Бурес хIейэси разидеш
Наб ил жуз Сергокъалала педучилищелизив учIухIели бикибсири, 1960 ибил дуслизиб. Нуни ил шала-хIунтIена рангла мужаллатуначилси жуз, цаибил курс таманаили хъули аркьухIели, дила шилизи арбухибсири. Ну итхIели вегIдешла библиотекализи жузи учидирхъес вехIихьилри, ва ил жузлира жузала кьасиличиб сунела мер буциб. Илала мужаллатунала ранг наб адамла хIила ва цIала ламила рангличи мешудиркутири.
«Революцияла цIализиб» бикIусири ил жузла у. Дирхаая набчи: гьар ил някълизи касибхIели, наб Эдуард Багрицкийла «Пионеркала бебкIа» бикIуси назмула ишди удирти тIугъи гьандирки:
«Нас водила молодость «Жагьдешли шушкабачил
В сабельный поход. Дявлизи дикутири.
Нас бросала молодость Кронштадтла миъличи
На кронштадтский лед. Нуша лайдикIутири.
Боевые лошади Дявила айгъиртачир
Уносили нас. Мурдали ардякьунти,
На широкой площади Авадан майдунтачир
Убивали нас» Нуша кадуршутири»
Сецад пикривикIулихьарли, гьанбиркули ахIен наб, лебрил ил жузла хIунтIена мужаллатлизиб цIала ламила бухIнаб урчачиб дуцIти, буденовкабачир хIунтIена зубарила бегIти жагьти бургъанти. Наб илди илаб биэс гIягIниливан билзули саби. Яра цархIил мерличиб бурги нуни илгъуна сурат чебаибси?
Ва сунела вегIебш! Сецад мяхIкамли хIербарили виасра, 7-8 дус дикили гIергъи, ил дила бегIлара дигутазибад ца жуз пяхIли беткахъиб. БигIуну? БелчIес или сасили, чархIебарибу? ХI****ас…
Жуз чарбухъун набчи ишди бурхIназиб, беткахъила шуцIалира-сера дус дикили гIергъи. Расул ХIямзатовла уличилси Миллатла библиотекала краеведческий отделла рахъхIила хIянчизар Салимат ХIяжиевани савгъатбариб наб ил жуз сунела шайзибадси жагаси белкIличил. Сагаси, цархIил куцличиб сабри ил гьанна набчи баибси. ЦIяба-хIунтIена рангла мужаллатличил. Дагъистайзиб Совет хIукумат кабизахъес багьандан бургъути игитуналара ялчи-хъубзар халкьла бегIла бурибти цIудара душманталара суратуначил. Ит гьалаб дураибси жузлизир илдала суратуни агартири. Амма мужаллатла ранг, нуни чедиб буриливан, игитунани кертIибти хIила рангличи мешутири. Ва революцияла цIала ламила рангличи.
ЦIализиб шанданван дебшлаварили, халаваибси сай ил жузла автор хIурхъан ГIябдуряхIим ТIалхIят. Граждан дергъла игит ХIямид ТIалхIят илала халал узи сайри, Граждан дергъла цагьатIи игит МяхIяммад ТIалхIят илдала узикьарри. Хабарла революционер ГIялибек Тахо-Годира ТIалхIятхъа жинсла сайри.
ГIябдуряхIим Мажидович ТIалхIят акIубси сай 1899 ибил дуслизив ХIурхъила шилизив. Петербурглизиб революция бетаънила хабар илини бакьибсири Темир-Хан-Шурализибси реальное училищела студентхIели. 1918 ибил дуслизив ил большевикунала партиялизи керхурси сай. Совет хIукуматличи къаршити Гоцинскийла ва Бичераховла къачагъуначил, Деникинна цIуба гIярмияла къазакъуначил ургъули калунси сай. ГIябдуряхIим ТIалхIят хIунтIена бургъантала командирлира, политработниклира, хIунтIена отрядунази партияла обкомла ва Реввоенсоветла вакиллира, халкьла комиссарлира калунси сай. 1937 ибил дусличивад вехIихьили, 18 дус туснакълизивра ссылкализивра калун. Ахирра 1967 ибил дуслизив ВатIа гьаларти сархибдешуни багьандан ил Ленинна орденничил шабагъатлаварибсири. ХIера, илгъуна гIяхIгъабза уилри нуша сунечила гъайдикIуси жузла автор ГIябдуряхIим ТIалхIят.
