигьалали… – кутья хана!..
КАЗИМ. Вашен къалабали хIебиалли! Каршури илини варгадли.
ХIЯМИД. Ну кавшеси адам гьачам дунъяла къакъличи дакIувиубли ахIен! (ДалайикIули гьайирар.) ХIела хIулбала хIерли,
Ца кьякьалра кахIели,
Чяйлизибси чакарван,
Абзурли вацIахъира!
КАЗИМ. Гьей-гьуй!
ХIЯМИД. Арадеш, узи!
ПАРДАВ
ХIЯБЪИБИЛ АНЦIБУКЬ
ДагъитIа БекI ва илала юлдаш Сайпула Исаевич шадиб-гьунила мерличиб, халаси шарала дублаб, бялихъуни дурцули кабиили саби. Гьарахъли ахIи цIа улкули саби, иличиб шангра леб. Мякьлаб чебиули саби биштIаси стол, иличир декIар-декIарти держлуми, шин, сокани, кьям-кIуцIул. Столла цашайчиб чебиули саби шампурта баршибси мангал.
АРТУР САЛИМОВИЧ. ЦIуденга хъуммартид, Сайпула Исаевич, бялихъла нергълизи къузбарес, дебали бизити гавли тIемдикIути нергъ детарар.
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Гьайгьай, леб нуни хIядурбарибси цIуденгара. Наб дигахъис цIаличибад шанг убасибмадан ца гIярякьила пигьалара ила кертIес.
АРТУР САЛИМОВИЧ. Илра бирехIе. Ну жагьси замана бялихъуни дурцес бикIуси секIал балуси ахIенри. Стройотрядлизив узухIели ца ухъна урусли бурсиварибсири. Агь, бахъ ахIмакь бялихъчи ирибгу ил.
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Нура илтяхIярли сайри бурсииубси.
АРТУР САЛИМОВИЧ. Нуша дирира умцIули милякъуначи бялихъ буцес, ил гьачамалра чехIеира. Амма чарулхъухIели илала къакъличиб тавра хъячIли бицIили бири, нушала биалли – кIел-хIябал…
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Турли дурцули вииши?
АРТУР САЛИМОВИЧ. Ю-ю-юх. МурчIлизибад барибси къармакъ бири. СейкIулихьалли илизи дигIяндеш бурахъес хIейубра. Илини сабри наб бегIгьалаб бялихъличибад кам архъуси тамашала тяхIяр чебаахъибсира.
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Бухъна урус бялихъчибала нушани хIедалути дахъал гIямулти дирар.
АРТУР САЛИМОВИЧ. Нушала замана хIедалути дагьес, абзлизир гьадидикес къайгъилизир дирира, гьаннала жагьилтигъунти хIедирира...
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Замунти сари дебали дарсдиубти, Артур Салимович. Иш тяхIяр-кьяйдаличи дунъя, яра хIукумат ляркьян викIуси илхIели виалри, туснакълав яра делиханализив убкIахъи. Гьаннара лебгу дигуцад жагьти духути... Ит ухънала дигIяндеш хIебагьуррив гьатIи?
АРТУР САЛИМОВИЧ. Сен хI****усира! КIел гIярякьила шишали илала мухIли кункли абхьахъиб, хIя-хIя-хIя…
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Се сабри гьатIи?
АРТУР САЛИМОВИЧ. Иличила кIинайс бурис. Хъумартайчи, чи жагьил уршила хабар сабри хIед наб бурес дигуси?
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Гьа-а… Ил уршили дилайчил варх университет таманаибси сай. Юлдашунира саби. Ил университетла КВН-ла командализив масхурти пикридиран, илди лукIан бегIлара пайдаласи урши сай. Ишав ахIенли ил Центральный телевидениелизивра валули сай. Дудеш агарли халаваибсира сай, серхурсира сай…
АРТУР САЛИМОВИЧ. КВН-тачи хIерикIес наб чинад лебси замана. Ил хабар сабрив бурес дигуси?
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Юх. Урши викIуливан, илдали пикрибарибси ДагъистIан балли машгьурбареси, халкьлис дебали бусягIят гIягIниси, нушала мер-мусаличиб бузеси, экспертизали лайикьбарибси агропромышленный секторла бизнес-проект леб.
АРТУР САЛИМОВИЧ. Ил декIарси хабар.
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Нушала система хIуни балад…
АРТУР САЛИМОВИЧ. Гьу, аргъира… ГIур се гIягIнили?
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Кумекбарес биалри, бикIули саби, дебали гIяхIсири, имкан агара биалли, диргалахIебулхъес хIякимти. Гьуни абхьалли, ца-кIел дусли илди кьяшмачи тIашбилзан. ХIябдарш-авдаршцад адамлис илаб хIянчи бирар… Нунира чебаира ил проект, дебали гапбареси саби.
АРТУР САЛИМОВИЧ. Ил дебали гIяхIси хабар саби. Илдигъунти жагьти гIеббуцес нушачиб чебла саби. Бура ил проект дила кумекчиличи баахъес, хIерикIус… дигалли сайра вакIес асубирар или бура.
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Сен хIянчила замана илис хасбируси эгер гъайухъес гIягIнисилизи халбирадли, ил бусягIят ишав лев.
АРТУР САЛИМОВИЧ (къармакъ ита-иша вяшбирули). Чинав лева?
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ (някъ шайчи гьакIбиру). Шарала ил шайчив лев дила уршиличил.
АРТУР САЛИМОВИЧ. Гьари, живара иша.
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. БусягIят. (Столличи гъамирар ва рация някъла касили кнопка къужбиру.) Камиль!
РАЦИЯЛИЗИБАД ТIАМА. ЛехIлира.
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Усман гьарахълив?
РАЦИЯЛИЗИБАД ТIАМА. Юх, кIелра юлдаш гьарахъли ахIи леб.
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Дурцулив бялихъуни?
РАЦИЯЛИЗИБАД ТIАМА. ГIе, илдас гьарбизурли саби.
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Усман нушачи гъамиахъес бура.
АРТУР САЛИМОВИЧ. ХIера, хIера!.. (Тямхъбиру къармакъ.) Агь, сунела вегIебш! ВиргIявиргира... Милякъ берги саби… Кьаниубра… (Сагали милякъ къармакъличи калтIа, шизи иргьу, гIягали някъби хIяршдиру.)
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ (гъамиубли шангличи духIнарти руржути гъудурдиру, рация столличи тIашбалта). Камси заманали хIядурли дирар нушала бялихъла нергъ.
АРТУР САЛИМОВИЧ. Лебтас диуру?
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Даили имцIадухъари лер. Гьанна мангаллизибра цIа билкьехIе.
АРТУР САЛИМОВИЧ. КертIа се биалра хIебиалли мухIли берубли сабину.
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ (кайсу гIярякьила шиша). Юх, гьалакмайкIуд. Томатунала сок.
Хапли илдала гьалав Усман вагьарирар.
УСМАН. Ассаламу гIялайкум!
АРТУР САЛИМОВИЧ. ВагIялайкум ассалам!
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. ВагIялайкум ассалам!
УСМАН (гъамиубли гьарилла някъби дурцу). ЖихIеварили хIушачи гъамиэс дила хатир-ламусли кьабулхIебариб…
АРТУР САЛИМОВИЧ. ГIе-е… дила гьанбикли, чеваири гьачам телепрограммализив. Масхуртачи дукаркIули калунра.
УСМАН. Баркаллагь.
АРТУР САЛИМОВИЧ. Амма ил сабабли ахIенри гьанна иша живарибси. Сайпула Исаевичли хIечила хабар бурили гIергъи гъайухъес иштяхIдухъун. ХIушала, викIар, дебали гапбареси пикри леб агропромышленный сектор гIурра къулайбиахъес. Ил хабар марсив?
УСМАН. ГIе, Артур Салимович, леб илгъуна пикри, хIябэсил экспертизаличиб саби нушала бизнес-проект. Лебтанилра ил гапбирули саби. Кумек биалри… кумек биалри гьайгьай…
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ (сокла пигьала гьабурцули Артур Салимовичлизи). Урузмайрудну гелешмешман имкан лебли гъайикIен. ХIера ил столличибад хIед дигусира каса лезми ункъли гъайбикIахъес. (Чебиахъу някъли столличи.)
УСМАН. Халаси баркалла биаб хIушаб, амма нушала гьуйчиб сегъунти дигара адамти къаршибиркули саби…
АРТУР САЛИМОВИЧ. Аргъира, урши. Се кумек гIягIнилил, селизибал хIушала бизнес-проектла мягIна уруххIекIули аргъесли бура.
УСМАН. Нуни хIушала хIянчи дебали кьиматла бируси саби. ХIуша халати, халкьла яшав гьалабяхI башахъес имкьли дузути адамти сарра. Амма наб чумал бархIи гьалаб чIумали децIагиб, Артур Салимович.
АРТУР САЛИМОВИЧ. Сен?
УСМАН. Ну дугьаизурси адамли хIу мучлахIерили дахъал гъай дуриб…
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ (тамашали хIерикIули). Се ири?
УСМАН. ГIе, ну ванзали уввуцили къулайлири илди гъай лихIбали дакьесличиб…
АРТУР САЛИМОВИЧ (гъузгъалдиси ва суал бархси хIерли хIерикIар Сайпула Исаевичличи). Бизнес-проект… Агрохолдинг… Экспертизали ил кьабулбирули биалли гIеббуцес нушара хIердикIехIе.
УСМАН. Юх, юх… Гьанна иличила ахIен наб бурес дигуси.
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. ХIу селичила сайри, урши, гъайикIуси?
УСМАН. "Ну сайра, - викIар, - вегI… чилилра набзи хIейгуси секIал гужли хIебирахъу".
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. ХIу гIярзаличил вакIибсирив, яра…? НуникIун ишизи бурра агропромышленный бизнес-проектличила!
АРТУР САЛИМОВИЧ. Гьари, тIаш! ГIурра бура гьари чили ва сен мучлахIерибсирал ну? Илдигъунтачил нушала гъай къантIти дирар. Чили саби хIушала проектлис гьуни хIелугуси, илцад ил лебтани гапбирули биалли?!
УСМАН. "Валлагьи, биллагьи, таллагьи ДагъистIа БекI кьукьумачив дила гьалав тиладихIейкIесгу, хIела мурад бетхIерар!" – илала гъай сари.
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Вабабай-вададай…
УСМАН. ГIе! ГIурра тиладибарасри… ружер баили дамулхъи… яра инсульт… инфаркт… Ну къалабали иличивад гьавухъунра. Амма ил кьабуликалли, гIур наб… нушаб селра буршавбулхъуси агара.
АРТУР САЛИМОВИЧ. Гьари, урухмакIудну бура чиди ведомстволизив узусил ил гъабза!
УСМАН. Ил хIукуматла къуллукъчи ахIен…
АРТУР САЛИМОВИЧ. Вя-я-яхI… ХIергъира мягIна хIела гъайла.
УСМАН. Дила гелешмешла дудеш сай.
КъантIси пауза. Артур Салимович ва Сайпула Исаевич цаличи ца хIербикIар.
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Се-е-е?!
УСМАН. ГIе-е… Иличила сайра ну гъайикIуси…
АРТУР САЛИМОВИЧ. ХIя-хIя-хIя…
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ (кахси хIерли иличи хIерикIули). ГIяйибмабирид…
АРТУР САЛИМОВИЧ. ХIела мурад… хIебиалли?
УСМАН. ГIе-е! Сукникьяна ветаи наб, халаси тилади саби. Эгер хIу вакIили тиладибарадли илини чархIейрури. Гьанна дила талихIла умхьу хIела някъбазиб саби, гIур нуни бареси балули ахIенра…
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. "Кавказская пленница" чехIебаибсив, урши?
АРТУР САЛИМОВИЧ. Се?!
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Юх, юх… Агь, абдал! Се саби гъари нуни буруси…? (Хъатли сунела мухIли бурцу.)
АРТУР САЛИМОВИЧ (Сайпула Исаевичла дебали мяхIталли-кахти дяхIла сипат хIердарили ахъли дукаркIар). ГIяйса кьадичи кьял гудегван… ХIя-хIя-хIя…
САЙПУЛА ИАЕВИЧ. Ту-у-у… (Някълабси сокла пакет столличи лайбикIу ва гьимукIили тяйдиирар.)
АРТУР САЛИМОВИЧ. Ну – сукникьяна, Сайпула Исаевич! Сукникьяна! ХIя-хIя-хIя… Ишизивад марлира халаси гIяртист ветарар!
УСМАН. Илра вайси ахIенри…
АРТУР САЛИМОВИЧ. Агь, хIела жан дат… ишцад дукаряхIес бикибси ахIен наб бахъхIи.
УСМАН. Нушала сагаси масхарала программара леб…
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ (БекI гьимхIейгниличи шакикили). ХIя-хIя-хIя…
АРТУР САЛИМОВИЧ. СейкIуда, Сайпула Исаевич? ДагъитIа урибси гIяртистла даражаличи ваили сай, ахIену гьатIи?
