А септембар jе
И јутрос узлазим уз брег,
Са брега да сачекам Сунце.
Док се Оно припрема
За нови дан и наше здравље,
Опет разговарам са храстом,
Са планином која нас гледа,
Са црквицом тамо горе
Светом Тројицом,
У храму светом шумском
Ушушканом,
Са свим биљем уоколо,
Са Врањем својим које се буди,
И које је порасло и расте,
Са Моравом тамо и селима мојим,
И свим селима у венац снизаним
Подно венца планинског,
Са небом целим разговарам ведрим,
Које у заносу, које у заносу
Сунце чека.
И ево Сунца.
Као у време одлазећих снегова,
Као у време киша живих у пролеће,
Сунашце Небо осваја, Земљу,
Све живо и неживо
Под благодатно крило узима своје,
Покреће,
А септембар је, а септембар је.
Анушка моја
Врање, Србија
А септембар jе
© Copyright: Веселинка Стойкович, 2026
Свидетельство о публикации №226090900764
Свидетельство о публикации №226090900764
Рецензии