Прим. др Коста Здравковиh, Вранье

У имену је често наш пут
Прим. др Коста Здравковић, Врање

        Слушах о др Кости Здравковићу благе приче, здраве приче. Не знадох ништа о Њему, сем тек нешто речи о доброти човека који је уз то и добар лекар. А живот ме наведе и на Његову ординацију. И уверих се да је тако.
        То је човек младих година (Врање, 1973), разборите памети и добре лекарске праксе. Његова се природа светло, природно обраћа свима који из своје невоље долазе по помоћ. Такви људи исцељују већ на први поглед. Такви људи живе у срцима свих који се срећу са њима. Таквим људима се верује. И све добро овога света за њих се моли код Господа.
        Др Косту Здравковића одређује Његова лоза са Косова и Метохије, која се шири у мушким линијама углавном, здравим, јаким. По мајчиној линији долази са Власине, из краја кршних, вредних, умешних људи. О Њему говори и Његово име, презиме. Склопе се околности, и буде тако да из имена видиш човека.
       А у фамилији Здравковића 30-оро је људи високообразованих у области медицине. Готово невероватно. И од укупно шест доктора примаријуса, колико Врање има, четворо је из куће др Косте Здравковића: родитељи, др Зоран Здравковић, нефролог, др Мирјана Здравковић, педијатар, који су сада пензионери, супруга др Јелена Здравковић, специјалиста биохемије, и Он, др Коста Здравковић, онколог. И још нешто, Здравковићи, отац и син, отворили су два одељења у Врањској болници. Одељење за хемодијализу др Зоран Здравковић, одељење за онкологију др Коста Здравковић.
        Преци су им доминирали у правној струци. 
        Благо је наш човек, благо је наш језик, благо је наша прошлост. И садашњост. Биће и будућност. Благо на Земљи је наш род. Рађаће се Србенде и Србкиње достојни рода свога, као што досад беше, и што јесте, и што ће бити и одсад. Нека би да будемо само здрави, а Косте и Здравковићи да нас прате и припомажу у ситницама да живимо ову лепоту од живота, достојанствено, радосно, смерно, у Богу, каквима нас је Он – Бог стварао на ползу вечности. И да чувамо мајчицу Земљу као што она чува нас, дајући нам кроз Бога све што нам треба за постојање, опстајање, за живот.
        Живећемо, моји Срби! У Богу и с Богом.

Србија, Врање
6. август 2026.