Софиjа jе и записивала
Да. Отварају се капије
једна за другом,
необично, неосетно, одједном.
Хоће ли све? загонетка је.
По осећању, по искуству времена,
да, вероватно до неке последње,
и последње можда... и сигурно,
код високих, изабраних,
најизворнијих, најсветлијих душа,
до апсолута, у Богу Самом,
у овом или оном смислу, лику.
Међу скромнима смо и Ми,
наше душе, у дубљем и вишем
складу, ређем, вероватно.
И како не бити захвалан
за такав Дар, Дар Природе,
Опстајања, Живота, како?...
Разазнавали су своје гласове
Владислав и Софија,
мимо простора и времена,
а у еху простора и времена,
а у еху узрастајућих додира душа –
Софија је и записивала,
Владислав чувао њене записе,
допуњавао.
Анушка моја
Софиjа jе и записивала
© Copyright: Веселинка Стойкович, 2026
Свидетельство о публикации №226060401052
Свидетельство о публикации №226060401052
Рецензии