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Культурала министр виасри бусягIят къулбасбираси… ХIя-хIя-хIя…
АРТУР САЛИМОВИЧ. ГIямрулизир сегъунти дигара анцIбукьлуми, хIянчи ва къуллукъуни чедаира, амма сукникьянали гьачамлис…
УСМАН (пашманни). ХIебиалли дила хIечи умут…
АРТУР САЛИМОВИЧ. Юх, урши, аргъира хIела мурад, къалабамайкIуд. (ХIеръили вярхкьячи.) Нушани се-биалра пикрибирехIе. КертIа ишис гIяхIсигъуна, Сайпула Исаевич.
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. БусягIят…
УСМАН. Юх, юх, юх… Халаси баркалла. Наб хIейгути секIал… Ихтияр барадалли, ну аркьяс.
АРТУР САЛИМОВИЧ. Или биалли, урши, хIезиб саби ихтияр.
УСМАН. Баркалла. (Къалабали дураулхъан.)
Камси замана пауза. Артур Салимович ва Сайпула Исаевич цаличи ца хIербикIар ва ахъли дукаркIар.
АРТУР САЛИМОВИЧ. Гьаннала жагьилти чебиулрив сегъунтил, Сайпула Исаевич! ХIя-хIя-хIя…
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Ну таманли урузварили илини ишавад вебшеси гIямалличи балан пикриухъунра… ХIя-хIя-хIя…
АРТУР САЛИМОВИЧ. Гьаригу, дати хабурти…
САЙПУЛП ИСАЕВИЧ. Валлагьи гIязим, нуни балуси аги…
АРТУР САЛИМОВИЧ. Сукникьяна! ХIя-хIя-хIя…
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. ХIезивад сукникьяна!.. ХIя-хIя-хIя…
Се сабрил пикри бакIили Артур Салимовичли дуки хапли къябиу. Илис гIелавад дуки къябиу Сайпула Исаевичлира.
АРТУР САЛИМОВИЧ. Сайпула Исаевич, амма уршила нушачи ил архIялизиб дугьби ургабси се мягIна саби? Гьа-а?
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Сукникьянала гIур се мягIна бируси?
АРТУР САЛИМОВИЧ. Ю-ю-юх… Ишаб се-биалра нуша пикрихIедухъунси мягIна леб.
САЙПУЛА САИДОВИЧ. Шангличи хIерикIус. (ИлавяхI гьайирар.)
АРТУР САЛИМОВИЧ. ТIаш! Ваши гьари иша!
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Гьу? (Гъамирар.)
АРТУР САЛИМОВИЧ. Ил уршила баркьудилизиб марлира халаси мягIна леб.
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. ХIергъулира.
АРТУР САЛИМОВИЧ. Илини бусягIят ишаб барибси масхара тяп шайтIа хIя-я-я… хIуйзи тIулван… бакьибсив?
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Или сабара? Амма се мягIна?
АРТУР САЛИМОВИЧ. Пикриухъен: эгер нуни илала риганайла дудеш мутIигIхIевакIахъасли, ну чи сайра гьатIи?!
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Сукникьянала архIя яра хайрила бирар, яра… Илдачи вархьеси, ваши, чи биалра мешуси ургехIе…
АРТУР САЛИМОВИЧ. Ил хабар тIинтIхIебирар ДагъистIайзиб или гьанбиркулив? Ил гьамадси анцIбукь ну, ДагъистIа БекIли, бажардихIебарасли, гIур чили хIурматбирусив дила?! СейкIаслира халкь набчи бирхаахъес вирару?!
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. ХIерагу, сегъунти суалти хапли алкIулил!
АРТУР САЛИМОВИЧ. Ункъли пикриухъалли, нушала Президентла набчибси бирхауд бетахъалли таман анцIбукь!
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ (Камси замана мухIли гьаргли гъай дурахIебулхъули калан). Агь, сунна вегIебш!.. ХIерагу ца…
АРТУР САЛИМОВИЧ. ГIе! Ил саби мягIна! Набчи ну гIяйибтаирус кIинайс. Агь, хIела жан дат! ХIерагу, ил гIяртист сен духуси уилил! Иш хабар хIуни вари чизилра мабурид.
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. ГIе-е… Дила уршила юлдаш сай! Аргъира. Чизилра… (ЦIаличивяхI хIерикIар.) Нергъ! (Вявличил ила дуцIулхъан.) Нергъ! Нушала бялихъла нергъ! (КIуцIулвакъли нергъ гъудурдиру, цIуденга дурасили шанглизи къузбиру, столличибад шиша кайсу ва бишIаси стаканнизи гIярякьи кертIу.)
АРТУР САЛИМОВИЧ. Агь, дила къармакъ сецадхIи зянкъбикIули! (ДуцIулхъан къармакъличи, ил тямхъбиру.) Машаллагь, машаллагь… ХIера, сегъуна бялихъ бикибал наб! (Ил дураабитIес къайгъиличил капронла ги къармукъла аркличи гьалакли алавбиру.) Камси заманала гIергъи кIелра столла дубла кабирур. Сайпула Исаевичли цIаличибад шанг убису ва илизи гIярякьила стакан кертIу, цIуденга дурайсу.
АРТУР САЛИМОВИЧ. ХIела гьанбикли, чиди бархIи ила дукьес гIяхIсив?
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Лябкьуси алхIят бархIи дила цархIил гьалакси къуллукъ леб…
АРТУР САЛИМОВИЧ. ГIе, гIе… Нуни хъумартурра. Сут бархIи аркьехIе.
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Ил архIя сен-сен дураберкIес гIяхIсирил пикридухъес…
АРТУР САЛИМОВИЧ. Нуни илди авара далути ахIен. Сен-сен дураберкIалра гьарбизес гIягIниси саби. Сеналра!
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Амма ил дурабуркIуси тIяхIяр?..
АРТУР САЛИМОВИЧ. ХIергъулра гъайла мягIна.
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. ГIядатла адам виалли сукни вакIибси – ца тяхIяр, хIу виадли гьаланачи иличи ваэс гIягIнили саби. ХIулби липIдарнили Жабраил малаикван хапли илав вагьархIейруд.
АРТУР САЛИМОВИЧ. ГIе, хIейрус. Се пикри леба?
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. ДагъистIа БекI чина-биалра архIяли укьес дураухъалли – охрана, сопровождение, гьуни ибгули, машинтала колонна…
АРТУР САЛИМОВИЧ. Илди агарли наб чина-биалра укьесра ихтияр агара гьачам БекI сайли, амма ил тяхIяр иш анцIбукьлис асухIебирар.
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Иличила сайра пикриикIуси. Буйрухъ барили, рурси ил уршилис шери реда или гуж имкьаэсра хIейрар…
АРТУР САЛИМОВИЧ. Гьайгьай. Ил кьалли буэс, ну илини БекI сайни хIевагьесли пикрибаралли, дила гьанбикли, гIурра гIяхIсири.
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Или биалли архIяла мурадличи игьдибарбихьес…
АРТУР САЛИМОВИЧ. ГIе, тяп ил тяхIярли биэс гIягIнили саби. Илини бусягIятал ну вагьасли, се харидеш леба?! Телефон касили зянкъдяхъес хIейрусу илис рурси шери реда или! Ю-ю-юх!
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Илра бархьси саби.
АРТУР САЛИМОВИЧ. Буйрухъ ишаб хIебузар.
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Сукникьянала мухIлила пагь биэс гIягIниси саби, анцIукь хIясибли дебали саберхурси гIякьлура.
АРТУР САЛИМОВИЧ. ГIякьлу цаибил мерличиб, кIиибил – лезми!
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Ил саби наб бурес дигусира.
АРТУР САЛИМОВИЧ. Чи саял илала гьалав кьукьубачив тиладиикIуси хIердикIехIе. Гъайла къантIа, кIел машина, гIур гIягIнили ахIен.
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Диуру?
АРТУР САЛИМОВИЧ. Нушалайчил дархли хIябал.
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Аргъира, хIябал…
АРТУР САЛИМОВИЧ. ЧIянкIли нушалацун машина илала къапула гьала баэсли, гIеларти тяйдили диаб. Нушалара чила сабил хIебагьесли машина.
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Аргъира.
АРТУР САЛИМОВИЧ. Гьайгьай, нушала куцличира пикридухъес гIягIнили саби.
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. ЦIуба хIева, галстук?
АРТУР САЛИМОВИЧ. Юх, сегъунтилра костюмти ва галстукуни, халкьлис гIядатлати палтар. Дила куцра илини хIевагьесли барсбарес чебуркъар. Супелти даршес, яра кьапIа хIулбачи битIакIес, тIама барсбарес… Гъайла къантIли, се биалра набчиб, яра набзиб барсбарес…
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Театрла гример левкис.
АРТУР САЛИМОВИЧ. Ил бегIла гIяхIсири! Нуни гьалаб бакьибсири Азербайджанла Компартияла цаибил секретарь ХIяйдар ГIялиев сунела куц барсбарили халкьла яшав ункъли багьес багьандан таксиличив Баку шагьарлизив вашусири, базарличиб се-биалра исусири, тукентази вашусири, адамти се бикIулил лехIихъусири…
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. ХIя-хIя-хIя… Ил хабар нунира бакьибси саби.
АРТУР САЛИМОВИЧ. Гьанна нушара хIердикIехIе адамтала яшавличи, гIядатлати халкьличил ихтилатдулхъехIе, декIарти хIулбани гIямруличи бухIнарад хIердикIехIе. Нушала сегъуна хIурмат лебал халкьла ургаб – ил саби цархIил мягIна ил уршила. Чи бикIара илис?
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Усман.
АРТУР САЛИМОВИЧ. ГIямултар уили сай ил… гIяхIси хIяким ветарар…
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. ХIяким?
АРТУР САЛИМОВИЧ. МехIур адам гIямултар виэс вируси ахIен.
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. ГIе-е… Нушала адам сай. Гьар-гьар адамла заманалис биалра нуша гIяртистуни детаахъес гIякьлу биибу! ХIя-хIя-хIя…
АРТУР САЛИМОВИЧ. ГIе-е… ХIердикIехIе нушала пагьмуличи. Ила дукьесра бархIехъла замана гIягIнибиркур. Сукникьянаби ил замана хIебирару башути?
САЙПУЛА. Бирар биэс…
АРТУР САЛИМОВИЧ. Гьанна биалли гьар-секIал нуни аргъесли дура: чила саял ил урши, се багьуди лебсил, се хIнчи бирусил… Гъайла къантIа, лерилра хIуни далути иличила дура.
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. ГIяхIси. ХIера иша…
АРТУР САЛИМОВИЧ. Гьари, тIаш! Гьачам жибара лебилра гушти тIембагьахъес хIела бялихъла нергъла, гIур гъайдикIехIе.
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. ГIяхIси. (Кайсу някъла рация.)
ПАРДАВ
ТАМАН ЦАИБИЛ БУТIА
КIИИБИЛ БУТIА
ЦАИБИЛ АНЦIБУКЬ
ПАРДАВ
БархIехъла замана. Казимла гьалахъали. Газанякъби кьукьубачи удяхъили, кIелра някъли бекI буцили диванна ца шайчи кайили сай Халикь, итил шайчир кIанала дубли мухIлира кIапIбарили пикрумазир хумарли кариили сари Сакинат. Илдала гьалав се-биалра хIебиусиван, се сабрил баргес умцIусиван гьалак-гьалакли вачавархибси дяхIла сипатличил ита-иша къунзикIули сай Казим.
КАЗИМ. ВяхI-хI-хI… (Хапли тIашилзан Халикьла гьала. Вявличил.) "Эй, хIела чархла кам архъ, ахмах, эмхIела тупанг… хIела гъайлизиб саби бусягIят дила хъалибаргла амру, верцахъаба ну, бикьрили кайзи наб!" – сен хIейкIусири?
ХАЛИКЬ (ахъбурцу бекI). Ягъари, сен хIейкIусира узи! Урухварира, урузварира, кьукьубачивбалан тиладибарра… Гьеч!
КАЗИМ. Кеплирив, иргъайзиврив или викIухIели?
ХАЛИКЬ. Ца тяхIяр! Ца куц сецад держли ужалра… Кьяшми дулкIули хьалли, бекI кепли хIебирар, лезми биалли нерхли бакибсин гIявали пIурбикIар. ШакхIейкили адам виргIякайрар… Держлис цIакьси адам сай.
КАЗИМ. ХIеркIла къаркъба ужаб сай хункIгъунти сурслизир дарцдикили вебкIахъес, нажас.
САКИНАТ. Селис гIягIнисирив гьатIи хIед иличил абзикили держли ужес, гьа?
ХАЛИКЬ. Ягъари, рузикьар, абзхIейкирагу… хI****ас сен или бетаурал… чили бала, бургар илини чягъирлизи бархиуси абдалвируси дарман! Илис гьалар, яра гIелар диубти анцIбукьуни гьандиркули, ил тIалакь наб сен гьанхIебиркуси?!
САКИНАТ. Се бирехIе гьатIи гьанна? ХIела хьунул урези агарли къунба ругьулив? Илини набзира Аллагьличиб хъя барили буриб хIуни барибси!
ХАЛИХЪ. Илала хъями нуни ункъли далас…
САКИНАТ. ВегIла хьунуйчи игьдибар хIебирули…
КАЗИМ. Диур илди дацIти гъай. Аргъесли бура ХIямид сейкIулил: гьанбиркур, яра гьанхIебиркур?
