ХIябразиб хIяб агарти
Газетализив узухIелира, нуни дила чеблализи халбирули вирус дявилизиб алхунтачила ва илабад чедибдешличил чарбухъунтачила лукIни. Гьар дус май базличиб нуни илдачила белкIеси се-биалра сагаси бургуси саби.
«Дибгашила ши» («Аул Дибгаши») бикIуси Рабадан Таиновла ва Ражаб МяхIяммадовла жузлизир ВатIа ЧебяхIси дергълизиб бургъули калунти дибгашантала кIел сияхI лер: дергълизиб алхунтала сияхIра илабад мицIирли чарбухъунтала сияхIра. Гьар сияхIлизир гъану гехIра у сари лерти: гъану гехIра дявилизиб алхунти ва гIурра гъану гехIра чарбухъунти. Бузерила фронтлизиб калунтала сияхIлизибтала лугIира хIябцIайчи абиркули саби. Нушала биштIаси шилизибад (арбякьунси даршдусла авцIали ибти дусмазир даршал юрт сарри илар лерти) илцад дявила бутIакьянчиби, дила пикрили, камли ахIен.
Чедир гьандушибти баянти хIясибли бурес вирар, Дибгашиб дявила балагь сунечи хIебакIибси хъалибарг кали ахIен или. Лер хъалибаргуни дергълизибад дудеш ва урши яра кIел-хIябал урши чархIебухъунтира. Бахъал дибгашанти хьунул адамтала муйли ва уршби, дудешуни, узби дергълизиб алхунти саби. «Дибгашила ши» бикIуси жузлизир илдачила къантIти баянти лер. ХIера, ишди: «Туту МутIалиповала беткахъиб дявилизиб кIел узи, мурул ва мурулла узи. Илала шел дурхIя цIуръали калун. ХIясанкьадила Бикала чархIебухъун цайли ца левси узи ва мурул. Апай МяхIяммадовала дявилизиб алхун авал узикьар ва мурул, цIурабиуб хIябал дурхIя. ХIява Даудовала беткахъиб кIел узи, Къистаман ГIялибековала – кIел узи ва хIябал узикьар. ПатIимат ГIялихIясановала мурул, урши ва кIел узи алхун». «СияхI гIурра даимбарес вирар», - бикIули саби жузла авторти.
Дергълис гIергъира гIяхIцад замана нушала шила хьунул адамти чула дудешуни, узби, муйли ва уршби хъули чарбулхъан бикIули хIерли калун. Дагъиста халкьла поэт Сулайбан Рабадановли илдачила белкIунси «Гамъаби» бикIуси поэма бархли леб. Авторли сунени ункъли балусиличила саби ил поэмализиб гьалабихьибси. Илала неш Бадайла Хамисла узила уршира авал узикьарра дергълизиб алхунтири. Халаси урши ТагIин дергълизивад чулахъ виубли чарухъунси сай.
Гьанбиркур наб, дявила бутIякьянчиби (ветеранти) нушани школализи жибирули. Илдачил дарх дурадуркIутири классла сягIятуни, ихтилатуни. Илар илдани дурхIнас дявилизир чучил кадикибти анцIбукьуначила хабурти дурутири. Гьар дус майла 9-личиб Чедибдешла бархIилис нуша шила дайлизибси дявтазиб алхунти дибгашантас тIашбатурси памятникла гьала учидиркутири. Ишарра ветерантани чула дявила гьуниличила дурхIнас хабурти дурутири.
Дебали дигахъи дурхIнас илдачи лехIирхъес! ДурхIнани чула игитуначи пахрубирули бири. БиштIатас гIяхIдилзутири илдала хабурти, ва гIур бахъхIи сабира цализи ца чула игитуначила гапбикIутири.
ХIера, икIди чедир гьандушибти анцIбукьуни сарри нуни дила белкIаназир кам-камли леркути.
Нушала школализив вахъхIи мугIяллимли ва директорли узуси дявила ветеран ХIяжи Юсупович Маммаевли имцIали Западная Украинализир бандеровцыбачи къаршиси дергъличила бурули вири (ил СМЕРШ-ла ургъанни калунси сай). Чуйнара бурибсири илини дявтазив сунес къаршиикибси ца дибгашайчила хабарра.
- Харьковла вокзалла перронничив ита-иша къунзикIуси наб жунализи вергурли носилкаличи кайхьибси адам валусиван бизур. Гъамиили, сай чинавадсил илизи хьарикIулра. «Дагъистайзивад сайра, - викIар, - Дахадаевский районнизивад»… Агь, итхIели къаршидикниличи нушала разидеш!
