Лепа је твоја душа, Владиславе
„Лепа је Твоја душа, Владиславе. Благо. Фино благо, велико, немерљиво. Мушка здрава племенита богата пространа дубока топла топла топла душа. Људска. Бог сам је твоја душа.
Нисам те познавала, тек зрачак сам неки назрела, осетила, додирнуо ме, и нисам погрешила – Чува те твоја добра душа. Брижна трезвена осунчана, узвишена душа. Која осунчава, стопљава, узвисује, блага душа, мушки блага, мушки брижна, окриље мушко, сигурност, чистота, светлост, света душа, Сунце, Живот. То је Твоја душа, то си Ти. И изгледом. Твоје руке су Твоја душа, реч, мисао, покрет. Та добра здрава мушка светла душа. Нема је на овоме свету такве.
Лепа је твоја душа, Владиславе.“
Записивала је у своје Записе Софија, после сусрета са Анушком.
Анушка моја
Лепа jе твоjа душа, Владиславе
© Copyright: Веселинка Стойкович, 2026
Свидетельство о публикации №226052901467
Свидетельство о публикации №226052901467
Рецензии