Пред кућом
Седим пред кућом,
Испијам зрно кафе,
И пуштам да живот тече,
Од дана када памтим.
Дани, године, деценије,
Линијом теку и укруг,
Са застојима, одморима,
Са питањима, одговорима.
Радосни беху моји дани,
И у тузи и у болу, увек,
Јер у Богу беху, јесу,
Радосни беху моји дани.
И баш у часу овом, меком,
Појави се слика школе,
Радни у којој проведох век,
Обрадова ме, обрадова ме.
Сунце се и даље са облацима игра,
Преда мном шољица празна,
И бокор разбокорених муштакли,
И мајчица моја на веранди, у башти,
У кући, пред кућом, на њиви, свуда,
И отац мој у сновима мојим, у машти,
Моји деда и баба у висости, у части…
И дани моји, и садашњи… у радости…
Анушка моја
Пред куhом
© Copyright: Веселинка Стойкович, 2026
Свидетельство о публикации №226070700528
Свидетельство о публикации №226070700528
Рецензии