Не идем никуда, Анушка, садржаj

Не идем никуда, Анушка

        И не нађе колико му треба,
        ниједно срце не нађе… 

Сaдржај

I Галебови су кружили изнад воде  11
       1. „Чврста снага да се издрже сва искушења, то је снага која нам недостаје, то, Бисењка.“
       2. „Напутовала сам се, моја Аринка, а још бих да путујем, још бих да путујем; и уморна.“
       3. „Стигнеш на крај света, а учини ти се да још има до краја.“
       4. Минуло је много времена. Ако и није, за Бисенију је било много, дугачко време.
       5. Галебови су кружили изнад воде.
II Иду, одлазе дани  33
       1. Зажмурила је и одлутала.
       2. „Софија, Софија…“
       3. „Иду, одлазе дани…“
       4. „Неминовности те затекну, и немаш куд. Немаш куд, Софија.“
       5. „Моји су се хлебови испекли.“
III И животи наши су бајке  42
       1. „Сви смо из истога тла и истога сунца.“
       2. Заоштрила је корак.
       3. Ишла је, спуштала се према Цркви, ишла.
       4. „И животи наши су бајке.“
       5. Сагла се и бокор висибаба обвила рукама.
IV Ужелео сам се Врања, Пржара  53
       1. „Нека сте заједно, Анушка моја.“
       2. „Ужелео сам се Врања. Пржара.“
       3. „Твој је избор, Алекса.“
       4. „Не може човек увек за својим жељама.“
       5. Видик јој се пружио према Козјаку.
V Не идем никуда, Анушка  86
       1. „Не идем ја никуда, Анушка.“
       2. – Срећна си, Јустина?
       3. Месец је сјајио округао и пун.
       4. – Као срећа су: има је: нема је
       5. „Хоћу још да Вас слушам!“
VI Вечан је само сан  120
       1. „Вечан је само сан; па ни сан.“
       2. Срећом, рађао се нови дан.
       3. Јованин лик у сну који није одсањала.
       4. Није познавао таквог Владислава.
       5. „Година за годином, као дан, а дугачка, тешка.“
VII Карл Сандберг  143
       1. „Могу ли да Вам кажем песму Карла Сандберга?“
       2. „Да ли си и ти тада био ту?“
       3. „И, ево, дошао си… Са Сандбергом…“
       4. „Оде живот. Као сан.“
       5. „Сањао сам Вас.“
VIII Дан се спуштао  161
       1. Дан се спуштао.
       2. „Време не иде уназад.“
       3. „А било је лепо сунце.“
       4. Грејали су се уз исте књиге и исте телевизијске емисије.
       5. Пролеће је дисало пуним животом опет.
IX Тада се зачула труба из Чаршије  174
       1. Тада се зачула труба из Чаршије.
       2. „Желео сам да те чекам.“
       3. – Али ја ће си идем.
       4. „У седамнаести дан од Свете Ане пада Божић…“
       5. Газиле су смрзнути снег дуж Мораве.

Из Анђелинкине бележнице  185

Др Јован Љ. Јањић: Лирска, бајковита проза Веселинке Стојковић  189
Радмило Ристић: Књига која се ишчитава  192

Белешка о аутору  195