Сергокъалала педучилищелизив ну учIухIели, ил белчIудила учреждениела директорли вирусири игитунала жинслизивадси цагьатIи адам. Ил сайри МуртазагIяли ТIалхIят, нуни бални хIясибли – МяхIяммад ТIалхIятла узи, ХIямид ТIалхIятлара ГIябдуряхIимлара узикьар. Илала узикьар ГIябдуряхIим ТIалхIятли белкIунси «Революцияла цIализиб» бикIуси жуз белчIунти нуша гIулухъабас нушала директор гIибратлис мисалли вирусири. Нушани дебали пахрубирусири иличи.
Дагъистайзир хабардерхурти революционерти ТIалхIятхъа жинсличила нуни бегIла гьалаб багьурсири «Революцияла цIализиб» бикIуси жузлизибад. КIиэсил ярга ил жинсла пергер адамтачила таманти баянти набзи дурибти сари, ДГУ-ла проректорли узухIели, ГIямар ГIялиевич ГIямаровли. 1970 ибил дусла ахирлизив, гIярмиялизивад чарухъунси, ну, чараагарси гIягIнидеш ахъили, иличи ацIибсири. Ну, дарган, сунечи урус мезли дугьавизни гIяхIхIебизурси илини наб дарган мезличила ва даргантачила, илдала лугIилизиб сунела шанти гIяхIгъубзни хIурхъантачила сягIятла лекция белчIунси саби. Ил анцIбукьличила нуни чебетаахъили бурибсири гьалабра «Ца студентлис лекция» бикIуси макьалализиб.
ГIябдуряхIим ТIялхIятли «Революцияла цIализиб» бикIуси жуз белкIунси саби туснакъуни ва ссылкаби ахъили чарухъунхIели. Бахъли ил жузлис гIяхIси кьимат бедибсири. Жузлизир чула уми делчIунхIели, мицIирли лебалти хIунтIена партитзантала уркIби разидешли дицIибтири. Авторли революцияла цIализиб сунес къаршибикибти бахъал адамтала уми гьандуршули сари. У хI****усила яра хъумартурсила ши яра миллат гьандушили, иличи хасти лишантира илала баркьудлумира дурили, жуз бучIусилизи жузла игитуни чи сабил багьахъес къайгъибирули сай. БусягIят жуз бучIухIели, набкIун гьанбиркули саби, ГIябдуряхIим ТIалхIятли жагьти гIямрулизир дневникуни дузахъули дурги или. Или хIебиалри, секьяйда вирусири илини гьанбикунала жузлизир, гьарил адамла ура бурули, гIямрулизир гьарли-марли кадикибти ихцадра дахъал анцIбукьуначила чебетаахъили белкIес?
ГIе, жузла авторличил къаршибикибти, гIямрулизиб мицIирли лебти адамтачила саби иш жуз белкIунси. Лебкисра жузлизибад ца мисалра. Жузла хIябэсил бутIализибси «Дербент багьандан дургъби» бикIуси макьалализив авторли гьануршули сай Вихърила шилизивадси ВицI-ГIяли бикIуси ургъан. Ахъси шин датиуси юртла чеди кайили къазакъ-пулеметчикли халаси балагь кайули уилри шагьар душмантазибад азадбатес кайгъилизибти нушала бургъантачи. Секьяйда сунечи хIярхIуба иртули хьалли, хIунтIена гIярмицунани хIебиуб ил пулеметчик агарварес. ЧIянкIли ХIямид ТIалхIятли варгили кибси ВицI-ГIялини, гьарахъихIибад игьубли, ил гераибсири.
Дахадаевла районна Вихърила шилизив, шантани бурни хIясибли, гьарли-марли левси сай гIяяркьяна- хIунтена партизан. Илини мицIирли шилизи буцIи дикутири, бикIар. Илала ГIяли бикIуси уличи халкьли чебатурсири «БицI». БицI-ГIяли бикIутири илис. ХIямид ТIалхIятли варгибси ил партизанна улизив жузла автор, БицI-ГIялила мерличиб ВицI-ГIяли белкIи, камси хатIавикили виалра, чула шан БицI-ГIяли бебкIаагарварни багьандан, вихърантас чебиркур хIурхъан ГIябдуряхIим ТIалхIятла жуз баргили хъули кабихьес. Амма сепайда: ил жузла тираж 500 экземплярцун саби.