ГIяммала Ражаб декIли вяхъилри. Нуни, буханка кьацIлара ниъла шишара асили, Ражаблизи дедибтири… Чинав вирусири хIед дудеш, нуни итхIели ил кьацIли хIехи ватурли виасри? – масхараличил таманбирусири ХIяжи Юсуповичли сунела хабар.
ГIябдулкарим ГIялибековли бурули вири сунени немецунала взвод ясирбуцниличила. «ЦархIилти душмантира лебри набчил лябкьути, илдалара автоматуни дихес хIейрус викIули, нуни илди лебихIиб бархьбатурра», - викIи ГIябдулкарим. Нуша иличи дирхарутири: бургъес хIейгули, илди нушала някъбази биркути буилри. Школала дурхIни взводла мерличиб «душмантала полк буцибси саби» ва, «хатIабикили, ГIябдулкаримлис Советский Союзла Игитла у хIегибси саби» бикIутири.
ГIябдулкаримли къяна бурес хI****и. Гьачам нуни илизи дергълизиб саби белкъайчи кьацIли балхил хьарбаибсири. Илини наб ишгъуна жаваб чарбатур: «Дявилис гIергъи авлахъла кухняли абзур роталис беркеси бихусири. МицIирли лебалти 50-70 бургъан бири. Беркеси хIебаэс бирару илаб?». Тамашавиубсири ну илди гъайличи. «Иш авал дус тIашбизагарли ургъули кали уилигу», - пикри бакIибсири дила бекIлизи.
ЦархIилтичиб имцIали баши нушачи гIяхIладли дурхIнас хабурта бугьес ветеранти Арслангирай Гебеков, Рабадан МяхIяммадов, Мухтар Рабаданов, Асилдешла кIел орден дихан ГIяли Сулайбанов ва цархIилти.
ДурхIнас имцIали лехIирхъес дигахъи дила дудешла узикьар МяхIяммад ХIясановли дурутачи. Илала ХIунтIена Зубарила орденра «Гъабзадеш багьандан» кIел медальра (медаль «За отвагу») лертири. Илини отделениела командирличибад гIярмияла командующийличи бикайчи лебилра сунела командирти бали ва сунени бурусилизиб илдала уми гьандуршули вири.
Наб гьанбиркур арбякьунси даршдусла верхIцIали ибти дусмазиб Л.И. Брежневла «БиштIаси ванза» («Малая земля») бикIуси жуз дурабухъи. Дахъал гъай дири ил жузличила. Дакьили урги илди дила дудешла узикьарлира. «Итав Л.И.Брежнев бикIуси командир хIейри, - ибсири илини набзи. – Новороссийск азадбатахъурси вецIну гехIра ибси гIярмияла командир генерал Леселидзе вирусири. Нуни ил чуйнара чеваибсири».
Школализив литературала учительли узуси наб гIяхIхIедизур диэс илала гъай, нуни илизи ибсири: «Л.И.Брежнев вецIну гехIра ибил гIярмияла политотделла начальник вирусири». «Урги. Нуни иличила балуси ахIен», - хIейгукъи разиикибсири набчил ветеран.
Нуша тиладидикIули бурахъули дирехIери илизи, се багьандан сунес «Гъабзадеш багьандан» медаль бедибсирил (Дявилизиб ургъаннис бегIлара мягIничебси шабагъат бирусири ил). МяхIяммад ХIясановлис разведкаличивад гIяхIси «язык» савхнилис гибси шабагъат буилри «Гъабзадеш багьандан» медаль. Ветеранни чебиахъули вири сунечи чейхьили хъусяхъибси фашист хъарчIайзи кьацIики барибси дяхъила хIянара.
ЦацахIели нуни илизи фашистуни сегъунти бирибалра хьарбиули вираси. «Ахъти, арати ва белкъунти бири, - викIи ил. – Илди автоматлизибад каниличибад хIярхIуба иртутири (стреляли от живота)». «Стреляли от живота» бикIуси дугьбала цахIнабик нуни бегI гьалаб дила гIямрулизиб ХIяса МяхIяммадлизибад бакьибси саби. Рождественскийла «КIидаршлим вецIал ганз» («210 шагов») бикIуси поэмализиб нуни иличила белчIайчи «стреляли от живота» бикIути дудешла узикьарла дугьбачила пикрихIевхъунра. Ил поэма бучIухIели сабри нуни илди дугьбала мягIна аргъибсира: автоматла къандакъ вегIла каниличи буцили, хIярхIуба иртути буилри немецуни. Илцадра дахъал ярагъ дуилри илдала, ил багьандан лишанисес ва патиранти дуйгIес гIягIнидеш агарсири.