ХАЛИКЬ. Ягъари, узи, хьарбаасли, базарличибван вачар бехIбирхьули сай набчил: (гIердирули.) "Гьачамлис кIел гIярякьила ящик!.."
КАЗИМ. ВяхI, узи, мурад илизиб биалли…
ХАЛИКЬ. Юх! Нуни хI****асу – гьачамлис кIел гIярякьила ящик, гIур… хIердикIехIе… ХIябал мазала масла чарх…
САКИНАТ. ХIела лезмили ахIену гьатIи илди мез дарибти!
ХАЛИКЬ (харчли алзан дивайчивад). ХIебушира тIалакь, чуйна тикрарбариша!
САКИНАТ. Сен чархIерулхъули хьунул или биалли?
КАЗИМ. Кьади сейкIули?
ХАЛИКЬ. КIина укьунра кьадичи…
КАЗИМ. Гьу?
ХАЛИКЬ. "Масхаралисван хIуни тIалакьбушили виадра, - викIар, - ил марси саби".
КАЗИМ. ГIе, масхаралис кавшивси хIебкIусив?!
ХАЛИКЬ. Шантази багьахъес цIахли саби, амма дигIянбарес декIар гьамадлив?
КАЗИМ. Дила лезми – наб душман!
ХАЛИКЬ. ХIура гIяжаибли гьалаксири уркъуба угьес… кумекбаресила мерлаб… Кьакьала дураухъес итира дяхI агара… Илцун биалри нушала анцIкьи буи…
САКИНАТ (уркIрухъи). ГIур се леба нушани хI****уси?
ХАЛИКЬ. Ил хIябъибил… тIалакь саби.
КАЗИМ. Се-е?!
САКИНАТ. Гьуя-я… Илис гьаларти мурт диубти?! Нушани сен хIебакьира?
ХАЛИКЬ. Ункъли дигIяндарибхIели… Чизилра хIебагьахъурли даршудиубра.
КАЗИМ. Агь, ишди абдул законти…
САКИНАТ. Абдулти – хIуша! Законти духути сари!
КАЗИМ. Кьади гIур сейкIи? Гьанна хIейрусив илини гIямал баргес?
САКИНАТ. СейкIуси… ШаригIят хIясибли иш саби гьуни или къантIли буриб…
КАЗИМ. Се гьуни?
ХАЛИКЬ. ВяхI! ХIуни "Адам ва ХIява" бикIуси кино чехIебаибсив?
КАЗИМ. ХIя-хIя-хIя….
САКИНАТ. Селра чебиули ахIенра дукаркIеси…
КАЗИМ. Абдал! Кьадичи укьес гьалаб набчи вакIес гIягIнисири. Чизилра хIебагьахъурли, узи, хIушала аги белгибираси. ХIя-хIя-хIя… Астагъпируллагь… Гьанна ил шантаницун ахIенли кьадили балули биалли, гIур се гьуни леба илини ибси хIебарили!
ХАЛИКЬ (вявличил). Кьадили ибси барили гIергъи гIур ил хьунул селис гIягIнисив наб!
КАЗИМ. ГьалакмайкIуд. ХIя-хIя-хIя… Вирхаи, хIябал баз дикили гIергъи хIела хьунуйчи ну хъаирус, гIур биалли… ХIя-хIя-хIя…
САКИНАТ. Диур!
Хапли къапула зянкъла тIама бикьу.
КАЗИМ. Гьу, гьанна дила гIяхIли бакIиб. ХIеръа, Сакинат, хIела шангличи. Ну бусягIят илдас гьунивиус.
ХАЛИКЬ. Ну аркьяс хIебиалли…
Сакинат харчли арилзан, ва кухнялизи аркьян.
КАЗИМ (Халикьлизи). ХIезибад дигIяндеш агара, кайи дивайчи. (Хъярхъли дураулхъан. Камси заманали Артур Салимовичра ва Сайпула Исаевичра кабукили чарирар. ДагъистIа БекI вагьесли ахIен: иличир гIядатала адамла палтар сари, бекIличиб модаласи бейсболка.) Даширая, даширая, хIурматла гIяхIли, хIушачи ну хIерила замайчивад хIерлира…
АРТУР САЛИМОВИЧ. Ассаламу гIялайкум!
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Ассаламу гIялайкум!
ХАЛИКЬ. ВагIялайкум ассалам. (Някъби дурцу бакIибтала, тамашали хIерикIар.)
АРТУР САЛИМОВИЧ. ХIериличивад викIуду! ("Чили бурибси ишизи?" – викIусиван хIерикIар Сайпула Исаевичличи. Илини хIулби журугдарили хъуцIруми ахъдурцу.)
КАЗИМ. ГIе, хIерила замайчивад. Дарили гIяхIти хинкIи, дурасили подваллизирад вебкIибси ужести чягъир хIерлира… Даширая, кайирая иша (чебиахъу диван.) бусягIят гIягIнити договортира лерхис, багьлали гъайдикIехIе…
АРТУР САЛИМОВИЧ. Нушалара замунти хIедирули дигухIели…
КАЗИМ. ХIерели хIедакIибхIели наб зянкъикIес ламусли кьабулхIебарра, амма гьанна гIурра гIяхIси замана саби. Чичилра гьачам вягIда барибси ахIен хIушачи хIерли. БусягIят… (Дураухъес гьайирар.)
АРТУР САЛИМОВИЧ. ГIягIнили ахIен нушаб сегъунтилра кагъурти, гьалакмайкIуд… ХIед гIягIнилив, Сайпула Исаевич?
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Чичилра вягIда хIебарибси гIяхIси хабар саби, амма гьачамлис нунира бакьибси ахIен ил анцIбукь документально… договор къулбасбарили, печать бяхъили белгибируси… Илди секIал набра гIягIнили ахIен.
АРТУР САЛИМОВИЧ. ГIе, иличила, нунира бакьибси ахIен.
КАЗИМ (тамашали хIерикIули). Договор агарли вягIда барес… ХI****ас… ИшбархIи ца гъай дирар, жIягIял декIарти… Ил тяхIярли… гъайла вягIдаличибли, юлдашуни, ну узуси ахIенра… Дила гIягIниси тяхIярли учет-отчет дузахъули рузуси бухгалтер лерси сари… (БакIибтазибад чи саял халаси багьес хIейрули гьачам итичи, гьачам ишичи хIерикIар.)
АРТУР САЛИМОВИЧ. Нушала гьаннара халаси замана агара…
КАЗИМ. Гьари, диур хабурти, бусягIят хинкIира далкьалан… (ВявикIар.) Сакинат!
САКИНАТ (кухнялизибад тIама.) Гьай! БусягIят!
КАЗИМ. ХIуша иш дивайчи кайирая… кайирая! (ДуцIли хъули аркьян.)
АРТУР САЛИМОВИЧ (вярхкьязи). Ваши хIебиалли дивайчи. (Кабирур.)
Халикь биштIаси столличирти мерладирули арха-кархили сай. Камси заманали папка шалкIу буцили Казим дураулхъан.
КАЗИМ (Халикьлизи). Гьари хIу укьян дила подваллизи, нуни декIарли кабихьили удибси ганзухъличиб цIудара пакет лебну дураса иша.
ХАЛИКЬ. Умхьу?
КАЗИМ. Унзала чеди гIябуйчи хIеръа.
ХАЛИКЬ. БусягIят. (Аркьян.)
КАЗИМ. Ишдусла сабухъ лебгIеб гапбаресли саби… муридеш… Муридеш дикIадалли Геджухла дурибталачиб имцIали саби. ХIушани ибхIели чисра малугад или, ну мухIли буцили хIянчилизиахъира, башути гьарбикIути чумра чарбарра… (Кайили столла дубла гьаргбиру папка.)
АРТУР САЛИМОВИЧ. (мерлавад алзан). Гьари, юлдаш, лехIизи гъайличи. Гьанна нушаб илдазир дирес я замана агара, я гIягIнидеш…
КАЗИМ (тамашали хIерикIар). Гьаннала замана декIарсигу, юлдашуни.
АРТУР САЛИМОВИЧ (вярхкьячи хIерикIар, илини кьабулли бекI гьакIбиру). Нушала архIяла мурад декIарси саби. Гьайгьай, хIела сабухъ гIяхIси багьалис бицили каберхахъес нушани сегъуна дигара кумекра бирехIе, амма…
КАЗИМ. ХIергъулрагу мягIна.
АРТУР САЛИМОВИЧ. Иш анцIбукьлис урусуни бикIули бирар: "У вас – товар, у нас – купец!"
КАЗИМ. Ну декIар ил ахIену гьатIи викIуси?! ХIя-хIя-хIя…
АРТУР САЛИМОВИЧ. Нушала гъай… хIела рурсиличила сари.
КАЗИМ (дебали тамашаиубли, къантIси паузала гIергъи). Се-е?
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. ГIе, сукникьяна сай иш…
КАЗИМ (кабиркур столлличи някълабси пака). Вя-яхI-хI…
Хъулирад къукъу-рямкьярла, кадиркули дялчути кьумур-кьям, тIалхIяналичи мешути ва айцIла тIама-гьама ахъдирар.
САКИНАТ (тIама кухнялизибад). ХIера се бетаурлил… дила замана агара!
КАЗИМ (харчли айзурли тIамаличивяхI дуцIулхъан, амма гьуйчив чарирар ва гъамирар Артур Салимовичличи). Сукникьяна ирив?
АРТУР САЛИМОВИЧ. Дарган мезли сейкIусилра хI****ас, амма нушала мурад ил саби.
КАЗИМ. ХIу – сукникьяна?! (ГьалавяхI ганз кайцIу.)
АРТУР САЛИМОВИЧ (гIелавяхI хихирар). Нушала дубуртазиб бузуси гIядат хIясибли, хIуни нушази бусягIят бурес гIягIнили саби… (хIерикIар Сайпула Исаевичличи) мекъла бархIиличила сабрив?
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ (харчли алзан дивайчивад). ХIуша нушала, нуша…
КАЗИМ. Нушала?!
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Ю-юх… ГIе-е… ХIуша хIушала…
АРТУР САЛИМОВИЧ (тамашали иличи хIерикIар). Нушала ахIену гъари?
КАЗИМ. Вя-яхI-яхI… Рурсира хъулир агара… Ну ишбархIи сагаси сабухъла… Ягъари, дахъал къабакъуни… тIутIи… гIинцби-хъярби… "чапуста" лер дила ишдус… Договор къулбасбарес Терекемелизибад бакIес гIягIнити лебли хIерлира. ХIуша чиди зоопарклизирад гьардухъунти маймунти сарра, гьа-а?
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Гьей, хъа вегI, сен-сен гъайикIулри хIу?! Нуша чи саррал хI****улрив?!
АРТУР САЛИМОВИЧ. Гьайгьай, хI****ули сай…
КАЗИМ. ХIедалулра, юлдашуни, я дагьес хIейги…
АРТУР САЛИМОВИЧ. ХIуни рурси нушала уршилис шери редес гIягIнили саби…
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Ил буйрухъ ахIен, вари гьанмабикаб…
АРТУР САЛИМОВИЧ. ХIу дебали пашманируд нушала мурад бетхIерахъадли…
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Иш чи саял хIелулрив? ХIела юртлизиб ишала сурат агарав?
КАЗИМ (вявличил). Узи! ГьулухъунхIели ну рурсбала суратуначи хIерикIус, амма муйлала суратуначи хIерикIес дила хасият лебси ахIен.
АРТУР САЛИМОВИЧ (цулби кьярждарили). Гьа-а?!
КАЗИМ. Ягъари, саялра чи саю хIушала урши? ХIуша чи сарра?!
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Усман бикIар нушала уршилис. Ит… бегIлара урибси КВН-командализивси…
АРТУР САЛИМОВИЧ. ГIе-е! БегIлара духуси, бегIлара пагьмучевси, халатала хIурмат-хатир дируси, жагьтас гIибратли вируси, гIяхIси багьуди касибси…
КАЗИМ. Ил маймуну гъари? Ту-у-у!..
АРТУР САЛИМОВИЧ. ХIу пашманируд…
КАЗИМ. Валлагьи гIязим, бусягIят дила гьала кьукьубачив… Россияла президент…
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. ХIера ункъли, юлдаш! Иш хIела гьадив – ДагъистIа БекI!
КАЗИМ. Се-е?! (ТIул бархьбарили.) Иш – ДагъистIа БекI?!
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. ЧехIейулрив?!
КАЗИМ. Валлагьи гIязим, иш ДагъистIа БекI виалли, ну – Римский Папа сайра! Рахли ДагъистIа БекI наб викалри… (Хъямварили урцу михъирлизивад.) ИштяхIярли сурс буцили гIяндуршира! Ил нуни чIямхIеварили кьяриира! Ясли-садиклизиб мер – арц! Школализи урши – арц! БелчIуди касахъес институтлизи – арц! ХIянчила уцахъес – арц! ЗягIипси араварес – арц! (Ил тямхъирули ласикIар хъулив.) Кредит банклизибад – дайхъала илдас дати! Бизнес вегIла абхьес – арц! Абхьили гIергъи гушти хIякимти белкъахъес – арц! Иладазивад ватахъес – арц! Арцла цIали вигабну сай!