1960 ибил дуслизиб жуз дурабухъунхIели, Дагъиста обкомла хIянчизартани, «жузлизиб имцIаливан Хурхъила шиличила ва хIурхъантачила саби буруси» бикIули, автор гIяйибла вегIлизи халарибсири, бикIар. Наб гьандиркур тяп илдигъунти гъай повесть «Даргала рурсби» белкIунси ГiяхIмадхан Абу-Бакарлисра дурули. «Сен гьатIи «Даргала рурсби» бихьибси ГIяхIмадхан Абу-Бакарли сунела повестьлис, «Дагъиста рурсби» хIебихьили?»,- бикIули буилри илдира.
Тамашала гъай хIедиалли, гьатIи, илди? Повестьлизиб чебаахъибти даргала рурсби биалли, повестьлис «Папуасунала рурсби» бирхьусирив? Селис гIяйибла вируси хIурхъантачила дахъал делкIи или хIурхъан ГIябдуряхIим ТIалхIят? Бархьси саби, жузла цаибил бутIализир даарицад делкIи сари ХIурхъила шила тарихличила, илаб хIербирули калунти адамтачила ва илдала культураличила, гIядатуначила. Илди баянтира унра шимала тарихличил цугдуцили сари дурути, чIянкIли ца ХIурхъила шиличилацун хIедурули.
Жузла кIелра гIеларти бутIализирра хIурхъантачила ва даргантачилацун ахIен делкIунти. Сунени чебаъни ва бални хIясибли, гьарли-марли Дагъистайзиб революция барибтачила саби илини белкIунси. Дагъиста лерилра миллатунала адамтачила белкIани лер жузлизир. Гьанна кIинайс ил жуз бучIуси ну тамашавирулра цагьатIи секIайчи ва хьарбиулра набзи нуни: «Марлира жузлизиб гьанбушибтицада урусуни-революционерти лебтирив итхIели нушачиб?» викIули.
ГIурра авторли бурули сай сунела жузлизиб Дагъиста революционертала марти гьалмагъдешличилара узидешличилара. Гьанбуршисра жузлизибад ца ишгъуна анцIбукьра. Темир-Хан-Шурализиб революционертала кьукьялис гьабизурли саби цIубабала полк. Лебтанилра валуси революцияличи къаршикар вахмистр Сулайбан-Шапи, някъбазиб тапанчара сайра, сунела сотняра гьайбарили, хIядуриубли сай МяхIяч Дахадаевлис игьес. Мякьлав тIашси ГIялибек Тахо-Годи, гьала тIяхIухъи, сунела зантси хамхали МяхIяч кIапварили, ахъли викIули сай: «ТIашдизирая, дагъистанланти! Иш адам кавшес асубируси ахIенну, игьая набчи!» Ил анцIбукь кабиркухIели мякьлав левси ГIябдуряхIим ТIалхIят «уркIбухъи хIякбизурти душманти, чисалра игьхIейгьубли, арбякьун» викIули сай.
Темир-Хан-Шурализив реальное училищелизив учIуси ГIябдуряхIим ТIалхIят, гIулухъали левалли, революцияла хIянчилизи вархибсири. Жагьти революционертала кружоклизи каберхурти сунела юлдашунира сайра, МяхIячли ва Къаркъмасовли дурути дакьес кьасли, ил гьар-мурталра митингуначи вашули уилри. «Камси замана арбякьи гIергъи, Уллубий Буйнакъскийла тилади хIясибли, Дагъистайзи вакIиб дила узи ХIямидра. ИлхIейчибад жагьтала большевикунала организацияла бекIлибиубти члентили бетаур Уллубий Буйнакъский, ХIямид ТIалхIят, МяхIяммад ТIалхIят, Гьарун СягIидов, ХIяжи-ГIумар Булач, Мирзабек Ахундов. Ил организациялизи каберхуртири бузерила интеллигенцияра (халкьла учительти ХIядис ХIяжиев ва Кумухлизивадси Касаев, ХIурехъивадси ХIясанов, Батирмурзаев, Чаринов, Ибрагьим Аминтаев), бахъал урус юлдашуни- типографияла хIянчизарти ва шимазибадли бакIибти жагьилти»,- лукIули сай ГIябдуряхIимли. Авторли дебали гIяхIти дугьбачил гьанбуршули саби лебилра юлдашуни-революционерти. «ГIяшул-къаркъагъуна чIумаси адам»,- викIули сай ГIябдуряхIим ТIалхIят Уллубий Буйнакъскийлис.
