Огньена Мариjа

Огњена Марија

Црквица Света Петка,
Уз саму реку Врањицу,
И манастир Свети Никола
Изнад реке и црквице,
Једно другом у суседству,
Како је Бог уредио,
Вековима за ручице
Држе се божанске.
Горка их времена
Нису мимоилазила,
Род је одолевао,
Светиње су опстајале.

Запутисмо се најпре
У црквицу Света Петка,
Па у манастир Свети Никола,
Да се поклонимо светињама,
И светици Огњеној Марији,
Чији је дан био,
Четвртога дана у недељи
Ове године.
Душа нам је искрила
Од Божије благодати,
Од светла вечноснога,
Од захвалности животу.

И у једном тренутку,
У несмотрености,
Зби се нешто
Што је могло да буде
И фатално.
Слава Милости Господњој
И Огњеној Марији,
А нама наук за сва времена.

Вековна искуства нас уче
О свему што је око нас,
У чему смо,
О данима које живимо,
И нарочитом поштовању
Појединих дана.
Ја сам овога јутра
Посебно била вредна
У прању и сређивању веша,
Заборавила сам се.

Никада се нисам бојала паса,
Ма какве феле, па ни крупних,
Можда и јер их нисам познавала.
Овога пута на тренутак
Застао ми је дах – Одох!
Помислих, но, Господ,
Милошћу Својом Бескрајном,
Помилова ме још једном,
Света Марија Огњена –
Слава Им и Хвала.

Добром чувару Манастира
Поштовање, љубав, дуг живот.
Уплашио се и за сестру Павлину,
За којом сам с радошћу потрчала,
Да је поздравим, приупитамо се
За здравље, за живот, за сунце.
А Она му је још и храну носила.
Имао је право!

Испратио нас је благонаклоно,
Див од пса,
Из авлије своје широке,
Учинило ми се, и покајно,
Али чврст у ставу чуватеља,
Одважан, поносан.

Огњена Марија. Четвртак, 30. јул 2026.