Сунце и jа
И јутрос се дочекујемо Сунце и ја.
Чека оно мене, чекам ја њега.
Велики, величанствени је то тренутак,
Сусрет, тај сусрет, тај часак!
Оно с планинскога високога виса,
Ја са брда супротно од њега.
А пролеће је, а све зелено и све цветно,
И у хипу — сјајно, светло!
Гледамо се, гледамо, гледамо,
Једно другом гласе разаберемо,
Своја срца, своје очи осунчамо,
Душе миле омилимо разведримо,
Па ја кренем дому своме,
Оно мило у висине божје јарке,
Воде шуме да осветли, живот да оживи,
А пролеће је, а све зелено и све цветно.
Анушка моја
Свидетельство о публикации №226052901466