Исто свима одброjава у недрима. Епиграми
1
И киша и снег –
шта нама могу?
Идемо уз брег –
ногу пред ногу!
2
Идемо – куда?
само Бог зна;
тамо, и туда –
провалија!!!
3
Стаде занос да га носи,
час уз воду, час низ воду;
ко би њему да пркоси –
нема тога у Господу!
4
Сатић, пешчани, па да га буди!
Што да се, болан, труди?
Зора у прозоре кад загуди,
ето буђења, људи!
5
Поранио Србенда Јова,
и јутрос муче га слова;
решено учи, да научи
да га њива чека, да се мучи.
6
Ма какав сат да има,
и ко год да га има,
и њему, као и свима,
одбројава у недрима.
7
Памет паметује,
Српкиње сјетује:
Дечице да буде –
нека се потруде!
8
Шерет Риста
кад заблиста,
и њих триста
јесу – ништа!
9
Ако ј' одлично,
није л' прилично
одморити се, стати,
до сутра не веслати?
10
Донкихотизам –
то ми је мана;
санчопансизам –
боља ми страна.
Свидетельство о публикации №226101500438