Анушка Веселинке Стоjковиh, Из Рецензиjа

Анушка  Веселинке Стојковић, Из Рецензиjа

Др Љубиша Рајковић Кожељац, Зајечар
       Дакле, „Анушка“ је онај издвојени и само наш најчешће свет у којем се тражимо откад је века и света и у којем ћемо се тражити до конца.
       Све је у овој прози у руху лирских понетости њених јунака, па је разумљиво што се и језик прозе отелотворавао из њих. Језичко-стилски квалитети „Анушке“ у том смислу се даду и сагледавати.
       Идејно средиште „Анушке“ јесте усправан човеков пут кроз живот и када се живот ломи и када га је на претек. А у свему кад се буде, живот јесте. „На крају је само крај“, као што је и река – река – само док тече (Jануар 2011).

Мр Слободан Симоновић, Крушевац
       Основна тема „Анушке“ је вечита и вечна људска глад за срећом, љубављу, разумевањем, људским разговором, присуством. Све се збива у релацијама високих моралних квалитета и женских и мушких ликова. Јунакиња романа је Анушка, али и Софија, и Катарина, Јефримија, и Нушка, Јелисавета, Вера; јунак романа је и Алекса, и Симон, и Владислав, и Владимир, и Димитрије, Антоније. И мали Аврам.
       Идејна основа дела сублимисана је из чињенице да је живот благословен, према томе и судбински дат, и да човек у тим релацијама треба да сачува и своје достојанство (20. јануар 2011).