На краjу, ово jе jедно сасвим обично дугачко писмо

На крају, ово је једно сасвим обично дугачко писмо
               
        Пред Тобом је, драги и поштовани Читаоче, Писмо, које је више од посланице, и више од исповедне приче, и више од дневника, и више од времена које је омеђено и омеђавано датумима у двомесечном записујућем ходу, у димензији времена чије трајање меримо скромним земаљским животима у колосалијима векова и миленија и универзума. То је прича у много прича, које се разливају и сливају у једну, целовиту и пуну причу, романескну причу, посве блиску и јасну и топлу, како верујем. Из вилајета је професије, и вилајета одрастања, и вилајета љубави, са чијих се небеса и из чијих се земаља рађала, чија су је сунца и месечине и звезде грејале, и воде и ветрови појили, у чијим се наручјима збивала, из чијих је менталитета израстала, и на чијим се језицима нанизала. Пред Тобом су срце и душа једнога живота, из мноштва, који су човекова судбина.
        На крају, ово је једно сасвим обично дугачко писмо.

Из Драга моја Антонина, 2011.