Дила дудеш ГIяммала Ражаблис дургъбачила хабурта угьес хIейгахъи. Рахли нушани, сай чинав ургъули калунсил хьарбаахIелри, илини дебали хIейгули иш жаваб сабри лугуси: «Ржев шагьарла удив». Москвализив, Сталинградлизив, Берлиннизив калунра хIейкIи. Дальний Востоклизиб саби руркъули калничилара бурибсири. ИмцIали «Ржевлизив калунра» викIи.
ИтхIели тарихла жузазиб Ржев бикIуси нушала шагьар гьанбуршули хIебири. Се бетаурсирил Ржевлизиб балуси хIейри. Школабазиб бучIантани ил шагьарличила камти баянти дагьуртири Твардовскийла «Ну Ржевла удив кавшибсира» («Я убит подо Ржевом») бикIуси назмулизирад. Нунира кьанни багьурси саби ЧебяхIси ВатIа дергълизиб бегIлара дахъал хIи картIибси дяви Ржев шагьарла удиб кабикибси биъни.
Нуни, гьайгьайра, белчIунси саби (дурхIназира белчIахъунра) Ржевла удив ургъули калунси писатель Вячеслав Кондратьевли белкIунси повесть «Сашка», бахъли буруливан, ЧебяхIси ВатIа дергъличила бегIлара бархьси жуз. Илала автор лейтенант Кондратьев илав взводла командирли вирусири ва декIли вяхъибсири. Илар дакIударибти гъабзадеш багьандан, ил «Гъабзадеш багьандан» медальличил шабагъатлаварибсира сай.
Ржевла удив ургъули калунси цархIил урусла писатель Виктор Астафьевли дурибти сари ишди дугьби: «Нушани душмантачи хIила хIуркIби чекаира, ва илди алхунтала жаназабани кIапIбарира» («Мы залили их реками крови и завалили горами трупов»). Дила дудешла кам-гьамли дурути хабуртазибад багьурси саби нуни ил Ржевлиуб кабикибси кьяркьси дявла бутIакьянчи виъни. Нуни гьаннара аргъес вирули ахIенра, секьяйда урус мезлилра гъайикIес хI****уси дила дудешлис илди жагьаннабла цIализивад мицIирли дуравхъес бикибсил.
Хьарбаибсири нуни дудешлизи: «Бура гьари, дудеш, се ярагъ саби, хIела пикрили, дергълизиб бегIлара гIяхIси?» Ил, тамашали цIиваили хIулби, гьаланачив набчи хIеризур, гIур дила виштIал узи МяхIяммадличи ва викIар: «Дявилизиб бегIлара гIяхIси ярагъ мегьла кьапара (каска) вайлиубси биштIаси кIатIара (саперная лопата) сари. КIатIакIун лерилра ярагълизибад бегIлара гIяхIси саби. «Се? Автомат яра пулемет гIягIнихIедиркутирив?! ХIукIун пулеметчикли вирусири», - ахъли дурабикиб узи МяхIяммадла. Ну дудешли бурибсиличи тамашахIейубра ва гIурра илизи тиладибарира бурахъес, сен вайлиубси биштIаси кIатIа ва мегьла кьапIа дявлизир илцадра гIягIнидиркутирил. Дудешли дурибтири ишди дугьби:
- Хабарра агарли бекIла чедир, дебали гIяшли урцули, дакIудулхъи душмантала самолетуни ва нушачи хIярхIуби челкьес дехIдирхьи. Бургъанти ита-иша бубши. Ну илдачил варх гьавхIелхъира. Касили кIатIа, левси мерличиб бусягIят ужагъ укъира (нукIун букIун вирусири ва хурас бемхIери картIес ужагъуни укъес бурсивиубсири). Чебиили мегьла кьапIа, ил биштIаси окопла ухIнакалхъира. Немецунала самолетла хIярхIуби керхайчи илав кавлусири.
Някъ-някъла дявилизиб (рукопашный бой) кIелра шайчибад бугаси биштIаси кIатIайчиб гIяхIси сегъуналра ярагъ агарси саби. Аргъирив, большевик?
