Бог сам
Одавно, одавно не би такве лепоте.
То јуче. Тај сусрет, тај пролећни час.
Тај ход под сенкама дрвећа,
под сунцем високим,
предђурђевданским.
У мирису бехара, у радости душе.
Та благост у гласу, у стасу,
та реч с речју, застоји.
Дрхтаји срца, шапати душа.
Лакоћа у ходу, радост у погледу.
То сунце, та милина одасвуд…
Та песма живота.
Дан, тај сат.
И то нуткање бадемима,
то застајање да се узме прегршт
и у сласт грицка,
та ручица која нуди,
и ручица која узима.
Може ли се икада записати то највише?
Бог сам?
Анушка моја
Бог сам
© Copyright: Веселинка Стойкович, 2026
Свидетельство о публикации №226050601808
Свидетельство о публикации №226050601808
Рецензии