Дагъистайзир революцияла ва граждан дургъбала замана кадикибти анцIбукьуни авторли дархьли чедаахънилис бикьригьунидеш дирути даршани эпизодуни нуни, жузлизирад касили, хIушаб гьаладихьес вирус. Амма гьатIира гIяхIли бири, се гIямайзибра баргили, белчIадалри ГIябдуряхIим ТIалхIятла «Революцияла цIализиб» бикIуси гьанбикунала жуз.
Ахирличиб нуни камти дугьбачил бурес дигулра жузлизив имцIаливан гьануршуси, арагIеб улкала бегIлара халати революционертазивадси граждан дергъла игит ХIямид ТIялхIятличила.
ХIямид ТIалхIят акIубси сай 1895 ибил дусла мартла 23-личив Россияла империяла Дагъиста областьла Даргала округлизибси ХIурхъила шилизив. Темир-Хан-Шурала реальное училище таманаила гIергъи, 4 - ибил созывла Пачалихъла думала депутат, сунела гъамси тухум МяхIяммад ТIалхIятла кумекличивли, Екатеринославский горный институтлизи учIес керхурсири. 1917 ибил дуслизив илав милицияла участокла комиссарли вирусири. Граждан дергъла замана Северный Кавказлизив партизантала хIяракатла руководитель сайри. Илини Дагъистайзиб ХIунтIена ГIярмия акIахъубсири. 1919-1925 - ибти дусмазив РККА-ла Генеральный штабла Академиялизив Жуковличил, Тимошенкочил ва Роккосовскийличил вархли учIули калунсири. Комбриг ХIямид ТIалхIят СССР-ла дявила хIяракатчибала цаибти къяяназивсири. Ил шабагъатлаварибсири Дявила ХIунтIена байрахъла кIел орденничил, Монголияла Дявила ХIунтIена байрахъла орденничил ва «РККА-лис 20 дус» бикIуси медальличил. Басмачуначил ургъулира калунси сай.
ХIямид ТIялхIятли бекIдешдирутири Дагъистайзиб Деникинна къазакъуни, Бичераховла ва Гоцинскийла къачагъуни бячIунти хIунтIена отрядунас. Илини чедибдеш сархибсири Дагъиста тарихлизи кадерхурти Манаслиур ва ГIяя-кьакъилизир кадикибти дявтазирра. ИтхIели Дагъистайзив ахъти къуллукъуначивра калунси сай. ДАССР-ла революционный комитетла дявила штабла цаибил начальникла хIянчиличивра вархли. Илала дурав СССР-ла Бронетанковый гIяскуртала Академияла начальникла цаибил заместительлира, СССР-ла ярагъладарибти цIакьанала Генштабла Академияла преподавательлира вируси сай. Бурули бирар, чинабалра иличила белкI агара биалра, ХIямид ТIалхIят 1919 ибил дуслизив Кремльла комендантлира калунси сай бикIули. 1938 ибил дусла март базличив Дагъиста духIнарти къуллукъунала нарком Ломоносовли ЦК ВКП(б)-ла секретарь Ежовличи гIярза белкIни хIясибли, ил туснакъварибси сай. Ил дусла октябрьла 26-личив хIунтIена генерал ХIямид ТIалхIят, мутIигIвакIахъес багьандан дирути гIязабти чекасес хIейубли, туснахълав сунезивад сай вебкIибси сай.
1972 ибил дуслизиб СССР-ла маршал Г.К.Жуковлизи, «Дагестанская правда» газеталис интервью лугухIели, ишгъуна суал бедибсири: «ХIела пикрили, «халкьла душмантази» халбарибти дагъистанлантазивад, рахли мицIирли кали виалри, чи вирусири Советский Союзла маршал ва Советский Союзла Игит ветаэс?». «Гьайгьайрагу, дила цакурслан ХIямид ТIалхIят, чевяхIси революционер ва дявила комбриг, Белоруссиялизирти РККА-ла бегI гьалар акIахъубти мотострелковый бригадабала командир, дявила халаси устадешла вегI адам,- жаваб бедибсири Советский Союзла авна Игит маршал Жуковли. - ГIячихъси саби, ВатIа ЧебяхIси дергълизив ил фронтла командующий вирнира». Бахъал цархIилти СССР-ла дявила хIяракатчибанира илкьяйдали ахъли кьиматлавирули сай хIурхъан ХIямид ТIалхIят.
Ахирличиб бурес дигахъира: устадеш ва имканти диалри, сегъуна гIяхIси художественный фильм касес виишира ил жуз хIясибли.
Свидетельство о публикации №226080501580