Дила пикрили, МяхIяммадли селра хIергъиб. Илис гьанбиркусири нушала жагьси дудеш, касили 1891 ибил дуслизиб барибси 0,75 сантиметрла хIяраличилси тупанг (трехлинейная винтовка сабри итхIели нушала имцIати бургъантазибси), фашистунала самолетунас иртули урги викIули. Твардовскийла поэмала игит Василий Теркинни ил тяхIярли душмантала самолетуни каркахъутири ( Дила узини, гьайгьайра, поэма «Василий Теркин» белчIунсири).
Дявтала ветерантачила, чуни дурути баянти хIясибли, нуни гьаннара макьалаби лукIули вирус. Наб гьанбиркусири, иличибли нуни камси биалра ветерантала гьалабси дила чебла ахъили ургус викIули.
Секьяйда черахъиша Москва, Ленинград, Сталинград… нушала халаси улка балтахъули алхунтала гьалабси чебяхIси чебла? Секьяйда черахъиша челябкьлализив дила дудешли ветаруси дубурлайс кьадин Ржевла цIализиб алхунтала гьалабси дила чебла? Дудеш итав кавшибси виалри, нура вируси ахIенри. Се барес вирусира нуни Дибгашила гумайлизиб тIашси памятниклизи уми делкIунти шантала гьалабси дила чебла черахъес багьандан? Чили бурусив набзи илдала гьунартачила, чучила селра бурес балкьхIеурли, илди алхи биалли? Илдазибад бахъалгъунти къел-хIерзи агарли беткахъибти биалли?
Букьурлис нушаб калунти памятникла хьулчилизи делкIунти илдала гъану гехIра у сари. ГIурра калун нушачир чузир алхунсила ура дявила дусмира делкIунти, хIунтIена зубарира кабяхъибти гъану гехIра диштIати мармар къаркъала гIенби. Илди даршибти сари дергълизиб алхунти дибгашантала юртанала къапула мякьла, лацлизи. Сулайбан Рабадановли ца Чедибдешла бархIи хибтири илди сунела шилизи. ИтхIейчирад нушала шилизир гъану гехIра къаркъала мавзолей лернилизи халбируси саби.
Гъану гехIра бебкIаагарти у. Сен гIяхIли цугдикили илди гъану гехIра цархIилти Игитунала умачил – 1941 ибил дусла янилизиб Москвализи душманти букьес хI****урти гъану гехIра Панфиловла дивизияла бургъантала умачил. Илдачила делкIи сари жузи (Ф. Селиванов «Панфиловцы», А. Бек «Волоколамское шоссе»). Илдас хасдарили лукIули сари назмурти, дучIули сари далуйти, илдачила дурайули сари кинофильмаби («28 панфиловцев»). БебкIаагарбарили саби илдала гьунар…
Гьанна кьанни дакIубухъунти сагаси тарих лукIути демократуни къайгъилизиб саби ЧебяхIси ВатIа дергълизир нушала бургъантани чедаахъибти гъабзадеш усалтази халдарес. Москвала удиб кабикибси дявира илдани цархIил журали хIербирули саби. ДетхIедурхар илдала кьасани: дахъ халатири душмантази Москва хIебуцахъес нушала бургъантани чедаахъибти гьунарти. Илди хъумуртути ахIен.
Наб гIяхIли гьанбиркур 1967 ибил дус. Ит дус Дахадаевла районна Кировла у бихуси колхозла правлениела хIукму хIясибли, Дибгашиб ЧебяхIси ВатIа дергълизиб алхунтас памятник тIашбатурсири. Хайдакьлан скульптор ГIялихIяжи Кьурбановли пикрибарилри цахIнабси къаркъализибад тяп Берлинна Трептов парклизибсигъуна памятник нушала шилизибра тIашбатес. Нушала ургъанна някълизибра леб фашистунала лишан (свастика) кIибайбарибси халаси тур (меч), амма нушала шурилизиб «ургъанна някъбазирси рерцахъибси риштIаси рурсилис» къаркъа хIебаиб…
Нуни чедибра буриливан, гьар дус майла 9-личиб дибгашанти памятникла гьала цалабиркути саби. Школала бучIантазивад хIурматла къараул савлиличивад илав тIашли вируси сай. БехIбихьудла классунала дурхIнани памятникла гьала авлахъла вавнала халуби кадирхьути сари. Школала директорли яра военрукли ЧебяхIси Чедибдешличила ца-чумал гъай дурили, школала бучIантани дергълизиб алхунтас багъишладарибти назмурти ва далуйти дучIути сари…
ЧIянкIли, дурхIнала гьалав гъайухъи, сунела дявила гьуйчила буруси чилра нушала шилизив вецIал дусра-сера агара. Ил анцIбукьли дурхIни чус бегIлара дигуси секIайзибад мяхIрумбарили саби.
