Завет
Под храстом високим
Седео је када сам се
Спустила крај њега.
Тада за руке узе ме,
Потом загрли нежно,
И рече:
„Вечно,
Уз тебе сам ја,
У Вечности“.
„По Милости Господњој,
И ја сам, твоја сам“ —
Одазва душа се моја,
Радосно, усхитно, срећно,
Заветно.
Дом затим топли, свој —
Да градимо започесмо.
*Храст као симбол
живота, вечности, рода.
Анушка моја
Завет
© Copyright: Веселинка Стойкович, 2026
Свидетельство о публикации №226051001284
Свидетельство о публикации №226051001284
Рецензии