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ (се баресил хI****ули илдас алав някъбали гьакIикIули жинжирагъван ласикIар). ТIа-а-аш! ТIа-а-аш!..
КАЗИМ (виругIев кьяшли бирхъу). Гьалавад! Валлагьи гIязим, иш ДагъистIа БекI виалри, мицIир-мицIирли иманагарли кам ирхъаси! Гьар ганзлис – арц! Пайдаагарси справка-кагъар – арц! Мискин-пякьирлис – туснакъ! ХIякимтас – гьалжана! Бухънабас – къалаба-хъярхъли цIябси хIябла гIянжи!
Гьалайхъан баршили, бекIличиб къугъаси косынкау гъезби дигIяндарили, някъбазиб берклумачилси кьумурличил Сакинат арицIур.
САКИНАТ (уркIрухъи). Гьуя-я! Мурул! Се бетаурли?!
КАЗИМ (бекIли гьакIбарили). Рашен хIела мерла!
Артур Салимович ватухъес тямхъикIар.
САКИНАТ. Гьуя, шанти… Гьей, мурул!..
КАЗИМ (вявличил). Рашен!
САКИНАТ. Астагъпируллагь… (ГIеларяхIли аркьян.)
КАЗИМ. Гьу, дуришав гIурра се бирирал сурс буцес наб викибси виалри ДагъистIа БекI, гьа-а? Жагьтас хIянчи агара! ХIу се миллатла сайри или хьарбикIули саби, гIякьлу, пагьму, багьудиличи хIербикIули ахIенну…
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. Ватура иш, диур!
АРТУР САЛИМОВИЧ. Вати, вати лерилра дурахъес…
КАЗИМ. Се замана саби иш! Се дунъя саби! Валлагьи гIязим, илала кайзи тIяхIикIули… тIяхIикIули… пухнала… бикьулрив?! Школабазир жузи агара, школала жузи базарличир лер! Ца ванзала кесек вецIал адамлис дигIянли бирцули саби, илди цали ца кабуршули саби! Бикьулрив?!
АРТУР САЛИМОВИЧ. Бикьулра.
КАЗИМ. Ну мискIинли сайра хIейкIус, амма набра агара паргъатти гIямру! Кумекбаресила мерлаб хIякимтани набчибад кам ирхъули саби… гIяндуршулра!.. Рушбат хIебедили бируси селра агара! (Тямхъварили ваткайу.) Гьай-аман, хIейкесара гьачам някъ белкъайчи гIярчумагли витес нушала ДагъистIа БекI!
АРТУР САЛИМОВИЧ. Гьу, тамандиубу?
КАЗИМ. Дурибачир вецIнали имцIали лер дурести наб ил викалли!
АРТУР САЛИМОВИЧ. ВецIнали?
КАЗИМ. Даршнали! ХIу набчив дукаряхIесра кьасбарилрив?
АРТУР САЛИМОВИЧ. АхIенра, ахIенра… (ГIелавяхIхихирар.) Сукникьянала бекIлибиувси мурад…
КАЗИМ. ХIера иш! (ХункI къянкъубачи илала гьалабурцу.) Ит маймун Усман гуявли чеваэс кьалли чина хабара, у бакьес хIейги!
АРТУР САЛИМОВИЧ. ГIяхIси. ХIу викIуси биаб, амма кIинайс пашманируд.
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ. ГIе, дебали пашманируд.
КАЗИМ. ХIушази тиладихIейкIус.
АРТУР САЛИМОВИЧ. Баркалла хIебиалли, нуша чардулхъехIе…
КАЗИМ. ТIаш! Чина аркьулира! ХинкIи далкьаурли сари. (Вявличил.) Сакинат!
АРТУР САЛИМОВИЧ. Нуша гушли ахIенра, баркаллагь.
КАЗИМ. Ягъари, тIаш! Кайирая столла дубла… БусягIят… Сакинат!
САКИНАТ (кухнялизибад тIама). Гьай… БусягIят…
ГIяхIли багьлали дурабяхI гьайбирар.
САЙПУЛА ИСАЕВИЧ (гIяшли БекIлизи). Гьай гIяйиб дила хинкIи…
АРТУР САЛИМОВИЧ. Дуги гIяхIси бакIаб.
ГIяхIли аркьян. Казим камси замана абдалван дадилзан.
САКИНАТ (някълаб гавбикIуси хинкIала кьумурличил хапли арицIур). Гьари, кайирая! (ДуцIли гъамрирар столличи, муруйчи хIеррикIар.) Чинаба гIяхIли?
КАЗИМ. КIунбацIиб. ШайтIунти сабри илди ит маймуй бархьибти.
САКИНАТ. Чи маймун?! КъулбасхIебаррав вягIда?
КАЗИМ. Сукникьянаби сабри илди, хIебикьулрив, ну хIерти гIяхIли ахIенрину!
САКИНАТ (дебали тамашариубли). Сукникьянаби?! Чинабад?
КАЗИМ. ХI****ас… Нуни илди чинабалра чебаибти ахIенри.
САКИНАТ. Чинабалра чехIебаибти… хIергъира?
КАЗИМ. Ил маймун… Усман...
САКИНАТ. Гьа-а-а… Ва, дила мурул, лехIизигу бурусичи…
КАЗИМ. Диур гьари! Балас буруси, тикрармадирид!
САКИНАТ. ХIедиур! Сецад хIейгадра, бурис. ХIуни гьанна урегэсил сукникьяна чарварилри, гIур се кьас саби хIела?
КАЗИМ. Хьунул, хIера иша, ункъли пикрирухъен: нушаб селис гIягIнисив илгъуна гуяв, гьа? ХIянчи агара, мас агара, давлачебти бегIти агара, гъамти хIякимти агара, сунела бизнес агара… Маймунла дирули телевизорлизив гьачам-кIийна чеваахъилли, ма-а или илис рурси редес гIягIнисив?!
САКИНАТ. ХIела декIар се лебри набчи хъайчикайрухIели?
КАЗИМ. Адам ветаэс кьас лебри! ГIямрула-гIямру хIила майъализив учибяхъибси давла ил дягас бедес ирару?
САКИНАТ. ХIела рурсилис ахIену гъари бедлугуси?
КАЗИМ. ТIутIила анхъ, овощунала авлахъ, банкетный зал, бензозаправка… хIяйван-къача кьалли дуэс… Илала се леба? Ил хъярчилис дузес гIягIнилив гьатIи нуша калунти гIямру!
САКИНАТ. ХIуни ца секIал пикрибирули ахIенри, мурул!
КАЗИМ. Се саби нуни пикрихIебируси?
САКИНАТ. Давлачев гуявличи хIерли хIуни рурси рухънараахъес кьасбарни.
КАЗИМ. ХIуни сен хIергъусири бекIпикри…
САКИНАТ. Аргъилра! КIиибил – хIечив давлачев гуявлис гIелавад хIу дуцIикIуд, хяла кецIаван хIянцIикIуд…
КАЗИМ. Диур мехIурти гъай!
САКИНАТ. ХIечив мискин гуяв биалли хIуни ибси барили бекI ахъхIебурцу.
Гьаргбирар унза, ва хьанцIбиубси хIуйчил, хъябшбиубси андаличил, ца някъли бекI буцили, цархIил някълизиб байхъала биубси чягъирла хъабаличил, гардикIули хапли айцIур Халикь.
ХАЛИКЬ (вявличил). Чинаба дила Базалайла ханжал?! Валагьи гIязим, нуни илдала бурги таврализир къадалар…
КАЗИМ. Кьаниубри!
ХАЛИКЬ. Селис гIягIнисирив ну ила вархьес! Чинаба илди?
КАЗИМ. Къирим-мажарла подваллизибад хIела къяйкла тIама бакьили гьаббухъун.
ХАЛИКЬ. ЦIябси подваллизиб, узи, цIудара пакет баргес гьамадлив? Ил кур мурхьси саби или сен хIейкIусири?
САКИНАТ. Гьуя, иш чинаври?!
КАЗИМ. Илаб шала абалкес гIякьлу хIебаибу?
САКИНАТ. Шанти! Дила иларти ишдусла маринадуни! (ДуцIли аркьян.)
КАЗИМ. ПатихIя хIела маринадунас!
ХАЛИКЬ. Ганзухъличивад бекIгьавли чIябарличи увяхIикадли гIякьлу чинаб калуси… лебсира гьаббулхъан!
КАЗИМ. Някълабси сен байхъалабиубси? Ил баргес бажардиикилри.
ХАЛИКЬ. Чинад багьиша… хабарагарли сабил бакIибгу някълизи…
КАЗИМ. Кайи хIебиалли хинкIа дукехIену… Нуни дарбадягъинбарра гIяхIли, хIуни подваллизи дила дигIяндарибтира Сакинатла маринадунира… Кабихьа столличи някълабси, кайи… (Вявличил.) КертIа!
ХАЛИКЬ. Агь, тамаша!
КАЗИМ. Се бетаурли?
ХАЛИКЬ. Ну хIела подваллизи бекIгьавли тIяхIухъунхIели ца духуси пикри бакIибгу.
КАЗИМ. Селичила?
ХАЛИКЬ. Хьунул дила чарраресичила.
КАЗИМ. КертIану гъайикIен!
ПАРДАВ
КIИИБИЛ БУТIА
ЦАИБИЛ АНЦIБУКЬ
ПАРДАВ
БархIехъла замана хIябал бархIила гIергъи Казимла юртла гьалабси скамейкаличи, чула мерличи дигIянали кабиили ихтилатбикIули саби ХIява ва Усман.
ХIЯВА. Дудешли ил сеннира хIевагьурли виэс асубирар…
УСМАН. Ю-юх… Иличи гьамадли вирхаэс хIейрар, дила ахIерси. Ил хIевалуси адам ДагъистIайзив хIергар. ХьархIебаирив дудешлизи?
ХIЯВА. Маймунти сабри бакIибти ит хъярчила КВН-командала бутIакьянчиби или къантIдариб.
УСМАН. Хъярчила… ХIя-хIя-хIя…
ХIЯВА. ГIе-е… Тяп или иб. Набра ахIенгу гьамадли рирхаэс ил сукникьяна ДагъистIа БекI виъни. Мешути адамти камбирару дунъяличиб!
УСМАН. Ил хIевагьурсила дарибси хIейиши дудешли?
ХIЯВА. Ю-юх! ВирххIегьур дудеш… гьарли-марли вирххIегьур.
УСМАН. Гьайгьай, гьамадли ахIен гIядатласи адамлис вирхаэсра. Цашайчивад пикриухъалли, дудешличиб гIяйиб агара. Илизи гьалабал чили-биалра бурибси биалри – декIарси анцIбукь.
ХIЯВА. ЦархIил чи сайри?
УСМАН. Дила юлдашла дудеш. ГIур чизи тиладибирусил балули ахIенра, ДагъистIа БекI мучлахIеварибхIели!
ХIЯВА. Ва дила Аллагь! Чизи буралра бирххIелан… ГIур хIечил илди гъайхIебухъуну?
УСМАН. Чинад! Илдачи ил бархIи наб гъамиэс бикибси – Аллагьла гIяхIдеш!
ХIЯВА. Гьанна илдани се биру?
УСМАН. ХI****ас. Сен гIяхIси бетаура нуша хIедагьурси хIела дудешли или урузбиубли ил анцIбукь кахси муэрван хъумартес къайгъилизиб бургар.
ХIЯВА. Нешли илди чебаибти биалри шакрикес асубири.
УСМАН. Наб гьанна дебали цIахбилзан илдази чеваахъесра. Дила юлдашлизибад балан цIахбилзули саби. Ил хабар халкьлизи рахли тIинтIбиалли ну илдас душман веталас.
ХIЯВА. Дила Аллагь…
УСМАН. Мурт биалра дудешли хIебагьурли кахIевлан, се биру гьатIи, хIела гьанбикли, ил багьурхIели?
ХIЯВА. РикIулрагу, дила дудеш, хIед гьанмабикаб, кьяркьси ахIен. Юх-х… Наб хIейгуси дудешли гьачамлис барибси ахIен, я хIебиру, амма ил кьабуликахъес сегъуна-биалра… вирхаурли тамашали къагъиэси гIямал баргес гIягIниси саби.
УСМАН. БургехIе.
ХIЯВА. Сунела хатIа илала бекIлизи хапли зяйбухъи, гIур гIямал агарли кьабуликни ахIенси се-биалра Иргъулрив?
УСМАН (къантIси замана пикриухъи). Рахли, бетаурси анцIбукьлис мутIигIвакIесгу, цархIил гIямал агара биалли?
ХIЯВА. Се анцIбукьлис?
УСМАН. ГьарритIунси гелешмешличила… бакьибси рургуд?
ХIЯВА (харчли арилзан). Ю-юх!.. ХIуни дугIли маргъид дила гъай. Ил ахIенри ну рикIуси. Илди пикруми лердиалли, нушала талихIличи умут мабирид! Неш-дудешла илцадра хIурмат агарли халараибси рурси ахIенра ну… Ну хъули аркьяс…
УСМАН. Юх, юх, юх… Ил секIал набра дигуси ахIен! (Харчли илра алзан.) Черрерхи… ПикрихIевхъунра…
ХIЯВА. Дила дудеш кьабуликахъес хIейубси гелешмешличил нуни гIямру деркIесра хIейги…
УСМАН. ГIяхIси, аргъира… Черрерхи… Се-биалра нушаб балбикеси гъамси заманали нуни пикрибирис… кьакьамарикIуд. Бургис хIела дудешличи гьуни… сеннира бургис. Валлагьи гIязим, лебилра дила КВН-команда лебкис сукникьянала Республикала телевидениеличил барх… хIеррикIен…
Ахъси далайла тIама бикьули саби. ШалкIуб чягъирла хъабаличил гьакIарбикIуси башриличил ца шайчивад вагьарирар ХIямид.