Дявилизиб алхунти дибгашантазибад урегал адам саби узидешла хIябрази хIярибихьибти. ХIябал ургъанна ула мякьлаб «алхун» ибси гъайцун саби белкIунси. ВецIну урчIемра ургъанна мякьлаб – «къел-хIерзи агарли веткахъиб». Гъану гехIрализибад гъану кIира чинабалра чула хIяб агарти саби!
Дергълизивад чарухъунси ца дибгашай (чи сайрил гьаниркули ахIен) бурули вири, секьяйда вебкIибал къел-хIерзи агарли веткахъибси ХIясанкьадила МяхIяммад. «ДехIибала дируси иличи душмантала тупла хIярхIя чегибсири», - викIусири ил. ХъумхIертнила Жузлизиб (Книга Памяти) иличила ишкьяйда белкIи саби: «Гасанкадиев Магомед, 1910 г.р. с. Дибгаши Дахадаевского района. Призван Дахадаевским РВК 7 января 1943 г. Пропал без вести.»
ХIера, цагьатIи мисал. ХъумхIертнила Жузлизиб иличила белкIи саби ишкьяйда: «Султанов Багомед Султанович, 1920 г.р., с.Дибгаши Дахадаевского района. Призван Дахадаевским РВК 15 февраля 1942 г. Рядовой. Погиб». Иличибра халаси балкIдеш (къяна) биэс хIебирар! Цаибил бурасли, ил рядовой ахIенри, ва кIиибил, гIярмиялизи укибсира 1942 ибил дуслизив ахIенри.
Илала тухумтани бурни хIясибли, БяхIяммад СултIанов (шанти илис Малла БяхIяммад бикIутири) жявли хъайчикайибсири. Шилизив мугIяллимлира узули калири, гIур - районна центр Уркарахъив къуллукъла хIянчиличивра. Илала хабчабла гъай хIясибли, БяхIяммад СултIанов 1939 ибси дуслизив сай гIяхIъулали Финляндияличилси дергълизи арякьунси сай. Илав ургъули калунси сай.
ЧебяхIси ВатIа дергълис камси гьалаб сунела гъамси тухум Закариге МяхIяммадовличи суратличил илала кагъар бакIили буилри. Суратлизив ил старшинала формаличил сайри. «Западла дазуличи урхьулра», - белкIири илини сунела кагъарлизиб. Ил сурат набчибра леб: БяхIяммад СултIанов дила нешла узикьар вирусири. ГIурра бакIибсири, бикIар, суратличилси цагьатIи илала кагъар. Иш гьакIлис ил офицерла формаличил сайри, бикIар. ХI****ас, нуни ил сурат чебаибси ахIен. ХъумхIертнила Жуз хIясибли, илра къел-хIерзи агарли веткахъибсилизи халируси сай.
Ириъ нуни Дибгашила школала директорлизи, БебкIаагарси полклизир майла 9-личир дибгашантала чум сурат лерри или, хьарбаибсири. «Дергълизиб алхунтала шел сурат сарри нушани даргес диубти», - жаваб чарбатурсири илини. Гъану гехIра алхунхIели - шел сурат!
Нушала шилизив хIерирули ва школализив узули «ХIурматла лишан» орден бихан мугIяллим лев. Хасбулатов Ази Шихшаевич бахъал дибгашанти «дергъла дурхIназивад» ца сай. Ил дявтазив къел-хIерзи агарли веткахъибси Хасбулат Шихшаевла урши сай. Илала неш Бика ХIясанкьадиевани дурибтири ишди гъай: «Дергълизи аркуси муруй, азбарлавад хъули чариубли, сунела лебси цацунси сурат, «иш итаб гIягIнибикесра асубирар» викIули, кисала кабихьили арбухибсири».
Белики, илра сунела узикьар дила дудешличил Ржевла цIализи викиб ургар ва илавад дуравхъес хIейубли калун ургар. ХъумхIертнила Жузлизиб иличила иш белкI саби лебси: «Шихшаев Хасбулат, 1911 г.р. Призван 1 августа 1941 г. Пропал без вести».
Илдачила белкIунси дила ца назмулизирти авал тугъличил нуни дила макьала таманбирисра:
ХIябразиб хIяб агарти,
ХIяй гъариб дила шанти,
ХIушачила дурести
Нуни чинар дургути?
Свидетельство о публикации №226072201338