Ми имамо крстиће који нас чувају
Али, Владиславе, ми имамо крстиће који нас чувају. Кад би само знао колико је мени овај мој крстић драг, колико га волим, колико ме чува, колико га пута пољубим, и јер је био на твојим грудима. А стигао је у тренутку када ми је било много тешко, и чекао да га Ти осветиш, то је сигурно, својом добром душом, бићем својим топлим, читавим собом, да мени буде на радост, на помоћи, на срећу, за живот. Ништа ми досада није било толико драго, и толико моје, и толико светло на мени, као овај крстић, толико благо. И волим што је мој крстић Теби драг, што Ти је на помоћи својом добром енергијом, како кажеш.
Ништа на себи нисам толико волела као овај крстић, ништа ме толико не испуњава милотом, благодаћу нарочитом, као овај крстић.
Писала је Софија и овога јутра.
Анушка моја
Али, Владиславе, ми имамо крстиhе коjи нас чуваjу
© Copyright: Веселинка Стойкович, 2026
Свидетельство о публикации №226053100577
Свидетельство о публикации №226053100577
Рецензии