ХIЯМИД. Дигу-дигул дирару!
Ригул хIейгес вирару!
Риганай хIерикалли,
УркIи паргъатбирару!
АхIену гьатIи, жагьти?
УСМАН. ГIяжаибли бархьси саби, адавзи! Арадеш!
ХIЯМИД. Ассаламу гIялайкум, жагьти!
УСМАН. ВагIялайкум ассалам!
ХIЯВА. ВагIялайкум ассалам!
ХIЯМИД. Дудеш хъулив саю, рурси?
ХIЯВА. Юх, адавзи, агара дудеш.
ХIЯМИД. Кадуха иша пигьлуми. Иш жагьси багьадурличил ца-кIел… дерхъабдирехIену.
УСМАН. Юх, адавзи, дила илди секIайчил авара камти сари.
ХIЯМИД. Ягъари, ну се гIяйибла сайра гьатIи, гьа?! Бураягу хIушани…
УСМАН. Се бетаурли?
ХIЯВА (гIяшли). Ишди кIелра юлдашла цакамти къалмакъар лер.
ХIЯМИД. ГIе-е-е!.. Сурслизивад уцили гIяндуршулра ил абдални.
ХIЯВА. СейкIули ил, адавзи?
ХIЯМИД. СейкIуси… "ХIела хьунул сен чарриубли хъули ракIибси, дила сен чархIерулхъуси?!"
УСМАН. Чинад чаррулхъуси ил?
ХIЯМИД. Хьунул аркьян… хьунул ляркьян… Хьунрала лутIи лебси ахIен… сецад бухъянси биалра... Иш рурси агарси риалри ишар хIези ункъли иргъахъаси. Сецад диалра… сецад биалра… лутIи агарси саби, гъайла къантIа…
УСМАН. Хьунуйчи гьимукIилрив, адавзи?
ХIЯМИД. ХIуни хIебакьибсив "КамАз" капустала Москвализиб бицили хъули вацIли вакIибси ца кIарахъанничила хабар?
УСМАН. Юх, адавзи.
ХIЯМИД. Ну гIеркъай муцIурлавегIличивад чарухъунхIели бурисну ишав уэн. Чили далути хьунрала пикруми! Илдала гIякьлу чинаб бирусил балусив хIуни, урши?
УСМАН. Чинаб бируси?
ХIЯМИД (шурухъи ХIявачи). ХIунира хI****усив?
ХIЯВА. ХI****ас, адавзи.
ХIЯМИД. ХIера ишаб! (Чебиахъу някъли.) ХIевала гьарлизиб.
УСМАН. ХIя-хIя-хIя… Лебтала илаб сабара, адавзи?
ХIЯМИД. Рахли тIунтIрали варъа биралли, илаб ахIен викIусира вархьли вирар! Тяп илаб саби лебилра хьунрала гIякьлу…
ХIЯВА. Дила илаб ахIен, адавзи.
ХIЯМИД. ХIу гьачам хьунул ретаурли ахIенри. ХIердикIехIе…
ХIЯВА. Ю-ю-юх… РирххIерус…
ХIЯМИД. Илди кIелра цаличи ца мешути абдулти биалли, нуни се барес гIягIниси! ТIалакь хIебушалри, узи!.. Ну се гIяйиблара! Чинара пигьлуми?
ХIЯВА. Дудеш вакIайчи уэн.
ХIЯМИД. Ю-юх… ХIела дудешлира илала хьунул чаррарес хIейрар… Набра гьамадли ахIен. (ГIурра далайикIар.) Силиконла кIунтIуби –
Гидгарла чуду хинкIи.
Чуду хинкIи наб дигиб,
КIунтIуби хIулбас хIейги…
ХIЯВА. ГIяжаибли гьаннала цацабехI жагьти абдулдас балбикеси бурри, адавзи.
ХIЯМИД. Сецад цIахси куц сабил илдани балули биалри… Ну разили далайикIулра, амма уркIи бисули саби.
ГъятIбулхъла кахIейкес,
Кьяли буцира.
Кьялира къяббердиб,
Нура ердира…
УСМАН. Арадеш, адавзи!
ХIЯМИД. Кьадичи дуравхъунсира. ГIягIниси гьуни баргес хIейрули виалли Халикьла хьунул чаррарес, илис кьади бикIару! Нуни гIеббурис…
УСМАН. Кьадичи чягъирла хъабаличил укьес бархьсив гьатIи? Ца мукьаралра биалри…
ХIЯМИД. Наб агарси мукьара илис чинаб баргиша! ХIуни, юлдаш, дила лебсигъуна ца берхIе къача къачагъли кьяраибсила хабар хIебакьибсив?
УСМАН. Юх, бакьибси ахIен.
ХIЯМИД. Иш ХIявали буру ну шалгIевухъунхIели.
ХIЯВА. Кьади гьимуркIар или викIуси сай, адавзи.
ХIЯМИД. ХIейгули виалри, жявлил баргес ири Хатимат чаррареси гIямал… Халикьлизи ну гIяйибагар адам кавшахъес сен ламусли кьабулбируси, илала хьунул чаррарес гьуни баргес сен хI****уси! (ДалайикIули гьайирар.) Ну мехIур бикIутала,
МухIлубази цIа дикаб!
БуцIа кабшиб эмхIела,
Муръаначи тIашбизаб!
ХIЯВА. Юх, адавзи, хIу мехIур ахIенри!
ХIЯМИД. Илцад бажардиагарси кьади нушаб селис гIягIниси!
ХIЯВА. Илини се вайси леба хIед барибси?
ХIЯМИД. ГIяхIси декIар се леба барибси, гьа? Эй, узи! Яра хIуни иш секIал гьуйчибуша ил хIела муцIур гIяргIя пяхIлазибадван белтIайчи, яра нуниван кертIили бержили – хIейрус или къантIли бура! Вакалам-васалам! Се дирути гIеркъати гъай: шаригIят... ити саби… иши саби!.. Нушалацун хIейалли кьади левси, ил унра шилизивра левгу…
ХIЯВА. Кьуръан далути нушала шилизибра ил ахIенти камли ахIенгу.
ХIЯМИД. Ну декIар ил ахIену викIуси – хIянчи агарти. (ДалайикIар.)
Уржибдеш ва узидеш,
ХIябилра камдиубгу.
Супел агар муцIурти,
ГIяжаиб дахъдаибгу…
ХIЯВА. ХIела къайгъили, адавзи, Хатимат сеннира хъули чаррулхъан.
ХIЯМИД (гIурра далайикIар). Агь, ишди хьунрала мез,
Чили дагьес вирару!
Кьадила муцIурла гъез,
Цацли дейгIес вирару!
ХIушаб талихI, жагьти, уркIбала мурад!
ХIЯВА. Нуни кIинайс дигIянли буруси леб хIези, адавзи.
ХIЯМИД. ГIяхIси, дила исбагьи, гъайдикIехIе…
УСМАН (илис гIелавад хIерикIули). Баркаллагь, адавзи. Чи саю иш?! Сен мехIурбикIути?
ХIЯВА. Нушала Молла Насреддин сай…
Хъулибад жирикIуси нешла тIама бикьули саби.
САКИНАТ. ХIява!
ХIЯВА. Ну ишар сарра, неш!
САКИНАТ. Дудеш лявкьули гьуйчив сай!
ХIЯВА. Аргъира.
УСМАН. ГIяхIси, дила ахIерси. (Гъамиубли малхIямли хIерикIули ХIявала някъби дуцили цIацIадиру.) КьакьамарикIуд, бургис нуни дудешлис гIямал.
ХIЯВА. Селра барсбиубси леббиалли, нуни хIези балахъис.
УСМАН. ГIяхIси. Ну хIела зянкъличи мурталра хIерсира… Дуги гIяхIси бакIаб.
ХIЯВА. ХIедра муриси гьанкI! (ДуцIли хъули аркьян.)
ХIява аррякьи гIергъи камси замана кьяпIбиубси унзаличи хIерикIули кавлан, гIур халаси гьигь бушили, кьапIала чирча хIулбачи зузчебарили кьакьарлавад гьалакли цIябил шайчивяхI гьайирар.
ПАРДАВ
КIИИБИЛ АНЦIБУКЬ
ПАРДАВ
КIел жумягIла гIергъи. Казимла юртла гьала хъали. БиштIаси столличи кабихьили гьаргси папка ва мякьла телефон, Казим хумарли ита-иша ласдирули кагъурти дебали вархили сай.
КАЗИМ (зигарличил лайдакIили столличи кагъурти, телефон кайсу ва баргили номер лихIиличи кайсу). Агь, хIу белкIунилла хIулби кьатIабекIлизирад дурадик! Алло! Рашид! Ассаламу гIялайкум! …Ит нуни бурибси анцIбукьлис цархIил гIямал се леба судлизи хIебаахъили хатIа бархьбарес, гьа? (Илини бурусичи камси замана лехIилзули.) Ил секIал нунира балас, амма замана заяли беркIес дигули ахIенра… (ЛехIизурли бурусичи.) Сен хIейрусири? …Муртличивад? …Дагличивад?! …Отпуск сабив? Ягъари, отпускличи укьяйчи дила къуллукъ сен… ХIергъира… (Дебали тамашавиубли.) Се?! …Чи саю? …Баширович?! …Нуни валусив? …ИлкIун чизи чебаахъалра хатIа саби. …ТIашизи гьари ца минут. …ГIяхIси. (Тяйдибарили лихIиличибад телефон, тамашали столличибси кагъарличи хIерикIар.) ВяхI-хI… Се сари ишди мез!
Чайла сукураличиб пигьала някълабли ХIява арицIур.
ХIЯВА. ХIера, дудеш, ишди хIед дигути шиниша чяй.
КАЗИМ. Баркалла, рурси.
ХIЯВА. Вачавархибсигъунаригу, дудеш? (Кабирхьу столличи сукура, карирур мякьла.)
КАЗИМ. ЦархIил тяхIяр лебу гьатIи ишди умхIри бузахъес!
ХIЯВА. Се бетаурли?
КАЗИМ. Ил нускIарила хIулби чинарри иш документ машинкаличиб лукIухIели, гьа?! ХIулби дурадикабну хIела! Договорлизиб агар секIал… ил биштIал, адамли чехIебаэси… амма наб гьанна – бекIлис балагь! Гьаннабикайчи ил секIал нуни сеналра хIисаббарибси ахIенри… (Хапли гъай дарсдарили.) Хъумартайчи… Ит хIела маймун чеирагу ишбархIи! Сайрив, ахIенрив или ну васвасухъунра…
ХIЯВА. Чинав?
КАЗИМ. ХIуни чехIеирив?
ХIЯВА. Юх, ну хъулирад дурахIерухъунра ишбархIи. Жагали ахIенгу дудеш гьар замана – "маймун"…
КАЗИМ (чай хупIдирули). Маймунра ибхIели – бегIла халаси! ХIу гьимрукIес гIягIнили ахIен. Ил ахIенри урги. Илгъуна къугъал машиналичи чили калтуси ил падахус!
ХIЯВА. Чинабри машина?
КАЗИМ. Тяп нуни гостиница барес вализурси гьува дублабси мерличиб. Чи саби ишди, се гIягIниси или машина ила гьайбарра, ну ваайчи ил кайили къалабали арякьун.
ХIЯВА. Юх, нуни ил чехIеира. Нушаб кьадарли ахIен мурул-хьунулдеш, ишичибли тамандирехIе нушала кьасани. Дудеш наб дебали дигуси сай, илини чеахъибси гелешмешлис шери аркьяс или къатIли бурра. Ил багьандан нушала ургала бамкьурли дарбадягъинбиубси саби.
КАЗИМ. Агь, хIела жан дат, дила рурси, хIябилра бархьли бурри, ну хIуни дебали разиварра! ХIечила сари лерилра пикруми, дила рурси. Нушала лерти гьар секIал, гIур пикридирути сагати бизнес-проектуни ункъли дузахъес саби хIуни экономистла багьудира касибси.
ХIЯВА. Наб гьаннара хIянчи диули сари, сагати кьасани биалли ишдус мажахIят…
КАЗИМ. ГIе, рархьли рикIуд. Ишдус селра барили бажардихIеркус, кьанни саби. Амма лябкьуси дус туристунала сагаси сезон ибхьухIели – гостиница, кафе, этномузей, машинти тIашиэс мер хIядурли диэс гIягIнили сари… Хъумартайчи, МяхIячIкъалализибад ишди бурхIназиб гIяхIли бакIес гIягIнити саби нушачил гъамли тянишбиэсра, сагаси дила проектличила гъайбаресра.
ХIЯВА (гъузгъалдидешличил дудешличи хIеррикIули). ХIергъира мягIна, дудеш? Гьаннабайчи чинабри илди?
