Небо трепти
Спустила сам се у ливаде,
У зеленило, међу маслачке,
Ситне беле цветове и љутиће.
Међу дрвеће у бехару и шибље.
Тамо Врање, црква, Морава, пруга,
По брдима села — расута, жива,
Врањска Бања, Првонек, Феја Крива.
Иза мене друм и село, и планина,
Пирамидална, валовита, тајновита,
Врање од ветрова која брани, чува —
Крстиловица, од прекрста Марковог,
Пљачковица, од горког плача његовог,
Марково Кале у недрима која скрива.
Небо трепти у сунцу на заласку, сјаји!
Анушка моја
Небо трепти
© Copyright: Веселинка Стойкович, 2026
Свидетельство о публикации №226041601758
Свидетельство о публикации №226041601758
Рецензии
