Enmeamis itu temenia

Enmeamis itu temenia,
Unteriusa wa nudiusa usliona,
Wa no itu nodonia kha itu ratu,
Ivu unzapion nodon.

Wa itu felion runum valem temenem,
Wa jarum picem soem —
Wa catufitu undonia en so mikin,
Ligidom anionis kha ek temenon esmirutu.

Wa acovezotunt jeli kravionia,
Ek resa nodonia, sokrando,
Perhinamon wa vilion.
Zapioni lovidomion zarmakisando.

Wa katacetu anion, temenem litufans,
Odiuriyando jeli en fumion nozelus,
Lihidanso unzapionem lovidomionis glazans,
Endormiumin oxenionin sulis unilyubis.

Wa lyubatunt en soy temenis nudin,
Suli — wasdomeri en uslonin,
Aphelinom — nebom kalivando,
Krinum lovidomionis Perhinamon.



Сначала была тьма,
Безвидная и пустая глубина,
И не было ничего, что быть могло,
Лишь безграничное ничто.

И было слово, сжавшее всю тьму,
И взорвавшее точку ту,
И захлебнулась бездна в тот миг,
Потоком света, что из тьмы возник.

И разлетелись искры творения,
Из прежде ничто, сотворяя
Пространство и время,
Границы мироздания расширяя.

И стих свет, тьму поглотивший,
Обратив искры в дым незримый,
Заткав безграничность вселенной остывшей,
В сонном ожидании звезд первородных.

И родились в той темной пустоте
Звёзды — исполины в её глубине,
Оранжево-голубым заливая
Молодое вселенной пространство.


Рецензии