КАЗИМ. Ил маймун тяйдиварни дебали гIяхIси барри… дебали. Лябкьути гIяхIлала халаси опытра леб гостиницабала, кафебала бизнеслизиб, аслу-насабра илдала нушала шила саби… Амма, наб-алав чила сарил дигIянти вяшатIала лер или гьанбиркули саби, илдачила кIинайс гъайдикIехIе. Гьанна биалли иш пайдаагар секIай (тIул бархьбиру кагъарличи) ну дебали гъузгъалдиварра.
ХIЯВА. Се саби гьатIи ишаб балкIси? (Кайсу ил столличибад.)
КАЗИМ. Ил хIулбиагарла грамматическая ошибка! (Чебиахъу тIуйли.) УрчIемдарш или белкIунси лугIилизи бягIудла ва бухъяндла ванзала чIябарла урчIемал лугIила гIергъи точка кабатурли саби. Экспертизали ил багьандан чардарили сари ишди документуни.
ХIЯВА. ИлкIун хатIа саби!
КАЗИМ. Ну декIар ил ахIену викIуси! УрчIемал квадратный метр бетарули саби документуни хIясибли! ГIяргIнала пукьа хIебиалли нуни бируси…
ХIЯВА. Чула хатIа илдани сен бархьхIебируси?
КАЗИМ. Замана халал арбякьи. Ну хIела нешличи хъайчи кайили ахIенри ил замана. ХIябцIали дус дикили сари. Иш договор къулбасбарибси нотариус гьанна агара, судьяли узули сай Дербентлизив.
ХIЯВА. Контора?
КАЗИМ. Конторализиб ихтияр агара хатIа бархьбарес.
ХIЯВА. Се барес гIягIнили гьатIи?
КАЗИМ. Судла решение гIягIнили саби. Сецад замана аркьяна судли хIукму барайчи, наб аргъ леблин гьанна хIянчи дехIдихьес дигули виасли!
Телефон зянкъбикIар.
ХIЯВА (кадирхьу кагъурти столличи). Тамашала секIал!
КАЗИМ (телефон кайсу, хIерикIар). Се дигуси гьанна ишис савли чераибсиригу! (Къужбиру кнопка, лихIиличи бурцу.) Гьу, се бетаурли?
ХIЯВА. ХIед дуцIарти лерхис чяй. (Касес сукура ралрилзан.)
КАЗИМ. ГIягIнили ахIен, баркалла, иш бати.
ХIЯВА. Ну дила хъулир рирус гIягIнирикасли. (Аркьян.)
КАЗИМ. ГIяхIси. (Телефоннизи, суайс жавабличи лехIилзули гъайикIар.) ХIергъира, ГIяйшат… Чина сари тIалабдарибти? …Се багьанали? …Нушала отчетуназиб ташмишдеш… урухкIеси, урузиэси селра лебу? …ХIуни бархьли бура нуни тIама-гьама илар ахъдуцайчи! …Агара биалли, хIера иша, рукьянну администрациялизи селра кахIесили хьарбаа се сабил илдас гIягIниси! …Буриб биалли, хIергъибсила дарану, се сабил хIушаб гIягIниси гIячихъбарес ракIибсира или рукьян. Аргъирив? КIинайс набзи багьахъи се пикри сабил илдала. (Кабирхьу телефон.) Набзи сен шипIагарси илдала! Се мез сари ишди?!
Гьаргбирар унза ва хапли вагьарирар Халикь.
ХАЛИКЬ. Ассаламу гIялайкум!
КАЗИМ. ВагIялайкум ассалам!
ХАЛИКЬ. Гьу, се саби хьарбиуси?
КАЗИМ. Хьарбиуси?!
ХАЛИКЬ. Къалабали саваэс хIечи викIулригу дила вярхкья!
КАЗИМ. Чинаба гьатIи кабухибси?
ХАЛИКЬ. Се сабри лебхуси?!
КАЗИМ. Гьарушла хъаба арбухили укьен хIеибу илини набчи?
ХАЛИКЬ. ХIеиб!
КАЗИМ. Бержилирив?
ХАЛИКЬ. Нуни?
КАЗИМ. Итили!
ХАЛИКЬ. АхIенригу, узи.
КАЗИМ. Чинаба гьатIи? ХIедекьурлив?
ХАЛИКЬ. Гьа-а-а… ХIу гьарушличила… ХIерагу се бетаурлил… Балулрив…
КАЗИМ. ТIаш! ХIера иша, наб илди дуркьа хабурти гIягIнили ахIен. ХIези чуйна бурра нуни лябкьуси дусла хIеблис хIу дунъяличир бегIла бизити гьарушла уста ветаэс гIягIнисири или?
ХАЛИКЬ. Ягъари, узи, ну хьунул чаррарес ита дуцI, иша дуцI… илди сарил дучIули гьачам черчедухъун! ЧIябарличи, вирхаи, чIикьдиубли… цIикIдиубли гягIдикIули… тIунтIрали хъали бицIили… Ну хьунулла анцIкьилизив… Гьанна гIурра…
КАЗИМ. Гьаннара чархIерарилрив хьунул?
ХАЛИКЬ. Чинад!
КАЗИМ. Духуси пикри леб хIеирив ил чаррарес?
ХАЛИКЬ. ВирххIеруд, гьаваливяхъибмад… гьаббухъун...
КАЗИМ (някъ гьакIбарили). ХIура палдакIучI.
ХАЛИКЬ. Узи, асухIебирару ил хIела подвалла унзализи вебкIасли вебкIас или гIурра бекIгьавли тIяхIухъес къаршикарличи кигьаван? Гьанбикесгу… ЛямцIван бакIиб пикри, гIурра хъярхъли бетахъиб…
КАЗИМ. Васият белкIен, ну гIяйиблахIерахъес Сакинатлизи хIела бекI илаб къабакъван гъярбикибхIели. Илди мез хIедалас, амма гIурдус туристуни рахли чяхIила изайзи бушили ну туснакъварахъадли, хIела мицIирли кам ирхъис, иргъулрив?
ХАЛИКЬ. Ягъари, бургис гIягIниси тяхIяр! Се сари гьаруш! Нушала бегIтани… бегIтала бегIтани…
КАЗИМ. Наб цIикIти гъудурмайти ахIен гIягIнити, иргъулрив, гьарли марти…
ХАЛИКЬ. КьакьамайкIуд, бургис балбикибси рецепт.
ЗянкъбикIар телефон.
КАЗИМ (кнопка къужбарили бурцу лихIиличи). Гьу, се бетаурли? …ВагIялайкум ассалам! …Чи саби? …ХIуни хI****утив? …Се бирули? …Села суратуни кайсули? …ТIутIила анхълизи бухIнабухъив? …Гьуйчибад! …Се гIягIниси илдас? … ХIебалули виадли, сен хьархIебиулри, хIу селис ватурсири илав? …Гьарахъли биалли, гъамии… хьарбаа! …Сегъуна машина саби? …Аргъира. …ГIяхIси. (Кабирхьу телефон.)
ХАЛИКЬ. Се бетаурли?
КАЗИМ. Чи сабил хI****ас викIар, гьуйчи тIашаили машина тIутIила анхъла суратуни кайсули сари.
ХАЛИКЬ. Се гIягIнисира илдас?
КАЗИМ. ХIерагу, тяп ил машина сабри нуни чебаибси гостиница бируси мерличибра. Чи саби ишди наб алавбашути, гьа?!
Кьакьалабад жиикIуси ХIямидла ахъси тIама бикьули саби.
ХIЯМИД. Халикь! Ва, Халикь! Дураухъен угъраш! Нуни балулра хIу ишав сайри!
ХАЛИКЬ. Жагьаннаб!
КАЗИМ. Леопольд бикIуси житаличила мультфильм чебаибсив?
ХАЛИКЬ. ГьанхIебиркур.
КАЗИМ. Сен мешули! ХIя-хIя-хIя… (Ахъли.) ХIямид, гьари ваши иша къалабали! Кьакьалав вявмайкIуд!
ХIямид къалабали айцIур.
ХIЯМИД. Ассаламу гIялайкум!
КАЗИМ, ХАЛИКЬ. ВагIялайкум ассалам!
ХIЯМИД (Халикьлизи зигарличил). Узи, Хатимат хIела ахIену хьунул?
ХАЛИКЬ. Агь, хIела гIелала бушк! (ИличивяхI гIясили гьайирар.) ХIу чеваадли хIи руржули сари! (Хъямики сурс бурцу.)
ХIЯМИД. Гье-е-ей! (Ватухъес пялхъярикIар.) Узи-и-и!..
КАЗИМ. ТIа-а-аш! (ТIяхIветухъи декIарбиру.) Сабур, Халикь! Сабур! Кьакьалаб сецад дигара мер леб дирхIес дила хъулир гIягIнили ахIен.
ХАЛИКЬ. Кавшесли гьимидулхъули сари…
ХIЯМИД. Гьей, узи, хIела хьунул чаррарес кьас лебу агарав къантIли бура! Хьунул хIуни чаррирулрив, ахIенрив?
ХАЛИКЬ (Казимлизи). ЧехIейулрив, чевдукаряхIес вакIибси ит барибси наб хIебаибсин!
ХIЯМИД. АхIенрагу, узи!
КАЗИМ. Сабурбара, лехIизи буруси се сабил! Биэсгу рахли духуси пикри…
ХIЯМИД. Гьайгьай, леб. Ишала вирхIесцун саби пагь лебси. БекIла мяхIялизирти кьячIаълумазиб ца саби лебси, илра – бархьси тугъ. Илаб пикрибикIеси мяхIяла кесек агара калунси…
ХАЛИКЬ. Ил хIела лезми, валлагьи гIязим…
КАЗИМ. ТIаш! Халикь, гIела витIакIи! (ХIямидлизи.) Бура хIела пикри.
ХIЯМИД. Сен-сен буриша каршули виасли жаваб хIегили…
ХАЛИКЬ. Се жаваб?!
ХIЯМИД. Чаррирулрив хьунул ахIенрив? Кьас лебу, агарав?
КАЗИМ (шурухъи Халикьличи). ГъайикIен!
ХАЛИКЬ. Ягъари, гьей, дукаркIулигу иш… Сен агарси кьас!
ХIЯМИД. Леббиалли, юлдаш, гъайдикIехIе.
КАЗИМ. ЛехIдизирая! Дила хIуша, лапIарайтачил, дацIти гъайлизиб буркIес замана агара, къантIли бекIпикри! (ХIямидлизи.) КъантIли!
ХIЯМИД. Вякьи нуни кьадила сурс буцира!
КАЗИМ. Гьу?
ХIЯМИД. АнцIбукь мукьарализиб саби, узи!
ХАЛИКЬ. Се?!
ХIЯМИД. ГIе-е!
ХАЛИКЬ. Марлив?!
ХIЯМИД. ГIе-е…
ХАЛИКЬ. ХIечи сен-сен вирхаэс вируси, ну чуйна вякьунра кьадичи!
ХIЯМИД. Багьес гIягIниси саби иличил гъайикIес. Се сарив хIед кIел мукьара хьунул чаррулхъули риалли!
ХАЛИКЬ. Се-е?! КIел?! Агь, хIела неш…
ХIЯМИД. КъалабамайкIуд! Сабур, сабур… Цашайчир хIябал мукьара, цархIил шайчир – хьунул! Ункъли пикриухъен!
КАЗИМ. ХIябал?!
ХАЛИКЬ (Казимлизи). Диур, диур, гIурра имцIадиру… Кьабуллира!
ХIЯМИД. ХIебакьира.
ХАЛИКЬ (хъярхъли шурухъи ХIямидличи). Кьабуллира! ХIела ери-юрт хIунтIен…
ХIЯМИД. КъалабамайкIуд! Паргъатли… Инфаркт… инсульт… - инвалидла коляска!
КАЗИМ. ХIябал мукьарализиб биалли мурад, къалабали…
ХIЯМИД. ХIябдусанти!
КАЗИМ. Се-е?!
ХIЯМИД. Мукьри…
ХАЛИКЬ. Астагъпируллагь!
ХIЯМИД. ХIябал кигьала багьализи рухъари агарав гьатIи хIед хIела хьунул!
ХАЛИКЬ. ХIябдусан бугъали дуцIвараби хIу…
КАЗИМ. ХIябал кигьа – хIела хьунул хъулир! Вакалам-васалам!
ХIЯМИД. Ма, буца някъ. Ца бухъмуйтар…
КАЗИМ. Диур!
ХАЛИКЬ. ГIяхIси… (Някъби дурцу.)
КАЗИМ. Гьанна дашеная къалабали, дила ишбархIи дахъал дирути лер. Даргала театрлизи дукьеная хIушала пагьани дурусдарес.
ХIЯМИД. Илабтира нуни бяркъурти саби, узи…
ХАЛИКЬ. Вашен! (Някъли ил гаквиру.)
ХIЯМИД. ХIу гьалав вашен, хIела сари хьунул. (Гаквиру Халикь.)
Камси замана цаличи ца: "ХIу гьалав вашен!" бикIули гакбикIар. Хапли илди кIелра ца-ца някъли Казимли хъянтIализибад бурцу, ва пялхъярбикIахъули унзала дура баахъили някъби пяхIдиру.
КАЗИМ. ХIушала анцIкьилизив ахIенра ну. Уф-ф-ф… (Гъамирар столличи.) ДекIарлира буэс хIебирар, бархлира балхIебиркур. (ЗянкъбикIар телефон, кайсу, лихIиличи бурцу.) Гьу, чи сабри суратуни кайсути? (ХъуливяхI рурсилизи.) ХIява!
ХIЯВА. БусягIят. (Дурарулхъан.)
КАЗИМ. ДуцIарти чайла кабуха гьари, вамсахъурра ишди хъярчнани. (Телефойзи.) Чи сабри хIебакьира? …Баширович? …Суратуни сен кайсутири? …ХIебуриб? …Чина арбякьуна машина? …Шилизи? …ГIяхIси. (Убису телефон лихIиличибад.) Кофела бицIа гьари, дила рурси, чяй хIейги.
ХIЯВА. ГIяхIси. (Касили столличибад пигьала чебси сукура хъули гьайриэс ралрилзан.)
КАЗИМ. Чи Баширович саю гъари иш нуни валхIелуси! (Телефоннизиб номер бургу.)
ХIЯВА. Чи?
КАЗИМ. Гьанна кIиибил адамлизибад бикьулра ишала у, се гIягIниси набзибад! Баширович – сагаси хIяким, кьачIалавад мучариван вагьариубси – чи саю иш?!
ХIЯВА. Набзирив гьарикIуси, дудеш?
КАЗИМ. Юх, набзи ну сайра, дила рурси.
ХIЯВА (чумра мягIна аргъесли пишряхъили дурарулхъан). БусягIят лебхис пигьала кофе. КАЗИМ. Документуназибси хатIара гьанна илала ахърилизиб биэс гIягIниси саби сунес дигалли тIентIлизира хIебарес. ГIе, хIулби лерсили ил хатIа сабли чебиу. (Кайрур уталичи, зянкъикIар.) Алло, Узлипат! …Сен сарри, хIянчиларрив? …ГIяхIси. ХIела гьанна сагаси начальник сай или бакьилрагу, марсив иш хабар? …ХIерагу, марли буили. …Баширович сай рикIуду? …ГIяхIси. Ил гьанна хIянчилав леву? …Агь, сен гIяхIси… (Кофела пигьалаличил ХIява арицIур.) ХIези ХIявара салам рикIули сари. …ХIедра баркаллагь…
ХIЯВА. Чи сари, дудеш? (Кабирхьу столличи пигьала.)
КАЗИМ. Узлипат, хIела одноклассница.
ХIЯВА. Даг чераибсири.
КАЗИМ. ХIебиалли, Узлипат, вецIал-вецIну шура минутла гIергъи ну ил Усман Башировичличил тянишиэс кьас лебну… Юх, тянишиэсцун ахIен, суалтира лер… Се суал – нуни бурис сунези, хIед имцIякь вяшатIала се дирути… (Тамашаиубли хIулби журугдарили.) Се запись саби? …Юх, наб ил гIягIнили ахIен, хIебикьулрив буруси? …ВяхI-хI… Приемный бархIи! …Чиди бархIи? …Се суал рикIулрив?! …ТIашризи хIебиалли… Юх, баркаллагь, селра гIягIнили ахIен. (Хумарли убису телефон лихIиличибад.) ВяхI-хI… ХIерагу ца ишди авараличи…
ХIЯВА. Се бетаурли, дудеш?
КАЗИМ. Чи саю иш… дебали духули вяшикIуси – Усман Баширович! Гьанна биайчи нушала администрациализиб наб приемный бархIи лебси ахIенри. Иш гьачамлис сагаси заместитель сай районна БекIла, амма илала мерличи ваэсра гIурдуслис… чили бала. (Кофе хупIдирули.) Неш чинара?
ХIЯВА. Гьуйчир сари хъули ляркьули. Иш жумягIлизиб мекъ лебли нушала заллизир сарри хIядуррикIули… ГIягIнили биалли, сен хIелукIулри гьатIи приемличи у? Гьанна чинаралра илдигъунти саригу тяхIурти.
КАЗИМ. Ил секIал нуни балулра, рурси. Ца жумягI хIерли кайишав гьатIи, къазлис алав гурдаван чи саял наб алаввашахъули? Гьар Аллагьла бархIи наб гьанна мургьилизи бухъеси биалли…
ХIЯВА. Нура гъайрулхъас, дудеш, ил… Ус… Уз…
КАЗИМ. Се-е?
ХIЯВА (гъузгъалдириубли). Узли… Узлипатличил гъайрулхъас рикIулра. Рузикьарван наб дурхъаси… дила гьалмагъ рурси риалли Узлипат… Нушаб илини вайси хIебаресгу…
Телефон зянкъбикIар.
КАЗИМ. Алло. Гьу, гъайрикIен, ГIяйшат. …Сагаси заместитель сайни нунира балулра, се саби илис гIягIниси? …Лерилра документуни ахъдуцес? …Нушалацун, яра лебилра районна предпринимательтала?
ХIЯВА. Нушала?!
КАЗИМ. …Сен хIебуруси се сабил нушазибад гIягIниси, сен дигIянбарибси? …Се сари хIуни ила бусягIят архути? …ГIяхIси. …ИшбархIи бархIехъ якьинбирар?! …Се къалабати хIянчи сари илдала, бархIехъра таманхIейрути? …Чи сайри или викIуси? …ХIуни хIелуси чи лева илав?
ХIЯВА. Лев, дудеш…
КАЗИМ. …Вавнала хала?! …Ягъари, ГIяйшат, вавнала хабар се бируси наб, хIуни хIергъулрив ну викIуси? …Имиулала кьадаван администрациялизиб …дуцI! …ХIера иша, нугъунтази нуни хьарбиис се мез сарил ишди, хIела бярхкьунази хIунира хьарбаа. …Хьарбаирив?! …Се бикIули? …Илдалара тIалабдарилив документуни?! …Нушалацун рикIули ахIенрив? …ХIелара аргъес ирули ахIенра. …Гьу, гIяхIси… (Кабирхьу телефон.) ВяхI-хI… Се вяшатIала сари ишди хабарагарти!
Някълаб биштIаси сумкаличил арицIур дурарад чаррухъунси неш.
САКИНАТ (муруйзи). Гьу, гьанна дуцIикIен кьапIа ванзализибирхъули икрамтаирули, ил саби хIечи бусягIят бегIла балбикибси!
КАЗИМ. ХIед се биубли?! Ну ца бекIла изайни гьалакварилра, хIу уркъубяхъуна рухьулри уркIецIиагарли!
САКИНАТ. ХIечи сегъуналра балагь ца километрла гъамхIебири ит Дагъиста БекI дугIхIеибси виадри!
КАЗИМ (вявличил). Чи ДагъистIа БекI! Се сари хIуни дурути – хъярчни сабри, викIулрагу, – хъярчни!
САКИНАТ. Гьанна, хIебиалли, ил сагаси районна БекIла заместитель хъярчи сай!
КАЗИМ. АхIену гьатIи!.. (УркIухъи.) Се-е?! Се ири?!
САКИНАТ. ГIе-е!.. Вашен гьанна ил "хъярчизи" тиладиикIен!
КАЗИМ (уркIухъундешли хъяйхъяй жибжирбулхъан, гьава хIебиусиван декIли гьигьикIар. ХIилхIи аргъайчивакIили рурсиличи хIерикIар). Ус-Усман?..
ХIЯВА. Нуни балуси агара, дудеш.
КАЗИМ. Сен хI****усири, дила рурси, ит хIела майм… майм… иш гьанна наб гIягIниси Усман саю?
САКИНАТ. ГI-е!.. Усман Баширович сай! Гьанна иличила сари лебил районна шила халкьла сагати хабурти – чи саю, чинад саю, чила саю, чи саю ишала "бягIуси къакъ?"
КАЗИМ. Гьара, шанти, ханжал агарли велгьунра! (Уталичи аваэс къардарикIули гьайирар, иличи каркур ва бекIличибси кьапIа виругIев чIябарличи иргьу.) Ту-у-у!..
ХIЯВА. Дудеш! (ДуцIрулхъан кумекбарес.)
КАЗИМ. Гьанна пIурбикIен абдал дила мухIли! (ВиругIев хъатли сунела кIунтIубачи чейгахъу.) Вайси мухIлили бекI булъа – бархьси саби дарганти бикIути.
САКИНАТ. ХIу мурталра гьалаксири. ЦархIилтас гIякьлуми гIердурули, хIед сен агарти илди! Сабурличил пикриухъи, урхIли буруси бакьили, неш-рурси нушалара гъай лайикьбилзахъули вяшхIейкIуд…
КАЗИМ. Ягъари, чили балусив… ДагъистIа БекI сукни лявкьни! Иличи гьаннара ну вирхаэс вирули ахIенра! Нуни ил хIевагьурли виасли, валути хIушани сен ну тIашхIеира!
САКИНАТ. Нуни илди чехIебаира!
КАЗИМ. Хъулир ахIенрив? ХинкIала кьямличил иша дурарухъи ахIенрив?
САКИНАТ. Кухнялизир сарри хIуни бурибси тяхIярли цархIилти гIяхIлас хинкIазир рархили, лямцIван къакълизивад чеваира сурс буцибси.
КАЗИМ. Гьу, аргъира… Ишавра ну гIяйибла… (ХIявази.) ХIунира чехIебаири?!
ХIЯВА. Юх, ну заллизир сарри, дудеш, мекъла гIергъи умудеш бирули, илди лябкьни чис хабара!
САКИНАТ. ХIела хIуни гьар секIал дукьдуи, гьанна гьай-аманикIули се гIяхIдеш леба!
КАЗИМ. Ил ахIену гьатIи наб бусягIят сурслизи гIяндвакIесли барцбикибси! Марлира ил ДагъитIа БекI сайрив?!
САКИНАТ. Астагъпируллагь, гьаннара вирххIерулрив?
КАЗИМ (касили чIябарличибси кьапIа багьлали уталичивад алзан.) Юх, Сакинат, иш хатIа я балули, я дигули бетаурси ахIен! Шантази нуша, мехIуртали, барибсила хабар тIинтIбиайчи се биалра пикрибарес гIягIнили саби… (ДекIли гьигьикIули ита-иша къунзикIар.) Иши бетарни балули виасри, хIу балан… редлугаси илдас шери, рурси ахIенли.
САКИНАТ. Ну ташмишра хIерикIус хIуни ил бирни!
КАЗИМ. Се бирехIе?
САКИНАТ. ХIуни пикрибарибси бирехIе, нуша аба-рурсили ахIенгу ил бекIла изала тIалаббарибси.
КАЗИМ. Ягъари, чили балусирив иши бетарни! ЧехIейулрив, ит ца халаси майм… майм… Ту-у-у!.. ГIяртистли сецад дунъяличи дявтала балагьуни хилил! Ю-юх, иш пайдаагар суал арзес хIейасли, гIур се гьунар дурабулхъуси набзибад! ХIу пикририкIулрив набчил, ахIенрив, хьунул?
САКИНАТ. ХIедалас нуни илди мез.
КАЗИМ. ГIяхIси. ХIявала се пикруми лера?
ХIЯВА. ХIуни барибсиличи кьабуллира, дудеш.
КАЗИМ. Дебали гIяхIси. (Ита-иша гIурра хъярхъли къунзулхъан, ва хапли тIашилзан.) ХIебиалли, лехIдизирая. Дила бекIла мяхIяла ахъри-цIакь хIебиалли, къакъла чIалала мяхIяра дарх хIедузахъес гIямал агара.
ХIЯВА. ХIя-хIя-хIя…
КАЗИМ. ГIе, дила рурси, сецад дукаркIули риадра, гьанна – хIу сарри нушала умут!
ХIЯВА (уркIрухъи). Дудеш, ну се гIяйибла сарра?
САКИНАТ. Гьуя, иш се рируси гъудуррирес?
КАЗИМ. Ишала ахIену гьатIи ил юлдаш?
САКИНАТ. Абдал! Сен пикрихIелхъулри, ил анцIбукь адамтани сен-сен чебиул?
КАЗИМ. Ункъли пикриухъира…
САКИНАТ. Гьанналичи бикайчи ил мучлахIейрули…
КАЗИМ. ВяхI! Гьанна илис гIелавад дуцIикIишав?
ХIЯВА. Юх, дудеш, дуцIмайкIуд!
САКИНАТ. Гьанна илис гIеларад: "Ма хIед дила рурси!" – или хIела мерличир ну дуцIрикIишав!
КАЗИМ. ХIела пикри аргъира!
ХIЯВА. ХIуни мучлаагар варибси гелешмеш наб хIейги, дудеш.
САКИНАТ. ХIура или марикIудгу, дила рурси…
ХIЯВА. Юх, неш! Дудешли илис я "маймун", я "хъярчи" ..."падахус"…хIедурибти кахIелун.
КАЗИМ. АхIенригу, дила рурси, пикрихIевхъи…
ХIЯВА. Ил хъярчи виалли, ну – хъярчила хьунул, маймунла… хьунул ретарулра! Юх, юх, юх… ХIейги наб.
КАЗИМ. Ягъари, рурси, хъярчи ахIен – бегIлара духуси…
ХIЯВА. Юх, дудеш, ункъли пикриухъен: эгер ну маймунла хьунул ретааасли, хIу – маймунла хъубеш дудеш, неш – маймунла хъубеш неш детарулра! Се бируси нушаб иш зоопарк!
САКИНАТ. Гьуя, дила рурси, чинад ируси маймун – бегIла духуси, хIянчилизив сархибси…
КАЗИМ. Багьудичевси…
САКИНАТ. ГIякьлучевси…
ХIЯВА. Юх, юх…
КАЗИМ. "БягIуси къакъ" лебси…
САКИНАТ. ХIяким…
Неш-дудеш тиладибикIули иличибяхI гьайбирар, ХIява гIеларяхI хихрикIар. Стол-алав ласбикIар.
ХIЯВА. Бакьесра хIейги…
КАЗИМ. КВН-команда машгьурбарибси…
САКИНАТ. ДагъистIа БекIла юлдаш…
ХIЯВА. Илдира маймунти…
КАЗИМ. ГIергъиласи районна БекI!..
САКИНАТ. Къугъаси куцлавегI…
ХIЯВА. Илис дудешли дурибти вайти наб мурталра гьандиркур… Юх, юх, юх…
КАЗИМ. Лезми беръабну дила! Даршлизи ца ухъари лев!
САКИНАТ. Халкьлизиб хIурмат лебси…
КАЗИМ. Гъабзназивад гIяхIгъабза!..
ХIЯВА. Наб хIейги, дудеш…
САКИНАТ. Халаси ахъричевси…
ХIЯВА. Хъярчи!
КАЗИМ. АхIен!
ХIЯВА. Маймун!
САКИНАТ. Ю-юх!
ХIЯВА. Падахус!
КАЗИМ. Чинад ируси!
ХIЯВА. Къанда!
САКИНАТ. Ухъянси!
ХIЯВА. Назикси!
КАЗИМ. Зурбаси!
ХIЯВА. Дурашан!
САКИНАТ, КАЗИМ (цахIнаб). Селра хIебирар… Чи дигара виаб…
ХIЯВА (тIашрилзан ва паузала гIергъи). ГIяхIси, хIуша дикIуси биаб, кьабуллира!
КАЗИМ. Жявлил или рикIи гьатIи!
САКИНАТ. Агь, дила рурси, хIела талихI! (Гъамриубли хъябруцриркур.) Нуша ишцад гъузгъалдидарили… ХIела абас рат… (Шуррулхъан муруйчи, ил абдалван хъяйхъяй жибжирбатурли сай.) Гье-е-ей! Сен пашмансири, хIед се бетаурли?!
КАЗИМ. ВяхI-хI… (Гъузгъалдииубли ита-иша къунзикIар ва хапли тIашилзан.) ВяхI, пикриухъес гIягIнили ахIену!
САКИНАТ (уркIрухъи). Селичила?!
КАЗИМ. Рурси кьабулли сари – гIяхIси хабар, амма гьанна нушани се барес гIягниси? Сен-сен вяшдикIес гIягIниси? Нуни дугIаибси гелешмешлис иш нушани гьанна гужли шери редлугусив?!
САКИНАТ. Гьуя-я-я… Шанти!..
КАЗИМ. ГIе-е-е! Ишгъуна цIахси хабар хIуни чинабалра бакьибсив: рурсила бегIти гелешмешлис гIелабад дуцIбикIули!
САКИНАТ. Се-се-се бирехIе гьатIи?
КАЗИМ. ХI****ас!
САКИНАТ. Нуни балас! ХIуни сайри ит гелешмеш дугIаибсину, укьен хIела хатIа бархьбара!
КАЗИМ. Белики ил кьабулли ахIен! Хьунрали ункъли далагу ишди мез! ХIу рукьен!
САКИНАТ. Юх! ХIу укьен!
КАЗИМ. ХIу рукьен!
САКИНАТ. Ил хIу укьен!
КАЗИМ. Гьелелей, ишди хьунри! Лерилра хIуша цахIнар дучили… балулрив се бирирал нуни? Валлагьи гIязим…
Дурабад ахъси ХIямидла далайла тIамали Казимли буруси къябиу.
ХIЯМИД. Ва, дила узи Казим,
Дураухъен гьаргала.
Сайри валлагьи гIязим,
ХIу гIяхIгъабза даргала.
КАЗИМ. Иш хъярчилис се дигуси гьанна?! (Хъярхъли гъамиубли унза гьаргбиру, хьархIебаили бусягIят айцIур ХIямид.)
ХIЯМИД. Ассаламу гIялайкум! ХIела кьапIала удив, сецад наб хIейгадлира, цархIил гIяхIгъабза агара. Аллагьли вебкIайчи мицIирли ватабину хIу, гьанна лехIизи нуни бурусиличи.
КАЗИМ. Диур гурда мез! ХIечил буркIес дила замана агара. ИшбархIи бержеси хIебикилив, се гIягIнили?
ХIЯМИД. ХIела арадеш, узи!
КАЗИМ. Гьари, къалабали ветахъи дила хIулбала гьалавад!
ХIЯМИД. Сабур, узи, сабу-у-ур… Гьалакси хIеркI урхьулизи кахIебиур, сабу-у-ур… (ДалайикIар.)
АтхIебла вавназибад,
Жагаси жанай вава.
Ши бицIиб рурсбазирад,
Къугъаси хIела ХIява!
ХIела берхъиб анхълизир,
Лер, бикIар, хIябал вава.
Ца дигайла, ца дардла,
ХIябъэсил – маслигIятла.
КАЗИМ. ХIу сайри гьанна наб калунси маслигIятчи! (Хъямварили хъянтIализивад урцу.) Нуни хIези буррагу…
ХIЯВА. Дудеш! (ДуцIли ракIили ил дудешла някъбазивад ватулхъахъу.)
ХIЯМИД. Ягъари, узи, хIед гIяхIси хабар бурес вакIибсира, ну гIяндвакIес гIурра замана лябкьян, гьалакмайкIуд!
САКИНАТ. Се гIяхIси хабар?
КАЗИМ. Се хабар?
ХIЯМИД. Иш хабар, юлдаш, хIела мазала дурзамлизи бухъари леб, амма наб илцад дахъал хIедиалра асубирар, хIела уркIи шадли – авал мазала мас, гIур…
КАЗИМ. Авал тупла хIярхIя андализи хIейгив?
ХIЯМИД. ХIелугулрив?
ХIЯМИД. ХIелугулра!
КАЗИМ. ГIяхIси…
САКИНАТ. Лугас! Шел! Нуни лугулра!
ХIЯМИД. Шел?!
САКИНАТ. Урегал!
ХIЯМИД. ХIела жан дат!
КАЗИМ. Се-е-е?!
ХIЯМИД. ГIе-е-е… Иш хабар хIуни бакьадли, дила узи, мазнала дурзам ахIенли, чеимцIабарили хIябдусан бугъара лугад!
КАЗИМ. Се-е-е?!
ХIЯМИД. ГIе-е-е!..
КАЗИМ. Гьу, лехIлира!
ХIЯМИД. Ю-ю-юх, узи! Пишяхъили, уркIи разили, къугъати, кьаркьала зерзербухъи кьяшми дар-р-р-р-рли руржести хIуни – делхъ, нуни – гIяхIси хабар!
САКИНАТ. Кьабулики!
КАЗИМ. Гьа-а-а?!
САКИНАТ. Кьабулики!
Хъярхъти "лезгинкала" макьамла тIама ахъбирар.
КАЗИМ. Э-э-эх! Буалли буаб дунъя! (Чеббушили бекIличибси кьапIа виругIев уталичи иргьу ва дукелцIидухъесли дуцI-тIяхIикIули делхълизи ветурхар.) ГьарсcяхI!.. Гьарс!.. Гьарс!..
САКИНАТ. ДулхъехIе, дила мурул, агарли ахIен нушала мукьри гIяхIси хабарлис! ГьарссяхI! (Муруйчил абзрикибсиван сарира тяхIрикIар.)
ХIЯВА. ХIушачил нура, неш-дудеш! (Илдала ургар рулхъули ласрикIар.)
ХIямидли гьаланачиб хъатикIули илди гIеббуцили, кIинайс багьлали дурабадси унза гьаргбиру. Илавад някъбазиб халаси вавнала халаличил Усман вагьарирар ва пишяхъили илдала делхъличи хIерикIар.
ХIЯВА. Гьуя-я-я!.. (Усман чеваили, хапли делхълизир тIашрилзан.)
САКИНАТ (рурсиличи хIеръили ва ил хIеррикIуси шайчи хIер бархьбарили хапли делхълизир илра тIашрилзан). Гьуя, шанти!
КАЗИМ. ГьарссяхI!.. Гьарс!.. Гьарс!.. (Жазмулизиикибсиван макьам тIашаили гIергъи ил сайцун тIяхIикIар.)
САКИНАТ. Гьей!.. Гье-е-ей!.. (ДуцIрухъи ил хъямварили уцили тямхъярварили тIашиу делхълизив.) ЧехIейулрив?!
ХIЯМИД. Сукникьяна нугъуна,
Агьлулизив агара.
Гелешмеш хIед ишгъуна,
ДагъистIайзив агара.
ХIуша – нушала, дила узи, нуша – нушала! Асубиралли, хIурматла Казим! (Някъла лишанни чейахъу Усман.) ХIера, иш урши! Лебли биалри дила, ца ахIенли – кIел рурси бедлугира!
УСМАН. Ассаламу гIялайкум!
КАЗИМ. Ва-ва-ва алейкум ассалам!
УСМАН. Асубиралли… (Гъамиубли вавнала хала бедлуга ХIявала някъбази ва илала мякьла тIашилзан.) Дудеш, асубиралли хIечи дугьаизес дигулра.
КАЗИМ. Би-бирар.
УСМАН. Нуша цалис ца дебали дигулра. ХIела пурбан… нуша тIалихIличи даэс.
КАЗИМ (кахси дяхIла сипатличил иличивяхI гьайирар). Пу-пурбан?!
ХIЯВА (уркIрухъи). Дудеш!
КАЗИМ. ХIу лехIахъи. (Гъамирар Усмайчи.) Пурбан ирив?
УСМАН. ГIе, дудеш.
КАЗИМ (тIул бархьбарили ХIямидличи). ХIера иш падахусли хIу иша вакIес гьалаб нуша, духъна неш-дудеш, тIяхIдикIахъули язихъдарра. ХIуни гьанна бусягIят вебкIибси мицIирвиэсти, кьаркьала дар-р-р-ли руржести къугъати делхъ дарадли, ну кьабуллира!
УСМАН. Иш анцIбукьлис, дудеш, гIяжаибли къугъати дирис делхъ! (ГIурра "лезгинкала" макьам зяйдулхъан.) ГьарссяхI!.. (Улхъес вехIирхьур. Делхълизи жириру ХIявара. Алавчарти хъатбикIар ва разили цалис гIелабад ца сабира булхъес бехIбирхьур.)
Хапли гьаргбирар унза ва някъбазиб хъабаличил дебали шадси Халикь дуцIли вагьарир.
ХАЛИКЬ. Декьурли гьаруш! Декьурли! Казим, хIера сен бизити гьаруш детаурлил! Пигьала!.. Чинаба пигьала!.. Ма буца гажин ахъбуца…
ХАТИМАТ (дуцIли арицIур). Гьуя, мурул, дила кьанцIла хъаба! ХIуни бархахъилри! Къалабали биха иша!
ХАЛИКЬ. Чарриуб!.. Хъумартурра хIушази бурес, дила разидешличила – Хатиматра чарриуб!.. (Гьачам цаличи дуцIикIар, гьачам цархIилличи. Вяв-чIярличил илис гIеларад Хатимат дуцIрикIар, булхъутала ургаб ласбикIар. Илдачи чилилра пикри бяхIчиули ахIен.) Нушабра камли сари ишарти!.. Рашен хъулиртали ружен!..
ХАТИМАТ. ТIашизи рикIулрагу, чарбара хъаба!
ХАЛМКЬ. Держлукь!.. Селис гIягIнисири наб хIу чаррарес!.. (ДуцIулхъан дуравяхI.)
ХАТИМАТ. ТIашизи рикIулра хIези! КьанцIла саби ил хъаба, кьанцIла!.. (ДуцIли илис гIеларад сарира ретихъур.)
Калунти шадли булхъули сценала ца шайчибяхI, пардавла гIелабяхI багьлали тяйдибикIар, делхъла макьамра далайла тIама бакьесли гIяшдирар.
ХIЯМИД (булхъутала ургавад шадли сценала дайла дураулхъули ахъли далайикIар).
Мазала масра дикиб,
Беркес-бержесра бикиб.
Усмайс хьунулра рикиб,
Гьар секIал гьунчидикиб.
Улка панабиалра,
УркIби ванали диаб!
ДагъистIайзир яхI-намус,
Зубрачир ахъли диаб!
Жагьтас насихIятбикIес,
Каммабиаб неш-дудеш.
Иш нуван далайбикIес,
Узидеш ва уржибдеш!
ПАРДАВ
ТАМАН
ПИРОВ-АУЛ – ИЗБЕРБАШ.
АВГУСТ-СЕНТЯБРЬ.
2023 год.
Свидетельство о публикации №225091800313